Krađa organa ili doniranje
Čovek sedi preko puta mene i rida. Nije to onaj glasni plač. Nije to plač koji se ori da ga svi čuju. Nego tiho, u sebi, tek se poneki zvuk čuje. Trudim se da ostanem pribran. Trudim se jer to mi je dužnost. Osećam kako mi se cepa srce tim tihim nemoćnim ridanjem. Gledam, a nemam način da pomognem. Koje reči utehe da pružim nekome kome umire dete? Koje?
Život zna biti nepravedan i surov. Jedino dete. Supruga mu je nedavno umrla. Dete je bolesno već predugo. Nije otkriveno na vreme a i da jeste ništa ne bi pomoglo. Bubrezi više ne rade. Dijaliza nije dovoljna. Transplantacija je jedino rešenje.
Naravno, otac kao i svaki normalni otac, želi svom detetu dati bubreg. Dao bi on i oba. Niz testova. Jedan od njih je kod mene. Ipak, pre nego smo počeli da radimo bilo šta, dolazi medicinska sestra i malo nesmotreno mu govori da ne može biti donor, nema podudaranja.
Nekoliko trenutaka dok je čovek shvatio. Neumitna i brutalna istina. Ne može mu dati bubreg. Nema spasa. Tada dolazi taj nemoćni tihi jecaj. Verujem da mu skupilo sve što je prošao u životu. Vidim po odeći da je bliži siromaštvu nego ugodnom životu. Vidim, nije puno obrazovan. Vidim i da nema nikoga ko mu može pomoći.
Jedino što mogu reći je da možda može da se nađe bubreg. Biće na spisku za transplantaciju, možda bubreg stigne na vreme a do tada dijalize. Govorim a znam da su mi reči prazne. Čekanje je predugo. Ukoliko donor nije iz porodice šanse su minimalne.
Ovih dana...zakon
Ovih dana je aktuelan novi zakon o transplantaciji organa. Nikada nisam video toliku količinu ogorčenosti kao sada. Ljudi se prosto utrkuju da dokažu da je zakon loš i da će početi lov na ljude radi krađe organa.
Zamerke su uglavnom potpuno iste. Svode se na to da zakon omogućuje da se organi nesmetano oduzimaju od ljudi. Naravno, uz opaske da će neko na tome debelo da zaradi. Ima i nekih drugih primedbi tipa da to nije zakon za nas, da nije transparentan, da nije etički dobar, da su ga pisale budale i slično.
Nažalost predstavnici vlasti koji obrazlažu zakon kao da se uporno trude da što više ljudi bude protiv njega i daju, blago rečeno, neodmerene izjave. A i neki iz opozicije.
Po komentarima vidim da je retko ko ustvari i pročitao zakon.
Glavna promena koja je naišla na najveću osudu je formulacija da su svi građani proglašeni potencijalnim davaocima koji su se složili s time. Znači, pretpostavljena saglasnost. Pretpostavlja se da svako ko se nije proglasio nedonorom, a tu mogućnost ovaj zakon uvodi (da se izjava da se ne želi biti donor), jeste potencijalni donor.
Tu prestaje interesovanje pojedinaca za zakon. Smatraju da je taj stav dozvola da lekari ubijaju koga žele bez problema a za veliki novac.
Šta stvarno piše u zakonu?
U zakonu piše da se svaka osoba koja se javno ne deklariše kao nedonor smatra potencijalnim donorom. Ali...
Uvek to ali na koje se niko ne obazire. Bez obzira što se smatra da su se svi složili neophodna je pisana saglasnost porodice. Bez toga nema transplantacije. Ako se radi o deci pisana saglasnost oba roditelja.
Apsolutno nigde u zakonu ne piše da se organi mogu uzimati bez saglasnosti rođaka. Nigde. Znači tolika priča a ne piše ono što tvrde.
Ipak i kada im se to predoči tvrde da će lekari namerno da ubijaju pacijente. Taj stav da su lekari ubice koji se provlači kod svih mrzitelja nauke je već zabrinjavajući. Jedan od komentara upućen meni: "Znamo mi ko si ti. Ti si preporučivao vakcine. Sad opet za pare preporučuješ transplantacije a ubijaš ljude tako." Evo javno da preporučim gospođi da se malo edukuje literaturom za osnovnu školu ili da poseti stručno lice ili neka tuži pa da lepo naplatim odštetu.
Da objasnim prvo proceduru. Za normalne ljude koje zanima istine. Za ove ubeđene da čitav Zapad ima samo jedan cilj da uništi Srbe ništa ne pomaže. Njih istina ne zanima. Oni znaju, rekao ih lokalni guru ili neki raspop.
Procedura
Onoga trenutka kada ordinirajući lekar pretpostavi da je došlo do moždane smrti pacijenta dužan je da traži saglasnost za transplantaciju od rodbine. Sem rodbine mora da kontaktira MUP da proveri da li je osoba na listi nedonora. Do sada lekar nije bio dužan da uradi ništa. Pacijent bi umro, niko ne bi pokušao da razgovara o transplantaciji.
Kada dobije saglasnost rodbine formira se nezavisna komisija koja mora da potvrdi postojanje moždane smrti. Članovi komisije nikako ne smeju biti zainteresovana strana. Ne smeju imati srodnike na listi za transplantaciju, ne smeju biti povezani sa centrima za transplantaciju i ne smeju učestvovati u samom postupku.
Kada se utvrdi sigurna moždana smrt počinju testovi. Najvažniji su HLA tipizacija i testovi na prisustvo drugih oboljenja. Kada se dobiju rezultati obaveštava se Nacionalni registar ili Eurotransplant, ako nas prime u njega. Oni određuju primaoca po rezultatima testova i po drugim jasno definisanim kriterijumima od kojih su najvažniji dužina čekanja i blizina donora (da bi organ stigao što pre).
Tu se radi o kratkom vremenskom roku, nema vremena za čekanje. Eurotransplant obaveštava primaoca, odnosno bolnicu koja obavlja transplantaciju koji moraju da potvrde da su spremni za intervenciju. Tek kada se sve potvrdi obaveštava se bolnica donora.
