Medicina za početnike - uspon medicine

Слика
Uspon medicine mnogi, opravdano, vezuju za Edinburg. Tri generacije pripadnika Monro familije držala su predavanja iz Anatomije punih 126 godina. Džon Monro, Aleksandar prvi i Aleksandar drugi, deda, otac i sin razvili su školu po ugledu na Lajpcig. Njihov uticaj na medicinu ostaje nemerljiv. U 18. veku bila su u Edinburgu i Glazgovu dve, za medicinu,  značajne osobe, prvi je bio Džon Braun koji je poznatiji kao pisac, koji je tvrdio da postoje samo dve bolesti stenija i astenija. Shodno tome i samo dva leka, stimulans i sedativ. Prepoznao ih je u alkoholu i opijumu. Njegovi vatreni sledbenici su nazivani Braunisti. Sa druge strane nalazio se Vilijam Kulen iz Glazgova (kasnije se vratio u Edinburg) i Kulenisti. Kulen zaslužuje više prostora. Radio je kao mornarički hirurg pre nego se vratio u Škotsku. Ponuđeno mu je mesto Profesora u Glazgovu a zadnjih godina života predavao je medicinu u Edinburgu.  Kulen je podelio bolesti na četiri grupe. Prva su bile pireksije, bolesti sa temperatu

Koliko ljudi zrače?

Ljudi vole da plaše radijacijom, to je omiljeno. Kada nemaju čime drugim, radijacija je uvek pouzdana za plašenje. Primetili smo već da je radijacija odlično opravdanje za sve propuste. Rekli bi prosto Božja volja, da nije NATO ne bi znali za radijaciju i tumore, radijacija nije postojala ranije.

Ali, problem je što se istina razlikuje od onoga što pričaju. Ja obožavam da se raspravljam sa uranijumskim svedocima. Hajde da pogledamo njihove podatke. Kažu, svaki građanin Srbije je dobio 14.500 Bekerela radijacije i tako sledećih 4.55 milijardi godina. Baš me zanima kako su došli do te brojke. Znam čija je to ideja, samo ne znam da li shvata koliko je ta informacija: 1. nebitna, 2. netačna?



To implicira pretpostavku da je to neki novostvoreni uranijum a nije. Uranijum je iz rude uranijuma. To je ono što ostane od rude kada se uklone nečistoće ali i najveća količina U235 koji je radioaktivniji i koji ide u reaktore. 

14.500 Bekerela po osobi sledećih 4.5 milijardi godina deluje 1. divno, 2. zastrašujuće. Znači svako od nas će živeti još 4.5 milijardi godina? Ako se izračuna koliko će ljudi živeti na ovim prostorima za tih 4.5 milijardi godina brojka bi bila suviše mala. A i inače je mala. 14.500 Bekerela znači 1 gram uranijuma po osobi (koja živi 4.5 milijardi godina). 

Ali tema je nešto drugo. Evo, ja čista srca i pameti tvrdim: 

Za godinu dana u krevetu pored neke osobe, primićete više radijacije nego što bi primili od osiromašenog uranijuma.

Da ne ponavljam opet. U svom telu svako od nas ima radioaktivne elemente. To nije posledica nepostojećeg osiromašenog uranijuma, to je posledica našeg prirodnog okruženja. 


H3 ili Tricijum


Tricijum se normalno nalazi u vodi koju pijemo. On je posledica kosmičke radijacije i nastaje prilikom sudara zraka i naše atmosfere. Unosimo ga normalno vodom, nakon par dana se izbaci ali neprekidno se unosi i izbacuje.

Tricijum nastaje i u nuklearnim elektranama ali i prilikom nuklearnih eksplozija.

Rn222 ili Radon


Radon se nalazi u vazduhu koji dišemo. Polovina prirodne radijacije dolazi od radona. U telo ulazi disanjem. Svakim udahom unosimo određenu količinu radona. On se zadržava uglavnom u plućima ali se brzo i izbaci.

Najveću opasnost predstavlja u kućama koje se ne provetravaju.


U238 ili Uranijum


Uranijum se normalno nalazi u tlu, vazduhu i vodi ali i u biljkama koje unosimo. Unosimo ga svakim udahom i svakim gutljajem vode. U telu se nalazi na površinama dugih kostiju. Nakon par dana se izbaci. On spada u teške metale.

U235 se koristi u nuklearnim elektranama.

K40 ili Kalijum


Jedan od najčešćih radioaktivnih elemenata. Ima ga u bananama, avokadu, paradajzu, krompiru, grašku, čokoladi. Unosimo ga ishranom. On daje najveću količinu radijacije u našem telu. Znači ko se najede čokolade - zrači. Bukvalno. Ima važnu ulogu u organizmu.

Inače banana je radioaktivna identično kao osiromašeni uranijum.

C14 ili Ugljenik


Nastaje u atmosferi od Azota zbog sunčevog zračenja. Nalazi se u svim biljkama. Kada unosimo biljke, ishranom, unosimo i radioaktivni ugljenik. Uglavnom se vezuje za kosti. 

Inače služi za datiranje.


Ti zračiš zrake kroz grad


Šta da vam kažem? Zračite.


Zanimljivo je to da, kada vas plaše zračenjem, nikada ne pomenu stvarne veličine već se trude da samo i jedino izazovu strah.
Prag zračenja koji je granica između korisnog i štetnog postoji.
Zračenje je svuda. Oko nas, u nama, svuda. Unosimo ga disanjem, vodom, hranom, boravkom na ovoj planeti. Ne postoji život bez radijacije, niti je moguć.
Dakle, zračimo svi.








Коментари

Популарни постови са овог блога

Lekari koji odbijaju vakcinaciju protiv Kovida-19

Kvantna Medicina - šta tu nije jasno?

Smrt od kovida-19