Da li vakcine izazivaju povećan broj alergija?

Svojstveno mi je da često ulazim u rasprave oko zdravlja i zdravstva.  Rado objasnim ono što je u mom domenu znanja. Problem nastaje kada neko ima unapred formirano mišljenje zasnovano na nebulozama.

Nikada to nisam razumeo. Uvek volim da naučim nešto novo a ako nešto znam netačno zahvalan sam kada mi neko objasni. Nisam ljut zbog toga, naprotiv. Loše je znati pogrešno, ponekada je katastrofalno. Znanje se može steći svuda i poštujem svačije znanje ali znanje, ne neznanje. Neznanje je opasno, posebno onda kada kidiše na sve što vredi.

Neznanje ima tu potrebu da bude jedino, da zameni sve. Vređa ga napredak, vređa ga nauka. Neznanje je neman sa puno glava utemeljeno u lenjosti i gluposti. Klonite se neznanja. Donosi samo zlo i propast.

Antivakcinaši smatraju da vakcine izazivaju alergije. Da alergije ne bi postojale da nema vakcina ili bi ih bilo mnogo manje. Hajde da to razložimo.

http://picpedia.org/handwriting/a/allergy.html

Šta su alergije?

Alergija  predstavlja  nepravilno  funkcionisanje  odn.  prekomernu  aktivnost  imunosistema. Njegov  je  zadatak  da  prepozna  i  učini  bezopasnim  belančevine  strane  telu  (kao  što  su  na  primer  paraziti,  bakterije  ili  virusi).  To  se  dešava  tako  što  se  proizvode  antitela – kod alergičara to je specijalna klasa  antitela,  takozvani  imunglobulinE  (IgE)  koja prepoznaju strane supstance u telu, zadržavaju ih i isporučuju fagocitima u krvi.  

Tu već dolazimo u polje gluposti raznih prevaranata koji nude preparate za pojačanje imunosistema. Po samoj definiciji alergija vidimo šta je pojačanje imunosistema. Da ne govorimo o onim drugim mnogo opasnijim "pojačanjima" imunosistema kao što su autoimune bolesti i leukemije.

Simptomi koji odgovaraju alergijama su opisani od davnih vremena. Ostalo je zabeleženo da su tri člana prve Rimske dinastije Avgust, Klaudije i Britanikus imali alergije. Ipak pojam alergija se vezuje se za Clemens von Pirqueta, bečkog pedijatra i 1906. godinu. On je primetio da kod drugog davanja konjskog seruma ili vakcine protiv velikih boginja češće dolazi do izražene reakcije. On je to nazvao alergija po grčkoj reči ἄλλος allos što znači drugi.

Oni malo promućurniji antivakseri, ili bolje reći pokvareniji, u tome nalaze izvor da vakcine izazivaju alergije ne shvatajući da se fenomen ne odnosi na vakcine već na ponovno davanje nečega.

Jednostavno objašnjeno, kada se prvi put dođe u kontakt sa nekom supstancom - alergenom, dolazi do senzibilizacije organizma a kada se drugi put dođe u kontakt onda dolazi do alergije, prekomerne reakcije organizma.

Da to objasnim plastično. Sada pada sneg. Umesto da to gledamo normalno i ne reagujemo, kako bi bilo da istrčimo sa plameno bacačima i topimo pahuljice. Upravo tako izgleda prekomerna reakcija.

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:The_Allergy_Pathway.jpg

Šta izaziva alergije i da li su u porastu?

U porastu jesu. Smatra se da preveliko insistiranje na življenju pod staklenim zvonom pogoduje nastanku alergija, jer jednostavno ne dopuštamo da organizam razvije na vreme mehanizme kojima prepoznaje dobro od lošeg.

Alergije delimo na 4 tipa gde je jedina prava alergija Tip I, dok ostale to nisu.