Kada je sve spremno Etička komisija potvrđuje ili osporava transplantaciju. Ukoliko je dozvoljena tek onda se pristupa vađenju organa. Od donora se uzimaju srce, bubrezi, jetra, pluća, pankreas, eventualno neka kost ili ponekad i koža. Takođe delovi oka. Time se spašavaju životi više osoba.
Podaci ko je dobio organe ostaju tajna. U ceo proces je umešano ponekada i 120 ljudi.
Kako pojedinci zamišljaju proces?
Prosečni pojedinci kod nas ali i u drugim zemljama (uvek su iste osobe u pitanju antivakcinaši, ravnozemljaši, kreacionisti, uranijumski svedoci) zamišljaju proces ovako, bar po onome što pišu:
Neki budža da pare lekaru da mu nađe srce, jetru, bubreg. Lekar ošacuje ko je u bolnici mlad i jak. Ubije ga, istrenažira ga kao svinju, ubaci organe u kantu i preda budži koji ih volšebno ugradi u sebe. I tako svaki put kad budži padne na pamet. U igri su i Šeici jer svi čekaju da Srbija izglasa Zakon pa da naručuju kvalitetne srBske organe kad god im zatreba.
Problem je što puno, previše ljudi ovako zamišlja. Pojavile su se idiotske priče kako je Rokafeler imao 7 transplatacija srca od kojih su neka od Srba sa Kosova. I on nikako u onolikoj Americi i Meksiku nije mogao da nabavi srca nego mu trebaju nabavljena u sumnjivim uslovima. Da ne govorimo što više od dve transplantacije nisu moguće.
Tome su doprineli filmovi sa suludim otimanjima organa u hotelskim sobama ili kadama. Naravno moguće je tako izvaditi organ ali njegova upotrebna vrednost je minimalna.
Ljudi kod nas zamišljaju da su lekari korumpirani, skloni ubijanju, bez ikakvih obzira, spremni da sve urade za novac. Omiljeno im je da se deca leče SMS-om. Kao da se deca ne leče uopšte u ovoj zemlji. Tačno je da za pojedine slučajeve nema lečenja kod nas ali se deca normalno leče od svih ostalih bolesti.
Činjenice
Srbija je skoro na samom dnu zemalja po broju donora na milion stanovnika. Lošije stanje je u Rusiji i Turskoj. U našem okruženju svi su bolji. U Srbiji ima 6 donora na milion stanovnika, u Hrvatskoj 18 a u Sloveniji čak 26. Na prvom mestu je Španija sa 48 donora na milion stanovnika.
Organi ne mogu večno da se čuvaju. Recimo srce i pluća moraju u roku od 4 sata biti ubačeni u telo primaca. Bubreg je najizdržljiviji i može izdržati 24 do 36 sati. Pankreas 12 do 18 a jetra 8 do 12 sati.
Ovakav zakon kakav se usvaja kod nas je na snazi u svim vodećim zemljama po broju transplantacija.
U svetu se godišnje obavi nešto više od 127.000 transplantacija godišnje a kod nas 70.
Transplantacije je moguće obavljati samo u sertifikovanim tercijalnim centrima. Operacija je veoma zahtevna i teška. Kvalitet i dužina života zavise od iskustva bolničkog tima. Pacijenti u centrima gde ima puno transplantacija imaju drastično bolje rezultate. Zato su operacije te vrste u priručnim uslovima prilično besmislene.
Organ koji je najduže izdržao je srce kod pacijenta Johna McCaferty-ja i to punih 33 godina. To je po Ginisu. Amerikanci i Indijci tvrde da imaju pacijente koji žive već 34 odnosno 35 godina.
Što se tiče živih donora bubreg Denice Lombars radi već 50 godina, živ je i donor, njen otac Ted. Primer savršenog poklapanja.
Oko 13% organa se odbaci u prvoj godini. Smatra se uspehom ako traju 10 godina mada je već postignuta očekivana dužina trajanja od 10,5 godina.
Telo može da odbaci organ već prvog minuta, zato su nemoguće uspešne transplantacije bez podudaranja.
Prva transplantacija na svetu je urađena 1905 godine, transplantacija rožnjače. Prva transplantacija bubrega sa živog davaoca, jednojajčanom blizanca, 1954 dr Džozef Mari i dr Dejvid Hjum u bolnici Brigam u Bostonu. Prva sa mrtvog donora isti tim 1962 godine. 1963. Prva transplantacija pluća – dr Džejms Hardi, medicinski fakultet u Misisipiju. 1967. Prva uspešna transplantacija jetre – dr Tomas Starzl, Univerzitet u Koloradu, Kalifornija. 1967. Prva uspešna transplantacija srca, dr Kristijan Bernard, Južna Afrika.
Zavirio sam u američki UNOS sistem za transplantacije. Zakon je inače sličan našem. Kada se u kompjuter unesu podaci, HLA i sve ostalo što postoji kompjuter pravi rang listu. Pre toga je nemoguće saznati kome bi ti organi odgovarali. Kompjuter, tj UNOS program obaveštava prvog sa liste. Mislim da Eurotransplant radi slično. Blizina primaoca je jedan od najvažnijih faktora (za one koji smatraju da bi ceo svet krao srBske organe).
Prve etičke dileme su se javile sa prvom transplantacijom sa mrtvog davaoca. Termin moždana smrt nije postojao i postojala je bojazan da neko nepošten može uzeti organe sa osobe koja ima šanse da preživi. Ne mora nepošten, nedovoljno medicinski potkovan, nepažljiv, bilo šta.
Zbog svega toga a uvidevši da će doći do ekspanzije transplantacija, doneta je 1968 Sidnejska deklaracija o utvrđivanju vremena smrti. Ona je dopunjena Venecijskom 1983. godine.
Ovom deklaracijom definisano je 5 kriterijuma za utvrđivanje smrti:
Moždana smrt ima nekoliko oblika u zavisnosti od lokalizacije promena i može biti:
Takva osoba je u stanju u kojem više ne funkcioniše kao jedinka društva zbog ireverzibilnog besvesnog stanja (osoba nije svesna sopstvenog postojanja i ne može da komunicira sa okolinom).
Takva osoba je u stanju socijalne smrti u kojoj je ona mrtva, ali je telo još uvek živo.
