Kako mozak reaguje na muziku
Moj tim se već godinama bavi istraživanjima. Jedno od njih je i ponašanje mozga u različitim situacijama. Kako je ovo blog sigurno vas neću opterećivati suvoparnim naučnim delom. Pokazaću vam kako izgledaju oni zanimljiviji trenuci. Suvoparna nauka ostaje za druge koji moraju da slušaju.
Sa psiholozima smo razvili metodologiju utvrđivanja raznih reakcija. Dok oni obavljaju svoje testove koji se odnose na psihološke profile mi smo usredsređeni na to da pokušamo uvideti promene na mozgu koje se mogu dokazati objektivnim metodama. Kao oruđe koristimo MRI aparat i fMRI sekvencu.
Za one koji to ne znaju, pregled na magnetu, sam po sebi, može biti stresan. Zato smo radili više puta. Prvo psihološki test onda glasni MRI i fMRI pregled, drugi test, ponovo pregled da bi se ustanovilo koliki je stres od samog aparata i konačni treći pregled nakon koga je bio rađen poslednji pregled psihologa.
Prvi test
U svakom testu su bili dobrovoljci. Deset žena i deset muškaraca. Svi punoletni starosti od 25 do 65 sa srednjom starosti od 42 godine. Posmatrano je različito reagovanje na različite vrste muzike.
Uz svaki test je išla priča. Deset ispitanika je čulo jednu priču a deset drugu.
Prva grupa je čula priču kako su autori pesama izvršili samoubistvo. Priča je bila praćena detaljima, pomalo zastrašujuća, namerno smišljena da uplaši. Druga grupa je čula skoro idiličnu ljubavnu priču. Uvek je postojala kontrolna grupa koja nije čula nikakve priče.
Koristili smo pesme:
Avicii - Wake Me Up
Kurt Cobain, Nirvana - Smells like teen spirit
Kao što je i očekivano, na psihološkom testiranju su se pojavile razlike. Kada izbacimo uticaj samog aparata, dominirala je uznemirenost, strah i pojačan osećaj tuge. Što se tiče fMRI nije bilo signifikantnih razlika između grupa:
Slike su samo deo postavke i za blog su izabrane zanimljive. Ovaj ispitanik je posebno zanimljiv jer smo tokom ovoga slučajno otkrili da ima aneurizmu na jednom od krvnih sudova mozga.
Nakon ove igre je primljen na lečenje i ubrzo operisan.
Za sada se oseća odlično.
Kako je to čudna igra sudbine ili slučajnosti. Da nije slučajno pristao da bude deo istraživanja, sasvim je moguće da bi stradao iznenada.
Nalaz sa operacije ukazuje na to da je aneurizma bila pred rupturom.
On je bio u prvoj grupi, nakon priče aneurizma je jako pulsirala i lako se videla.
Sama muzika nije uticala značajno.
Drugi test
Prva grupa je dobila priču o Zombi Apokalipsi uz sve moguće i nemoguće užase koji se mogu prepričati. Druga grupa je dobila priču o tome kako vlada velika ljubav u porodici.
Korišćene su sledeće pesme:
The Cranberries - Zombi
The Hooters - All You Zombies
Zombiji nisu ostavili neki poseban uticaj na ispitanike. Nije bilo skoro nikakvih razlika kako u psiho testovima tako i u nalazu na magnetu.
Nalaz na mozgu se nije promenio. Lično sam očekivao da će priča o mogućov invaziji zombija i kraju sveta izazvati jaču reakciju.
Priznajem, pogrešio sam.
Očigledno je da toliko iskorišćavanje teme na TV dovodi do zasićenja.
Ljudi se ne plaše zombija. Pitam se šta bi bilo da smo doveli nekog glumca prerušenog u zombi izgled.
Možda bi to bilo zanimljivije. Ili Grim Reapera sa sve crnim ogrtačem i kosom.
Možda bi to bilo bolje.
Možda je to sledeći korak.
Treći test
Nošen neuspehom straha od zombija okrenuo sam se prizemnijim temama. Prevara. To uvek pali. Sada smo malo promenili pristup. Muška i ženska priča.
Prvoj grupi muška priča, ogorčena, ostrašćena, iz ugla prevarene besne
muške osobe. Ženska priča ispričana na ženski način, začinjena metodama
osvete.
Druga grupa je dobila mušku priču, emotivnu, potresnu o ljubavi iako je prevaren. Ženska priča je bila slična, iz ženskog ugla, uz suze.
Moram priznati da je ovaj izbor teme bio pun pogodak.
Psiholozi su uživali. Najzad su mogli da zablistaju u punom svetlu, sada su bili na svom terenu.
Reakcija nije izostala.
Muškarci su reagovali burnije. Više se plaše prevare, očigledno. Barem po psiholozima. Zadovoljno su trljali ruke očekujući rezultate sa fMRI pregleda.
Zanimalo je i nas.
Muzika koja korišćena:
Bajaga - Kad mesec prospe
Darko Rundek - Ruke
Moram reći da je muški mozak reagovao u predelu hipokampusa i amigdala dok je ženski pokazao značajnu kortikalnu reakciju.
Najzad smo imali značajnu razliku na fMRI pregledu. Slušanje muzike tokom pregleda je pojačavalo reakciju.
Žao mi je što nisam mogao i da još malo "dosolim" ali bilo je dovoljno i ovo.
Već ranije smo objavili priču o tome kako muzika utiče na stres. Izbor muzike tada nije bio naš. Ovoga puta jeste.
Ovo nije kraj priče o muzici. Samo jedan malo zabavniji deo.
Nesumnjivo je da muzika ima veliki uticaj na nas i naše ponašanje. Može da nas smiri, može da nas uznemiri.
Ja lično volim da slušam radio. Nikada ne znam koja pesma sledi. Noću kada vozim imam listu pesama, brzih. Pevam uz njih. Ko je sa mnom u kolima peva sa mnom. Mnoga teška putovanja smo tako prošli. Kroz poplave, kroz požare, kroz mećavu.
Muzika...
Ko želi više, vidimo se u Beču 01. marta 2019. u kongresnom centru.
Коментари
Постави коментар
Već više od godinu dana Google ne dozvoljava da komentarišem. Tako ne mogu da odgovorim. Zbirni odgovor za sve šarlatane, nadridoktore, mrzitelje ljudskog roda: "Jedino što umete je mržnja. Žalite se onom koga vidite u ogledalu, naučite nešto, smešno izgledaju vaši komentari i prilično bedno."