Najčešći alergeni su:

1. Polen

Polen ili cvetni prah su najpoznatiji uzročnici alergija. Oko 20–25 % pogođenih osoba pati od alergije na polen. Najvažnije vrste polena koje izazivaju alergiju potiču od breze, jove, lešnika, trava, raži i zeljastih bijlaka kao što je divlji pelin, bokvica i parložna trava (koja se naziva i ambrozija ili Ragweed). Po suvom vremenu, vetar ih može odneti više stotina kilometara daleko.
Pored kijanja i pečenja očiju, tegobe mogu da zahvate i sinuse, uši, usta, ždrelo, pluca ili kožu. Tome treba dodati opšti osećaj bolesti, glavobolja, smetnje pri koncentraciji i jaka ograničenja društvenog života.
Ako se ne tretira, priroda tegobe se može pogoršati odn. može doći do alergije i na druge vrste polena, ili na namirnice, što bi dovelo do još većeg narušavanja kvaliteta života. Procenjuje se da oko 30 % obolelih u toku vremena dodatno oboli od alergijske astme  

2. Grinje

Grinje iz kućne prašine su najvažniji uzročnici alergije u zatvorenim prostorima. One postoje u  svakom domaćinstvu ali nisu znak nečistoće. Grinje iz kućne prašine, kako im i ime kaže, žive u  kućnoj prašini i hrane se od peruti kože ljudi i drugim organskim materijalom. Pri vlažnosti vazduha od 75–80% one se osećaju posebno dobro. Mogu se pronaći u dušecima, plišanim životinjama, tapaciranom  nameštaju i tepisima. Sam alergen se nalazi u izmetu grinja, koji se suši i udiše, kao i u hitinskom oklopu odumrlih  grinja. U grejnoj sezoni i posebno ujutro posle buđenja su tegobe  najveće. Alergija na grinje iz kućne prašine može da dovede do celogodišnje stalne kijavice, konjunktivitisa i do alergijske astme.

3. Životinje

Najčešće su alergije na mačke i pse, pa zatim na glodare (pacovi, miševi, kunići, morski prasići, hrčci) te na konje i krave. Ptice ređe izazivaju alergije. Alergeni najčešće potiču iz potkožnih i pljuvačnih žlezda životinja i ostaju zalepljeni za njihovu kosu ili kožu. Oni bivaju preneti putem kućne prašine ili preko odeće. Alergeni sa dlake pasa u poređenju sa alergenima sa mačaka imaju manji potencijal za senzibilizaciju, alergen i ne ostaje dugo u vazduhu prostorije. Ljudi sa alergijom na glodare najčešće reaguju na čestice belančevine u njihovom urinu ili izmetu. Tegobe alergije na životinje mogu da se pojave u vrlo jakom obliku i brzo. One se između ostalog kreću od kijavice i suznih očiju preko kijanja, kašljanja i svraba na koži do nedostatka vazduha. 

4. Buđ

Buđ susrećemo svuda. Radi razmnožavanja buđ stvara sićušno seme, tj. spore koje nisu vidljive golim okom. One mogu da se nalaze u vazduhu u velikoj koncentraciji, mogu da se udahnu i izazovu alergijske reakcije. U centralnoj Evropi kao uzročnici alergija značaj imaju razne vrste buđi, npr. Alternaria, Aspergillus i Cladosporium. Buđ raste svuda gde je vlažno i toplo. Ona preferira vlažne stambene prostorije i hrani se delovima biljaka koji trule, npr. u saksijama ili u neočišćenim frižiderima. Ona se osim toga stvara iza ormana, drvene oplate i tapeta u loše provetrenim, vlažnim prostorijama poput kuhinje, kupatila i podruma. 

Posebno kada je vreme u toku godine vlažno i toplo ove spore se šire u velikim količinama. Kod osoba alergičnih na buđ se tegobe na otvorenom često javljaju posle kontakta sa senom, silažnom hranom, usitnjenom korom, suvom zemljom, tresetom, kompostom ili otpalim lišćem. Buđ kao alergen na namirnice igra samo veoma podređenu ulogu. Kada namirnice propadaju, buđ je deo toga. Ona razgrađuje namirnicu i čini je nepogodnom za jelo. Dijagnoza alergije na buđ je ponekad prilično teško. Alergija može da se javlja sezonski ili preko cele godine. Ako se spore, koje nose alergen, udišu sa vazduhom ili ako naiđu na oči, one prouzrokuju konjunktivitis, kijavicu, napade kijanja ili teško disanje. Ako se ne leči, od alergije na buđ neretko nastane astma sa gušenjem.
 