To stanje je neka vrsta perzistentnog vegetativnog stanje (PVS) u koje uz obezbeđenje adekvatne ishrane i nege, može trajati praktično neograničeno. Takva osoba zakonski nije mrtva.
Danas je na globalnom nivou prihvaćeno mišljenje da smrt moždanog stabla predstavlja stanje koje se može smatrati smrću u zakonskom smislu, i kao vreme smrti uzima se trenutak kada se pouzdano dijagnostikuje moždana smrt tj. ireverzibilni prestanak funkcije moždanog stabla.
Kada se smrt moždanog stabla može klinički dokazati, lekar ima pravo da konstatuje da je smrt nastupila, čak i u slučajevima kada je srčani rad još uvek očuvan.
Smrt celog mozga na odnosi se na stanja izazvana trovanjem, prethodnom hipotermijom, metaboličkim, endokrinim ili zapaljenjskim bolestima.
Da bi se obavila transplantacija potrebno je uraditi niz testova. To su uprošćeno:
Postoje:
HLA koji odgovaraju MHC klasa I i to su A, B i C
HLA koji odgovaraju MHC klasa II i to DP, DM, DO, DQ i DR
HLA koji odgovaraju MHC klasa III
To su glavne grupe koje se posle dele na podgrupe i tako do brojke od ukupno 415.
Pored toga testovi na viruse pa testovi na genetsku histološku podudarnost.
Trenutno u svetu organe čeka oko 120.000 ljudi. Više od polovine neće dočekati. To je omogućilo postojanje crnog tržišta. Crno tržište se odnosi uglavnom na bubrege jer jedino oni imaju šansu da budu iskorišćeni. Svake godine na tržištu ilegalnih organa se nađe 11.000 organa. U Kini postoji servis koji seljacima u ruralnim delovima nudi 4000$ i iPod za bubreg.
Jedan od načina za dolaženje do organa su pogrebni zavodi. Opet jedino bubrezi dolaze u obzir. Sledeći popularan način je kidnapovanje ljudi radi vađenja organa, kao što je moguće da se dešavalo u tzv Žutoj kući na Kosovu.
Za uzimanje organa se koriste i robovi. Bilo je puno optužbi da su lekari u bolnicama dopuštali da se organi vade sa osoba koje nisu u moždanoj smrti ali nikada nisu dokazane.
Najveća tržišta ilegalnih organa su Brazil, Indija i Moldavija. Kvalitet takvih organa je upitan i skoro sigurno primalac ne može dugo da živi.
Ja sam lekar i način na koji razmišljam je kako neko da se spasi. Nije to često pitanje humanosti. To je borba protiv bolesti. Borba protiv smrti. Neshvatljivo mi je razmišljanje da će lekar nauditi pacijenta zbog novca. Sigurno da ima takvih samo je sigurno da nisu u značajnom broju. Da jesu čitavo zdravstvo svuda u svetu bi se urušilo.
Puno je povike na naše zdravstvo. Razumem ih. Većina su potpuno neosnovane.
Kroz bolnice godišnje prođe na stotine hiljada ljudi. U tom ogromnom broju sigurno da ima grešaka. Uglavnom se čuje za sve. Kod tolikog broja pacijenata ipak ne postoji veliki broj greški.
Uvek kažem - ko ne veruje medicini ima izbor. Može da se leči kod prevaranata. To je logično, zar ne?
Zaključak - zakon je odličan. Tabloidi i manijaci mogu pričati drugačije ali lažu. Jednostavno pročitajte zakon i uverite se ko je u pravu.
Prva transplantacija na svetu je urađena 1905 godine, transplantacija rožnjače. Prva transplantacija bubrega sa živog davaoca, jednojajčanom blizanca, 1954 dr Džozef Mari i dr Dejvid Hjum u bolnici Brigam u Bostonu. Prva sa mrtvog donora isti tim 1962 godine. 1963. Prva transplantacija pluća – dr Džejms Hardi, medicinski fakultet u Misisipiju. 1967. Prva uspešna transplantacija jetre – dr Tomas Starzl, Univerzitet u Koloradu, Kalifornija. 1967. Prva uspešna transplantacija srca, dr Kristijan Bernard, Južna Afrika.
Zavirio sam u američki UNOS sistem za transplantacije. Zakon je inače sličan našem. Kada se u kompjuter unesu podaci, HLA i sve ostalo što postoji kompjuter pravi rang listu. Pre toga je nemoguće saznati kome bi ti organi odgovarali. Kompjuter, tj UNOS program obaveštava prvog sa liste. Mislim da Eurotransplant radi slično. Blizina primaoca je jedan od najvažnijih faktora (za one koji smatraju da bi ceo svet krao srBske organe).
Nauka iza transplantacije
Prve etičke dileme su se javile sa prvom transplantacijom sa mrtvog davaoca. Termin moždana smrt nije postojao i postojala je bojazan da neko nepošten može uzeti organe sa osobe koja ima šanse da preživi. Ne mora nepošten, nedovoljno medicinski potkovan, nepažljiv, bilo šta.
Zbog svega toga a uvidevši da će doći do ekspanzije transplantacija, doneta je 1968 Sidnejska deklaracija o utvrđivanju vremena smrti. Ona je dopunjena Venecijskom 1983. godine.
Ovom deklaracijom definisano je 5 kriterijuma za utvrđivanje smrti:
- Svaki gubitak veze sa spoljašnjim svetom;
- Potpuna mlitavost mišića i arefleksija;
- Prestanak spontanog disanja;
- Pad krvnog pritiska po prestanku njegovog veštačkog održavanja;
- Potpuno prava EEG linija, dobijena čak i pod stimulacijom, uz vidne tehničke garancije
Moždana smrt ima nekoliko oblika u zavisnosti od lokalizacije promena i može biti:
- Kortikalna smrt
Takva osoba je u stanju u kojem više ne funkcioniše kao jedinka društva zbog ireverzibilnog besvesnog stanja (osoba nije svesna sopstvenog postojanja i ne može da komunicira sa okolinom).
Takva osoba je u stanju socijalne smrti u kojoj je ona mrtva, ali je telo još uvek živo.
