Da li je Stephen Hawking umro zbog vakcine?

Pročitao sam pitanje koji ovih dana furaju antivakcinaši. Umalo sam pao sa stolice. Potrebno je stvarno puno samokontrole da se ne reaguje na njihovo zlo koje šire. Pitanje, više tvrdnja, je bilo, da ga ne citiram ali, Da li znam da se ALS dobija od vakcine protiv gripa?


Šta je ASL?


Amiotrofična lateralna skleroza (ALS), Šarkoova bolest ili Lu Gerigova bolest (skraćeno ALS) pripada grupi neuroloških bolesti centralnog nervnog sistema, i primarno zahvata gornje i donje motorne neurone. Jedna je od najčešćih bolesti prouzrokovanih degeneracijom motornih neurona. Ona može da se javi pojedinačno ili kao nasledna porodična bolest (10% svih slučajeva ALS-a). Za 20% nasleđenih ALS-a dokazana je mutacija gena za citosol, bakar/cink superoksid dismutazu (SOD 1). Do danas je identifikovano gotovo 50 SOD 1 mutacija kod osoba s porodičnim ALS-om. Mada je svako podložan oboljenju, ALS najčešće pogađa sredovečne osobe.

Namerno citiram jer to objašnjenje jeste adekvatno. Degenerativni proces motornih neurona. Degenerativni znači da motorni neuroni postepeno propadaju, menja se njihov oblik i funkcija. 

Bolesti motornog neurona predstavljaju grupu oboljenja koja nastaju kao posledica oštećenja i nestajanja nervnih ćelija u mozgu i kičmenoj moždini koje su odgovorne za uspešno obavljanje pokreta i koordinaciju aktivnosti mišića. Te nervne ćelije zovu se motoneuroni. Ovakav tip oštećenja dovodi do funkcionaih ispada i slabosti u mišićima ruku, nogu i mišićima koji su od značajai za disanje, govor i gutanje. Iz ove grupe bolesti motoneurona kod odraslih najučestalija je amiotorfična lateralna skleroza (ALS), kod koje su prisutni svi pomenuti simptomi. 

Tačan mehanizam koji uzrokuje ALS nepoznat je za većinu sporadičnih ili sporadičnih porodičnih slučajeva. Kako je u većini slučajeva ALS sporadična, kauzalni uzroci ALS su najčešće sporadični, što otežava utvrđivanje etiologije i uzroka bolesti. Kod porodičnog oblika ALS kao mogući kauzalni uzročnik bolesti navode se mnogobrojne mutiacije (anomalije) gena. 



Mada je sklonost ka mutaciji gena primarno otkrivena kod porodičnog oblika ALS u pojedinim porodicama postoji i sklonost ka sporadičnim oblicima ALS. To se očekuje, jer kao što postoji razlika između pojedinih članova unutar porodice tako se i pojava sporadičnih oblika bolesti zasniva na pravilno uzetoj porodičnoj istoriji bolesti, što opet zavisi o genskoj istoriji, veličini porodice, životnom dobu članova porodice, i nivoa znanja osobe od koje se uzima anamneza.
Na osnovu višegodišnjih istraživanja i brojnih epidemioloških studija o načinu života i uticaju spoljašnjih faktora koji bi mogli delovati kao „okidački mehanizmi“ na pojavu ALS, uočene su moguće veze obolelih osoba sa prethodnim izlaganjima mehaničkoj ili elektrotraumi, jonizujućujem zračenju, virusnoj infekciji, raznim hemikalijama, teškim metalima (olovo, cink, živa, aluminijum ) i drugim elementima u tragovima. Nekoliko naučnih studija ustanovilo je statistički značajniju korelacije između ALS i izlaganja nekim poljoprivrednim pesticidima.