5. Namirnica

Prave alergije na namirnice su relativno retke i javljaju se kod oko pet do osam procenata dece odn. jedan do tri procenta odraslih. One se često zamenjuju sa tzv. intolerancijama. Pravu dijagnozu bi trebalo prepustiti lekaru sa alergološkim znanjem. Namirnice koje često izazivaju alergiju su mlečne belančevine i kokošije belance, riba, orasi i razne vrste voća. Određeno zeljasto bilje, začini i neki morski plodovi takođe mogu da prouzrokuju alergijsku reakciju. Polenski alergičari su zbog sličnosti nekih alergena u polenu i namirnicama posebno osetljivi na „alergije na namirnice povezane sa polenom“ (Unakrsne reakcije). Alergija na namirnice može da se ograniči na organe za varenje i mogu da dovedu do dijareje, osećaja napunjenosti, grčeva u stomaku i povraćanja. Međutim  može da dođe i do oticanja usana, usta ili ždrela i do jakog svraba, može da se pojavi neosetljivost. Takođe je moguća kijavica, pečenje očiju, osip na koži ili gušenje. Retko dolazi i do opasnog alergijskog šoka.

6. Otrov Insekata

Pčele i ose mnogo češće izazivaju alergije na otrov insekata nego stršljeni ili bumbari. Kod alergije na otrov insekata dolazi do dve vrste reakcije: sam otrov već izaziva reakciju na koži, koja se međutim najčešće ograničava na bolno crvenilo sa svrabom i otok na mestu uboda. Kod osoba koje alergično reaguju na otrov insekata, dodatno su moguće jake opšte reakcije. Pored teškoća sa disanjem ili osipa na koži sa otokom koji svrbi mogući su i otoci na licu ili svrab na celom telu. Najopasniji je tzv. anafilaktički šok. Prvi znak su između ostalog svrab, golicanje/pečenje na dlanovima i donjim delovima stopala, brzo opadanje krvnog pritiska, nesvestica. Odmah se mora kontaktirati lekar hitne pomoći. Ko posle uboda insekta već pokazuje znakove alergijske reakcije, je u velikoj opasnosti da pri sledećem ubodu doživi šok. Ove osobe uvek sa sobom moraju da imaju sa sobom „komplet za hitne slučajeve“ i moraju da znaju kako se on primenjuje. Osim toga, u mnogim slucajevima teske alergije protiv otrov insekata bi tretman sa hiposenzibilizacijom pomagalo.  

7. Lateks

Lateks je tečnost slična mleku, koju proizvodi drvo kaučuka i koja služi za proizvodnju najrazličitijih gumenih proizvoda kao što su npr. rukavice, baloni, cucle, kondomi, gume, itd. Lateks može da bude sadržan i u zaptivačima, gumenim lopticama, trakama, čizmama, patikama, lepljivim trakama, dušecima na naduvavanje, gumicama za brisanje, tekstilnim materijalima, itd. Povećani rizik za razvoj alergije na lateks posebno imaju osobe koje rade u oblasti medicine ili u industriji obrade gume. Posebno kod rukavica od puderisanog lateksa koje se često koriste u medicini, pri navlačenju rukavica se alergeni podignu i povremeno udahnu. Može doći do suženja očiju, curenja iz nosa i kašlja, pa sve do gušenja. 