To stanje je neka vrsta perzistentnog vegetativnog stanje (PVS) u koje uz obezbeđenje adekvatne ishrane i nege, može trajati praktično neograničeno. Takva osoba zakonski nije mrtva.
- Smrt moždanog stabla
Danas je na globalnom nivou prihvaćeno mišljenje da smrt moždanog stabla predstavlja stanje koje se može smatrati smrću u zakonskom smislu, i kao vreme smrti uzima se trenutak kada se pouzdano dijagnostikuje moždana smrt tj. ireverzibilni prestanak funkcije moždanog stabla.
Kada se smrt moždanog stabla može klinički dokazati, lekar ima pravo da konstatuje da je smrt nastupila, čak i u slučajevima kada je srčani rad još uvek očuvan.
- Smrt celog mozga
Smrt celog mozga na odnosi se na stanja izazvana trovanjem, prethodnom hipotermijom, metaboličkim, endokrinim ili zapaljenjskim bolestima.
Da bi se obavila transplantacija potrebno je uraditi niz testova. To su uprošćeno:
- testovi krvi
- HLA testovi
- testovi podudarnosti
- serološki testovi
Postoje:
HLA koji odgovaraju MHC klasa I i to su A, B i C
HLA koji odgovaraju MHC klasa II i to DP, DM, DO, DQ i DR
HLA koji odgovaraju MHC klasa III
To su glavne grupe koje se posle dele na podgrupe i tako do brojke od ukupno 415.
Pored toga testovi na viruse pa testovi na genetsku histološku podudarnost.
Crno tržište
Trenutno u svetu organe čeka oko 120.000 ljudi. Više od polovine neće dočekati. To je omogućilo postojanje crnog tržišta. Crno tržište se odnosi uglavnom na bubrege jer jedino oni imaju šansu da budu iskorišćeni. Svake godine na tržištu ilegalnih organa se nađe 11.000 organa. U Kini postoji servis koji seljacima u ruralnim delovima nudi 4000$ i iPod za bubreg.
Jedan od načina za dolaženje do organa su pogrebni zavodi. Opet jedino bubrezi dolaze u obzir. Sledeći popularan način je kidnapovanje ljudi radi vađenja organa, kao što je moguće da se dešavalo u tzv Žutoj kući na Kosovu.
Za uzimanje organa se koriste i robovi. Bilo je puno optužbi da su lekari u bolnicama dopuštali da se organi vade sa osoba koje nisu u moždanoj smrti ali nikada nisu dokazane.
Najveća tržišta ilegalnih organa su Brazil, Indija i Moldavija. Kvalitet takvih organa je upitan i skoro sigurno primalac ne može dugo da živi.
Puno je povike na naše zdravstvo. Razumem ih. Većina su potpuno neosnovane.
Kroz bolnice godišnje prođe na stotine hiljada ljudi. U tom ogromnom broju sigurno da ima grešaka. Uglavnom se čuje za sve. Kod tolikog broja pacijenata ipak ne postoji veliki broj greški.
Uvek kažem - ko ne veruje medicini ima izbor. Može da se leči kod prevaranata. To je logično, zar ne?
Zaključak - zakon je odličan. Tabloidi i manijaci mogu pričati drugačije ali lažu. Jednostavno pročitajte zakon i uverite se ko je u pravu.
Kao i svaki članak do sad - savršeno objašnjeno...
ОдговориИзбришиSlazem se da je krenula bespotrebna histerija oko ove teme, ali nije bas ni sve tako ruzicasto kako vi pricate. Ja licno ne sumnjam toliko u doktore, koliko u nas duboko korumpirani sistem koji dozvoljava da se olos bogati pa makar to bilo i preko leseva. Prica o kradji beba odavno nije samo obican mit, a datira jos iz vremena kada smo i licili na drzavu. Danas se dobrotvorno data krv prodaje privatnim klinikama, lekari prepisuju lekove dobavljaca koji je dao najvise para, a vec decenijama za neke stvari mozes da umres cekajuci, dok ako imas vezu to isto mozes obaviti ocas posla. Takodje, narod je svestan da dobri mladi lekari sve vise idu u inostranstvo(i treba), a starijima vreme ne ide u korist, iz godine u godinu sve je manje starih proverenih strucnjaka, koje kolege najcesce mole da sto kasnije odu u penziju. Pa se postavlja pitanje ko nas leci. Ja jos uvek mislim da ima sjajnih ljudi u zdravstvu, a da je onih sa kupljenim diplomama jako malo, ali bojim se da ce taj odnos za vec jedno 20-30 godina biti znatno negativniji. I nemojte mi samo reci da ovo sto pricam nije istina, jer ovo odavno nisu samo puste carsijske price. Licno poznajem bar po jednu osobu iz svakog od ovih primera i ne moze me niko ubediti da su to budalastine.
ОдговориИзбришиTako da razumite ljude sto su u panici, odavno se izgubilo poverenje i u drzavu i u sve u njoj, samim tim i u zdravstvo. Pa je logicno i da naizgled dobre stvari ne mogu proci bez velike doze skepticizma, pa cak i paranoje.
Cenim vas trud i pomalo naivnu dobrotu da objasnite ljudima kako nije sve crno i kako je ovo stvar koja nam zapravo moze doneti samo dobro, ali nije istina da o negativnim stranama misle samo otprilike mentoli kako ste vi to finim recima predstavili. Sve vise se susrecem sa normalnim, obrazovanim i kulturnim ljudima koji vise nemaju poverenja ni u sta, jer su nazalost vise puta prevareni i od drzave i od svojih sugradjana, tako da imajte razumevanja... Ovaj narod vise nema ni vere ni nade.
Danas sam u pošti čekao 58 minuta, njih petoro je završilo preko reda. Nakon toga sam kod Notara nakon dva sata čekanja zakazao ostavinski postupak za dva meseca. Takvih je primera bezbroj. Zašto se onda ti isti bune kada čekaju kod lekara?
ИзбришиJuče je Patrijarh Irinej rekao da je donatorstvo dobročinstvo i isti takvi su ga toliko odvratno napali da je to sramota. Što bi se reklo svi su veći Pape od Pape.