Nedavno sprovedena studija o uticaju nepravilne ishrane ili dijetalne ishrane na rizik pojave bolesti otkrila je da su pacijenti sa ALS unosili u organizam manje vitamina E i nezasićenih masnoća u godini koja je prethodila razvoju simptoma. Međutim nije pouzdano dokazana direktna uzročna veza; pa se kao jedino moguće objašnjenje može prihvatiti stav da ti faktori, najverovatnije, samo povećavaju rizik za razvoja ALS, kumulativnim dejstvom ili slabljenjem funkcija nervnih ćelija, čineći ih osjetljivijima na procese degeneracije. 

Prvi (nepotpuni) opis ove po mnoge bolesnike teske bolesti dao je Aran 1850. godine. Prema jednim 1869. ili po drugim izvorima 1873. godine, Žan-Marten Šarko (Jean-Martin Charcot; 1825—1893) , francuski neurolog, (koji se smatra osnivačem i prvim profesorom moderne neurologije), među prvima je opširnije opisao bolest i izdvojio ALS od drugih mišićnih atrofija. Naime on je uvideo da je kod ove bolesti mišićna atrofija udružena sa sklerozom bočnih snopova kičmene moždine. Njemu u čast bolest nosi naziv Šarkoova bolest, (Maladie de Charcot, Charcots disease). Ovaj naziv se najčešće koristi u francuskom govornom području.

U Sjedinjenim Američkim Državama ALS je poznatija kao Lu Gerigova bolest (Lou Gehrig’s disease), po američkom igraču bejzbola obolelom od ove bolesti. Lu Gerig (Lou Gehrig) je bio američki bejzbol igrač koji je na vrhuncu svoje slave oboleo od ove bolesti i od nje umro 1941. godine. Tako se u Američkoj literaturi opis amiotrofične lateralne skleroze može često pronaći i pod njegovim imenom. Još jedno poznato ime je i Stiven Hoking (Stephen Hawking), koji se smatra najistaknutijim astrofizičarem današnjice, koji je od bolesti motornog neurona bolovao od 1960. godine.
Potpuno razvijenu kliničku sliku ALS karakteriše kombinacija atrofične i spastičke oduzetosti. Bolest je u načelu asimetrična. Ne postoje jasna pravila koja mogu obijasniti raspodelu inicijalnih simptoma i njihovo dalje intenziviranje.



Kod otprilike 50% bolesnika ALS započinje atrofijama malih mišića šaka, zatim se javlja paraspastičnost nogu, da bi u daljem toku došlo do zahvatanja i područja inervacije motorinih moždanih živaca.

Bolest često može započeti sa atrofičnim ili spastičnim parezama potkolenica i stopala, koje zatim zahvataju ruke i bulbarne mišiće (ascendentni oblik). U oko 20% bolesnika inicijalni simptomi su bulbarne pareze, koje se manifestuju smetnjama govora i gutanja (descendentni oblik).

Ako su prisutne centralne i periferne bulbarne smetnje često se kod takvih bolesnika javlja patološki (prisilni) smeh i plač. Osim toga kliničkom slikom mogu dominirati i mnogi drugih razvojni tipovi bolesti. Naročito često izostaju patološki refleksi. Fascikulacije se često uočavaju, i u mišićima koji nisu paretični.

Senzitivni poremećaji, koji nadmašuju povremene blaže parestezije, ili pak poremećaji kontrole mikcije ne pripadaju kliničkoj slici ALS-a. Retko se javljaju psihičke promene poput depresije ili drugih blažih kognitivnih smetnji.

U odmaklom periodu bolesti disanje postaje otežano zbog oštećenja interkostalnih mišića i dijafragme, pa je slabost respiratorne muskulature čest je uzrok smrti.

Tok kliničke slike bolesti je nezaustavljivo progresivan. Vrsta po kojoj se bolest razvija i dob u kojoj se pojavljuje ne pružaju pouzdane prognostičke elemente. Što se bolest ranije pojavi, može se očekivati duži period preživljavanja. Polovina bolesnika umire unutar dve godine a 90% unutar šest godina od početka bolesti (krajnji periodi preživljavanja su u rasponu od 6 mesec, minimalno do 20 godina maksimalno).  Uglavnom je sve citirano jer je rečeno vrlo jasno i precizno.