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Anti-Allergy_Immunotherapy.jpg

Unakrsne reakcije

Ukrštena ili unakrsna reakcija znači da imunosistem reaguje i na određene namirnice, čiji sastojci su slični kao sastojci polena i zato ih imunosistem može pogrešno prepoznati kao polen. Ako ste npr. alergični na brezu, može doći do prekomerne reakcije na jabuke. Ali i na kruške, breskve, nektarine, trešnje, šljive, lešnik i orah, badem, kupine, jagode i maline, sirove šargarepe, celer i kivi. Ukrštene reakcije se pojavljuju utoliko češće, što duže postoje polenske ili druge inhalativne alergije (grinje iz kućne prašine, životinjska dlaka, prašina od insekata). Alergijski simptomi na ukrštene alergene po pravilu su uglavnom slabiji nego kod glavne alergije koji leži u njenoj osnovi. Blagi simptomi se pokazuju u području usta i ždrela, npr. u vidu svraba na nepcima ili golicanja na jeziku i označavaju se kao oralni sindrom alergije

https://www.bencard.com

Alergije kod dece

Na rizik da se kod dece razvije alergija, između ostalog utiču genetski faktori. Što više članova porodice pati od alergije, to je veća verovatnoća da deca takođe razviju alergiju. Ako oba roditelja imaju alergiju, biće pogođeno između 50 i 80 % dece, ako se radi o samo jednom roditelju još uvek je taj postotak između 20 i 40 %. Oboleli roditelji mogu da doprinesu tome da pored ovog neizbežnog faktora rizika na razvoj energije ne utiču povoljno još i spoljni faktori. Zato prevencija alergije počinje već u najranijem životnom dobu. 

Prenosim vam preporuke Bečkih lekara, imunologa i pedijatara:

• Dojite najmanje 4 meseca;

• Nemojte odlagati uvođenje dodatne ishrane (posle 4 meseca)

• Vodite računa da u okolini ne bude dima

• Konzumirajte ribu u toku trudnoće i dojenja

• Kod dece sa rizikom, tj. tamo gde je najmanje jedan roditelj alergičar, treba izbegavati držanje mačke

• Izbegavati gojaznost

• Sprovođenje svih vakcinacija odojčadi i dece prema trenutnoj preporuci

• Redovnim obilnim provetravanjem bi trebalo sprečiti vlažnu klimu u prostoriji, a time i stvaranje buđi

• Porađanje carskim rezom povećava rizik deteta od astme

• Preventivni efekat prebiotika i probiotika je do sada utvrđeno samo za atopični ekcem (neurodermitis)

• Štetne materije u vazduhu u zatvorenim prostorijama i napolju držite podalje od dece 

Alergije su moguće skoro na sve, moguće su i na sunčeve zrake, na bilo koja pića, na mobilne telefone, na seks (godišnje 20.000 žena mogu pokazati znake alergije na semenu tečnost), na ljubljenje, na vodu (40 slučajeva u svetu), na hladnoću, na toplotu, na fizičke vežbe, na dodir, na modernu tehnologiju....

ZAKLJUČAK: Vakcine nisu odgovorne za povećan broj alergija. Nevakcinisanje je jedno od polja odgovornosti za alergije.

Da bi neko mogao da se bavi imunologijom mora da završi medicinski fakultet i da nakon toga usko specijalizira još 3 ili 4 godina. Imunologija je jedna od najkomplikovanijih grana medicine.

Alergije su moguće bukvalno na sve. Moguće su i na vakcine. U USA je teških alergija bilo 33 na 17.500.000 doza vakcina, nijedna sa posledicama. To može biti najčešće alergija na latex, na samu iglu, na alkohol. Onda na bilo koju komponentu iz vakcina. Ono što se nalazi u vakcinama, nalazi se i drugde. Te priče da deca treba da žive pod staklenim zvonom baš povećavaju broj alergija. Vakciniši, pusti napolje neka se igra u pesku, blatu, po snegu. Gde god voli i želi.

Korišćen je materijal koji se nalazi na sajtovima:

The European Federation of Allergy and Airways Diseases
Patients‘ Associations (EFA)
www.efanet.org

Global Allergy and Asthma Patient Platform 
www.ga2p2.org

Austrijska Unija za pluća (Österreichische Lungenunion)
www.lungenunion.at