Nisu sve čaršijske priče ali u recimo niškom Kliničkom Centru će ove godine biti više stotina hiljada usluga. Neke će biti loše ali u zanemarljivom broju. Ipak za sve loše će se čuti a za stotine hiljada dobrih neće.
Ne govorim ja o sitnoj paranoji već onoj suludoj da napada sve lekare da ubijaju pacijente. E to već ne može. Ima kukolja ali da se zato satanizuju svi to ne dam.
Krađa beba ne znam da li se događala, vuče se to već 50 godina i niko ništa nije dokazao a menjali su se razni režimi. Ja mogu da sumnjam da je tako, mogu čak i da verujem lično da je tako ali bez dokaza ne smem i ne mogu da to prihvatim kao činjenicu.
To nije i ne sme biti prepreka za zakon o transplantaciji jer nema nikakve veze jedno sa drugim.
Transplantacija je suviše ozbiljan posao i nema mesta improvizacijama
Gospodine Ivkoviću, vi ste ovim vašim odgovorom u potpunosti sebe deklasirali. Mislim na prvi pasus i treći od kraja. "Zašto se onda ti isti bune kad čekaju kod lekara", kažete. Pa možda se ne bune samo kad čekaju kod lekara već kada se krše njihova prava građanina na svakom mestu, a možda i zato što je zdravlje, pretpostavljam da vam je jasno, važnije od svakog ostavinskog postupka ili neke tamo pošte. "Krađa beba ne znam da li se događala", kažete. Na ovo mogu samo da zanemim. Recite to porodicama koje su to doživele. Jedino me zanima šta mislite o tome što su lekari hitne pomoći puštali ljude da umru zbog dila koji su imali sa pogrebnim preduzećima. O tome se dosta pisalo u poslednje vreme i imali smo i jednog uzbunjivača. Što se mene tiče, mogu vam reći da su moja iskustva sa lekarima u poslednje vreme poražavajuća, bilo da je reč o neznanju ili o otimanju para po svaku cenu u privatnim klinikama. Nema razloga da branite neodbranjivo, a što se tiče novog zakona, u to trenutno ne ulazim.
ИзбришиPredlažem da zanemite. Jer ovo stvarno ne liči na nešto. Lekari hitne pomoći puštali da pacijenti umiru. Jako bolesno i netačno. To možda u tabloidima ali u životu se ne događa. I treba da je sramota svakoga ko to pomene.
ИзбришиKrađa beba. Istina je da ne znam. Ne postoji ništa zvanično. Statistika ne ukazuje da se to dešavalo a ni logika.
Tvrdnje o 50.000 ukradenih beba su blentave. U periodu koji je sumnjiv nije bilo povećanja smrtnosti živorođene dece. Broj umrle živorođene dece u porodilištu je sada mali sa više porođaja.
Nečije tvrdnje same po sebi ne znače ništa. DNA analize mogu da se urade - uradite i dokažite.
A da je transplantacija skretanje teme od nestalih beba to je tragično pomisliti
Aleksandre, rekao bih da Vecernje novosti nisu tabloid. I da Vam je dr Borko Josifovski nekakav kolega ... Osim toga, u ovom članku ima dovoljno imena i prezimena, dakle lako je proverivo da li su zaista dali te izjave...tako da meni ne zvuči kao na rekla-kazala... Problem je u psihološkoj slabosti ožalošćenih koji žele da što pre završe posao oko sahrane i zaborave nesrećni događaj i ne žele posle da se vraćaju na to, čak i ako shvate da su prevareni... Majka mi je smeštena u jednom domu za stare gde su mi kazali da su bili prinuđeni da osnuju sopstveno pogrebno preduzeće da bi zaštitili porodice svojih korisnika od tog pogrebnog mešetarenja. Videćemo kad za to dođe vreme da li su i oni samo preprodavci usluga JKP po znatno višim cenama...a sada članak...http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:333587-Pogrebnici-i-lekari-u-dosluhu
ИзбришиVečernje novosti jesu tabloid. Davali vizit karte pogrebnika i šta? Ubijali? Manite se teorija zavere. Rekao neko ko je otpušten ko zna zbog čega. Eno i velkova ima dr pa to ne znači da govori istinu.
ИзбришиOtac mi je nedavno umro pa sam imao dodira sa pogrebnim preduzećima. Da neće neko da me optuži da sam pustio da mi otac umre zbog pogrebnog?
Radnja u kojoj sam kupio pogrebnu opremu mi je puno pomogla za razliku od državnih preduzeća. I jeftinija je.
Inače što se tiče Hitne pomoći, sramota je da ih neko ogovara, krajnja sramota.
Aleksandre, znaš da nam se mišljenja ponekad ne poklapaju i da imamo raznih tema za diskusiju, ali ovde si lepo, a pre svega odgovorno, objasnio šta je transplatacija i koji sve uslovi moraju biti zadovoljeni da bi transplatacija bila izvršena. Svaka čast. Podrška.
ОдговориИзбришиIgore ja tebe poštujem kao osobu veoma i drago mi je da nam se mišljenja ne podudaraju uvek jer tako ili ti ili ja naučimo nešto novo.
ИзбришиO Predlogu zakona o presađivanju lјudskih organa (2018.)
ОдговориИзбришиili
O NIHILIZMU UPAKOVANOM U TEORIJSKI HUMANIZAM
Do 2009. godine, u našoj zemlji nije bila potrebna prethodna saglasnost umrlog davaoca. Prethodna saglasnost umrlog davaoca se uvodi aktuelnim zakonom kroz institut donora. Sadašnji predlog zakona isključuje institut donora i umesto njega uvodi tzv. pretpostavljenu saglasnost donora pri čemu ostavlja mogućnost protivljenja rodbine (do drugog kolena), bračnog ili vanbračnog partnera.
Novi predlog zakona daje rešenje za slučaj kada je donor poslovno nesposobno, odnosno kada se radi o maloletnom licu. Dakle, u aktuelnom zakonu donori su mogla da budu samo poslovno sposobna lica, dok prema predlogu novog zakona to će moći da budu i poslovno nesposobna kao i maloletna lica. Sva tri zakona zadržavaju institute pisanog pristanka primaoca. (Interesantno je da ni jedno zakonsko rešenje ne pretpostavlja mogućnost da primalac nije u mogućnosti da se izjasni, a transplatacijom bi možda mogao da mu se spase život.)