Antivakcinaška logika


Naslov ovog dela me je prosto nasmejao. Oni i logika? Kako je navedeno da uzrok mogu biti izlaganja teškim metalima u koje je svrstan aluminijum odmah proradi njihova mašta i zacakle crvene okice (mozak na rezervi), počnu da balave i izgovaraju čarobnu reč - aluminijum.

Zanimljivo kako kod njih aluminijum ima svojstvo nekog demona, specijalno dizajniranog od strane farmako mafije kako bi uništavao mozgove Srbalja i vaskolikog univerzuma (zamislio sam se sad, možda je u njihovim slučajevima istina).
Aluminijum od latinskog aluminium je hemijski element sa simbolom Al a atomskim brojem 13 (možda zbog tog broja 13 se sve dešava znači?). To je srebrnasto-beli (aha, kandida, odmah mora soda bikarbona) laki metal. Treći najzastupljeniji element a najčešći metal Zemljine kore.
Prva rupa u logici, ne spada u teške metale. Druga rupa, mnogo ga ima u prirodi. Koliko znam puno ga ima u zelenom čaju, kog alternativci propisuju kao idealno sredstvo za detoksikaciju. 

Najviše obožavam kada počne frljanje sa brojkama. Dnevni dozvoljeni unos se meri u miligramima a njegova količina u vakcinama u mikrogramima. Njima je to isto. Ne mali broj puta im je to bio krunski dokaz kako lekari truju pacijente namerno jer eto oni su otkrili da je doza aluminijuma u vakcina veća od dnevno dozvoljene. Ne razlikuju mini i mikro. Kao da bi neko dozvolio da se upotrebljava nešto što ima nedozvoljene doze ičega u sebi.

Kako krive vakcinu protiv gripa, dolazim do zaključka da im je i grip izvanredna, laka bolest. Sve, samo to nije. Čak ni grip nije jedna bolest pa da se može tako lako tumačiti. Ima on svoje grupe i podgrupe a lako mutira.

Svake godine od gripa umre veliki broj ljudi. Od nekih vrsta gripa umiru stari i bolesni a od drugih mladi i jaki. Nema leka, samo prevencija - vakcina.

U USA se godišnje upotrebi oko 160 miliona doza vakcina, ALS postoji kod oko 20.000 ljudi, godišnje oboli oko 5.000. Ako vakcine deluju na tih 5.000 zašto ne deluju na ostalih 160 miliona? Da li je utvrđena ikakva veza sa vakcinama? Naravno da nije. Znači klasično antivakcinalno lupetanje. Kako ustvari virusna infekcija može biti poved ALS onda grip može biti uzrok. Uvek je suprotno od onoga što oni kažu. Uvek. Takva grupa lažova retko se sreće.


Postaje mi to već moto, nema ćutanja. Nimalo me nije briga šta će neko da pomisli. Njihovo mišljenje je utemeljeno u lažima.
Gledam, postavljaju neki montirani snimak. Intervju koji je trajao 9 sati isekli i montirali kako njima odgovara. Nemaju ni trunke obraza. Toliko se bore protiv zdravlja da je to već epidemija. Sve su glasniji. 
Ipak Sud je počeo njihovo kažnjavanje. Njihova ikona je kažnjenja zbog klevete, ovaj put, novčano ali slede joj drugi procesi. Možda to opameti nekoga, mada sumnjam. Ljudi kod nas obožavaju laži, uvek su spremni da poveruju u laži tvrdeći da su prepametni.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Šta raditi ako dođe do epidemije virusa korona (SARS-CoV-2)

HBO Chernobyl vs Černobilj (real life). Kolika je cena laži?

Kvantna Medicina - šta tu nije jasno?