Interesantno je da se u prethodnom zakonu govori o delovima tela (organi, tkiva i ćelije) dok je to aktuelnim i novim predlogom zakona razdvojeno na dva posebna zakona. Postoji bitna jezička razlika u definiciji organa u aktuelnom i u predlogu novog zakona. U aktuelnom zakonu stoji da je “organ je vitalni deo ljudskog tela sastavljen od različitih tkiva…”, dok u predlogu novog zakona stoji da je “lјudski organ je diferencirani deo lјudskog tela oblikovan od različitih tkiva”. Ovo nije slučajno jer je prema novom predlogu zakona, za razliku od aktuelnog, predviđena mogućnost i presađivanja kompozitna, vaskularizovana lјudska tkiva (šaka, ruka, lice…), ali ne i reproduktivnih organa, ka ni embriona i fetusa.
Predlogom novog zakona u prelaznim odredbama nije rešeno pitanje statusa lica koja su pristala na doniranje organa. Naime, nije rešeno pitanje šta se dešava ukoliko neko od srodnika umrlog lica koje ima status donora po važećem zakonu izrazi protivljenje doniranju njegovih organa u trenutku kada ovaj zakon stupi na snagu.
Pitanje smrti je veoma bitno. Definicija smrti se u medicine drastično redefinisala. Recimo, u prethodnom zakonu smrt se povezuje sa prestankom rada srca i mozga. Aktuelni zakon uvodi pojam moždane smrti, dok se novim predlogom zakona uvodi pojam smrti po neurološkim kriterijumima.
Pitanje javne rasprave o ovakvim zakonima je veoma bitno. Nije bilo javne rasprave kod donošenja ni jednog od pomenutih zakona koji, činjenično, nude veoma različita rešenja ovih pitanja.
Konačno, logički gledano, ovaj zakon je najosetljiviji u vezi sa definicijom smrti. Naime, smrt po neurološkim kriterijumima ne znači da je srce prestalo da radi i da pluća ne rade. Ovo polje je veoma blizu pasivnoj eutanaziji koja kod nas nije zakonski još uvek rešena. Da podsetim, eutanazija u našoj zemlji spade u krivično delo. Dakle logičko pitanje, koje ima etičke reperkusije, je da li je vrednije nekome produžiti život tako što će se nekome skratiti. Da li bi trebalo vratiti smrtnu kaznu ili smatrati pokušaje ubistva i samoubistva kao normalne i prihvatljive činove? Da li je svesno žrtvovanje sopstvenog života u prilog nečijeg života podrazumevajuće? Zato je pitanje definicije smrti važno. Nihilizam upakovan u teorijski humanizam nam nije od pomoći u svemu ovome.
Volim komentare osoba koje ne pročitaju tekst. Jasno je šta je moždana smrt, objašnjeno je u tekstu, nema nedoumica još od 1968. godine.
ИзбришиObožavam filozofske dileme kada je ljudski život u pitanju.
@infinity
ИзбришиDobar, racionalan i objektivan tekst.
Kao i sve drugo u zivotu, ni ova veoma vazna tema nije crno-bela. A posle citanja originalnog teksta imam blagi ukus u ustima da autor bloga pokusava da je tako predstavi, sa mnogo pros i bez ijednog cons. Naravno, nista ne zameram ni autoru, to je njegovo vidjenje.
Licno nemam uopste dilemu da li bih svoje organe radije dao da nekome produzim zivot ili da nahranim crve. Ali imam veoma opravdane, racionalne i ljudske strahove od prakticne primene, pocev od namerne zloupotrebe preko nenamerne ljudske greske pa do klasicne kriminalizacije.
Priznajem da je autor objasnio neke stvari, pogotovo tehnicke, koje nisam znao i da posle citanja strahovi su malo manji :)
Svakako ne bih da komentarisem argumente o Hipokratovoj zakletvi i moralnoj savrsenosti doktora, jer niti jedan covek nije bezgresan a i doktori su ljudi. Narocito sto bi nas ova tema bezuslovno odvukla na teme beba, proslosti aktuelnog ministra zdravlja, farmaceutske mafije, kontrole populacije, laboratorijskih virusa, itd.
Iako autor (ako sam dobro shvatio, ironicno) kaze da voli filozofske razprave kad je ljudsko zdravlje u pitanju, ovo ipak jeste filozofsko i eticko pitanje. I kao takvo treba i mora da bude ostavljeno svakom pojedincu da sam odluci. Ne drustvo ili drzava umesto njega.
Ne postoji univerzalno i apsolutno dobro resenje. Ako pogledamo samo zemlje EU videcemo da to nije jednoglasno reseno. Velika Francuska je tek prosle godine usvojila ovaj opt-out pristup. Ali i velika Nemacka jos uvek je cvrsto iza opt-in koncepta.
Dalje, razlika u broju donora/1M stanovnika nije toilko velika izmedju ova dva koncepta da bi bila valjan dokaz kako cela stvar "radi". USA sa opt-in sistemom ima veci % donora nego pola zemalja sa opt-out. Istini za volju, jos uvek je nedovoljno vremena u primeni za ozbiljno procenu.
Interesantan je pristup koji je Izrael usvojio 2010. Prilicno fer i posten. Koga zanima neka izgugla, da ne duzimo ovde.
Taj pristup, uz masovne kampanje na podizanju svesti gradjanstva bi mozda, kazem mozda, bio trenutno najbolji nacin da se ova veoma osetljiva oblast resi, dok se medicina (i/ili svest drustva) ne razvije do sledeceg nivoa.
Svuda gde je ovaj zakon nema zloupotreba i ima puno donora. Baš primer Nemačke koja nema ovaj zakon i Španije koja ima. U Nemačkoj ima dosta afera i ima skoro pet puta manje donora nego Španija u kojoj je ovaj zakon.
ИзбришиMasovne kampanje nikada i nigde nisu dale rezultate. Kod nas sigurno ne bi.
Američki sistem je sasvim drugačiji i liči mnogo više na ovaj koji je usvojen kod nas.
Da li ce biti moguce da organi idu u druge drzave?
ОдговориИзбришиNaravno.
ИзбришиSmatram da ste dovoljno objasnili i veoma detaljno i precizno. Isto ili slicno sam gledao na jutrosnjoj TV videvsi izjavu prof. dr Dane Grujicic koja je apsolutno isto rekla sto vi napisaste. A takodje sam gledao i profes. dr Milutina Bojica sa IKVB Dedinje o transplatacijama gde se decidiorano i jasno vidi i oseca neslaganja i sujeta Institucija, Ministarstva zdravlja, KBC Srbije i IKVB Dedinje. Liste su apsolutno razdvojene i daje se iskljuciva prednost KBC Srbije jer oni su vlast i imaju apsolutnu prednsot, a KVB Dedinje koje ima mnogo dobre ili cak neke i bolje rezultate ne mogu da prodju jer su opzicija tacnije RADIKALI. E vidite postovani doktore, tu sat staje i vreme prolazi. Ingerencije, veze, vezice, novac, tenderi nisu za sve isti jer privilegovani imaju prednost i to su vec sada cinjenice. I sada se postravlja ono zivotno, osnovno i humano, ljudsko pitanje: kome treba u svemu ovome verovati. Donetom Zakonu, Instutucijama ili recimo vezama i poznanstvu. Tu se mesaju humanist, ljudskost, Zakon, Institucija, struka, lazi, prevare ali i istine. Kako to sve spojiti u jednu jedinu realnu i pravu celinu gde mi gradjani mozemo slobodno reci: Izvolite ja sam saglasan dajem (doniram) sve raspolozive i zdrave organe odmah po dokazanoj mozdanoj smrti osobi koju vi odredite i koja ima tu stvarnu i realnu podudarnost bez neke ozbiljne situacije da dodje do odbacivanja datog organa. Pozdrav i puna podrska sa moje strane nadalje, jer dosta stvari o tome znam i poznajem tehnicki deo medicine koju i vi upotrebljavate na svom radnom mestu.
ОдговориИзбришиPoštovani,
ОдговориИзбришиSve ste odlično objasnili i da, ovaj zakon sam po sebi je dobar i koristan. Problem je primena i tog i drugih zakona. Pitanje je: ko kontroliše baze donora, ko može doći do tih podataka i kako su ti podaci zaštićeni. Svedoci smo, naročito pred izbore, da aktuelna vlast lako dolazi do ličnih podataka o svakome, da neki posrednici u osiguranju dolaze do podataka (JMBG, telefon, adresa...) samo pola sata posle saobraćajke i zovu nudeći svoje usluge. Ponavljam da ste apsolutno u pravu po pitanju ovog zakona, ali vlast u ovoj zemlji ne primenjuje ni jedan zakon, ni dobar ni loš, već čini šta im je volja. Da li neko može da garantuje da neće biti manipulacija čak i sa ovim zakonom? Da se lekari pitaju manipulacija ne bi bilo. Na žalost, slabo se pitaju...
Pozdrav.
Ne postoji baza donora. Ne može da se ukrade ono što ne postoji.
ИзбришиPoštovani,
ОдговориИзбришиU kojoj meri i na koji način se menja život živog i zdravog čoveka kad donira 1 bubreg?
Dovoljan je jedan bubreg. Moj otac je 88 godina živeo sa jednim bubregom.
ИзбришиAleksandre, odličan tekst i lepo ste objasnili 3 oblika moždane smrti iz čega sam zaključio da kortikalna smrt ne kandiduje pacijenta za doniranje pošto "zakonski nije mrtva", dok ostala dva oblika predstavljaju zakonski osnov da se uzimanje i doniranje organa može izvršiti. Da li sam dobro shvatio?
ОдговориИзбришиKoristim priliku da primetim da je u ovom slučaju nerazumna izjava JEDNOG JEDINOG političara u Narodnoj skupštini nadjačala glas kompletne medicinske i novinarske struke. Da sam na Vašem mestu, javno bih tražio odgovornost dotičnog narodnog poslanika, jer je svojom, blago rečeno, neodmerenom i bezumnom izjavom izazvao gomilu prirodnih i sasvim razumljivih reakcija, ne samo među antivakcinašima, ravnozemljašima, nego u kompletnom društvu.
I da se lepo potpišem, pošto sam na Gmailu Dobri vojnik Svejk, znate me iz polemika na FB, veliki pozdrav, Dragan Žikić
Kod nas samo kada je kompletna moždana smrt, kao i u celoj Evropi. U Americi kada je smrt moždanog stabla.
ИзбришиMinistar zdravlja ga je isti dan demantovao i rekao da izjava nije u redu. Glasnogovornik sns vučićević je tvrdio da su mu to podmetnuli Đilas/Janković/Jeremić i onda ponovio isto drugim rečima.
Dao sam intervju za BBC gde sam rekao da je izjava blago rečeno neoprezna. Ja nisam u vlasti a ni blizu vlasti, nemam uticaj na njih
Ako ćemo čekati da samo oni koji su u vlasti ili bliski vlasti nešto učine, nikad ništa nećemo dočekati. Ako niste bliski vlasti, pokrenite pitanje odgovornosti na primer u Lekarskoj komori, Srpskom lekarskom društvu, pa neka te strukovne organizacije traže odgovornost...Tu sigurno imate neki uticaj. Javno mnenje se ne sastoji samo od predstavnika vlasti ili onih bliskih vlastima.
ИзбришиJedan sam od lekara koji je podneo prijave Lekarskoj komori protiv neodgovornih i nestale su...Toliko o tome.
ИзбришиAko se drugi potvrde onoliko kao ja biće odlično
Potrude
ИзбришиZnate, u celom Vašem tekstu, u kom je bez sumnje, sve objašnjeno, postoji jedan mali deo, koji Vas svrstava u redove lekara koji medicinske sestre ne priznaju za saradnike, niti kao deo medicinskog tima. Pitala bih Vas, da li na Vašem radnom mestu sestre daju obaveštenja pacijentu? Da li zaista mislite da su nesmotrene? Da li ste, od pocetka karijere doziveli da baš sestre rade određeni deo Vašeg posla ? Da su prve na liniji fronta? To što Vi promovišete kroz navedenu rečenicu, je blago rečeno, nasilje nad medicinskim sestrama. Zaista me zanima kako biste obavljali svoj deo posla bez nesmotrrenog srednjeg kadra?
ОдговориИзбришиOstali deo teksta zaslužuje pohvale.
Znači da se neko ne bi osećao povređeno ja treba da promenim istiniti događaj? Ne ide to tako. Svako je odgovoran za svoje greške.
ИзбришиInače ne radim sa sestrama već sa rendgen tehničarima.
Citajuci sluzbeni glasnik, cini mi se Republike Srpske, o postupku i kriterijumima za utvrdjiva nje mozdane smrti, naleteh da su predvidjena dva testa (bilo EEG ili dopler) u prisustvu komisijije, a da vreme izmedju njih ne moze biti krace od od 6 sati za odrasle osobe i 24 sata za decu. Imajuci u vidu da bubreg mora biti presadjen u roku od najvise 4 sata, odrasle osobe nikada ne bi mogle biti donatori bubrega, a dece ni jednog organa, bez da smo prekrsili kriterijume koje smo sami postavili. Da li je neko mrtav ili ne, osim mu slucajuj da mu nedostaje veci deo ili cela glava, jeste objektivna cinjenica, a ne stvar naucnog konsenzusa ili zakonske regulative koja se neprestano menja, negirajuci ono sto je jos juce tvrdila. U protivnom i naucni konsenzus i zakonska regulativa bi sutra mogli da se sloze, da mi nikada nismo ni bili zivi, vec da se citav zivot samo oblik agnozije ili neki drugi poremecaj percepcije, te da je presadjivanje organa prosto cin zamene organskog hardvera...
ОдговориИзбришиTo 4h se ne odnosi na bubreg, može da izdrži najviše. Organi u moždanoj smrti mogu da izdrže najviše 24h a realno 18h.
ИзбришиNe vidim razlog da se ne shvati - moždana smrt III stepena kada je dozvoljeno uzimanje organa kod nas je prava smrt. Ne postoji rad srca, ne postoji disanje, mozak ne radi. Tamo gde nema uslova za veštačko održavanje organa proglašava se smrt. Znači zakonski i realno to je smrt. Ne mešajte sa kliničkog smrću.
I proverite šta piše za transplantaciju - da razlog za moždanu smrt evidentno postoji u mozgu, ne lekovi, ne operacija slepog creva...
Mislim da je sustinski problem nepoverenje u ovu drzavu. Pa svaka makar i spekulativna zloupotreba se smatra pravilom - a ne mogucnoscu. Ljudi se plase beskrupuloznosti.. Mislim da ne postoji realan strah da ce doktori napraviti neki dil na crno.. Ljudi se plase scenarija - u sns ili u "zutu kucu"..
ОдговориИзбришиNauka i racionalno objasnjenje nekog ko je stvarno u toj tematici to ne mogu da poprave. U praksi je dokazano da neke poludefinisane regulative, cak i jasno definisane nisu nikakva garancija da ce se zakon postovati.
Da me ne shvatite pogresno.. Ja zelim da budem donor svega sto se upotrebiti moze, umesto sahrane zelim da zavestam telo fakultetu.. ali razumem i strah i paniku kada se o tome prica - ljudi se plase svoje drzave. To je nasa realnost. Najstrasnije od svega je sto ti strahovi nisu neosnovani.
Pa što glasaju?
ИзбришиOdlican tekst doktore , svaka cast
ОдговориИзбришиЛично сам против новог закона.Поверење се врло лако губи а тешко стиче.Грађани Србије не верују здравственом систему .Надлежни то знају .Систем донорских картица није дао резултате баш због неповерења.Недељом у вечерњем дневнику РТС-а о донирању органа стално гледамо Ану Стаменковић ,новинарку којој ретко ко верује.Све везано за трансплантацију и експлантацију је обавијено велом тајне.Ту је проблем.Треба јасно и недвосмислено објавити ,на недељном,месечном,кварталном и годишњем нивоу статистичке податке о броју кадавера,органа на располагању,трансплатираних органа.Такође треба јавно објавити колико је и којих органа уступљено иностраним институцијама а колико и којих органа је добијено из иностранства.Колико је трансплантираних преживело ,итд.Када све ово буде дотупно јавно из дана у дан имаћемо све више и више донора.За позитиван пример наводим званичну интернет страницу британског здравственог фонда(сервиса) (www.organdonation.nhs.uk/supporting-my-decision/statistics-about-organ-donation/)Када овакву статистику видим на сајту РФЗО или министарства здравља Републике Србије можда и пристанем на донорство до тада сумњам.
ОдговориИзбришиStatistika postoji. Za nisam zastupnik ministarstva, obratite se njima. Za RTS takođe RTS-u (jednom sam gostovao, nisu mi dali da kažem ni 10% od onoga što sam hteo).
ИзбришиNe mešajte nesposobnost politike sa medicinskim procedurama.
Zaista bez obzira na humanost Vas kao lekara,spočitavam Vam odgovore koji su potpuno neistiniti.Ova država je toliko samu sebe iskompromitovala da je sasvim jasno nepoverenje u manipulacije i to u svim nivoima,i ni slučajno mi nemojte oponirati jer ste i sami toga svesni.Najružnije je što tvrdite da ne postoje dokazi za krađu beba,dokazi postoje ,međunarodni sud u Strazburu je naložio Vladi Srbije da dalje ispituje sve pojedinačne slučajeve ,nadam se da ćete priznati da to sigurno nije bez dokaza ,a pošto ste obrazovani ,treba malo više i da se informišete o činjenicama prije negoli ih demantujete.Vaš stav u odgovorima ,da ko god ima sumnje i bojazni je potpuni idiot ,ruši svu onu stručnost koju ste pokazali u članku,pa da znate sa tim Vašim stavom budite još goru nelagodu ,umesto smirivanja .Sad očekujem da me pošteno ispljujete kao i ostale koji su komentarisali ,iako sam samo iznela svoje mišljenje.
ОдговориИзбриши