Lekarija - opasna bolest se širi Balkanom

Pacijent, devojka od nekih 24 godina starosti sedi nasuprot lekara. Pored nje je majka, drži je za ruku, obe strepe od nalaza. Lekar je iskusan, pred penzijom, specijalista za bolesti nervnog sistema. Ono što će izgovoriti izmeniće život devojke za sva vremena. Majka predoseća dijagnozu, drhti. Suza joj se skuplja u uglu oka.

- Vi imate lekariju. To zvuči kao presuda. Strašna reč. Opako ječi kada se čuje. Odzvanja tišinom. Lomi svojim kandžama zidove. Steže grlo svih koji su u sobi. Sem, naravno, lekara. Izrekao je on niz takvih dijagoza tokom svoje bogate karijere. Nikada nije ni trepnuo. Hladan kao špricer. Pravi Dok Holidej svoje bolnice. Strah i trepet hodnika i medicine.

- Šta će biti sa mnom? Kroz suze pita devojka. Majka ništa ne pita, plače u sebi. Čitav svet joj se ruši. Pred očima su joj slike porođaja kada je kroz bol osetila prvu ljubav prema svom detetu. Slede druge slike, prve bolesti. Onda kada je pala sa bicikle i odrala koleno. Onda kako je noću znala da se ušunja kod njeu krevet nošena vihorom noćne more. Pa prvi dan škole, kako je plakala tad, ponosna...

- Verovatno ćeš prvo da izgubiš vid. Muk. Zar u 24 godine da ostane bez vida? Njen mozak to ne ume da shvati. Majčin shvata. Nemi krik. Lice joj liči na Munkov model užasa. Situacija koja se viđa jedino u lekarskim ordinacijama. Niko ko je nije doživeo ne ume ni da zamisli. Lekarija. Strašna bolest.

Oblici Lekarije

Lekarija je Bolest X koju je najavila Svetska Zdravstvena Organizacija.
Lekarija se javlja u dva osnovna oblika

1. Medicus vulgaria

2. Scharlatanica progresiva
Moram dodati da postoji i treći ali se o njemu uglavnom ćuti, valjda je sličan Valdemoru čije se ime ne sme izgovoriti.
3. Farmacia (Americana) histerica

Ne mogu reći koji je opasniji. Oba imaju svoje vidljive i prikrivene zamke. U krajnjem slučaju efekat je na kraju isti. Nema previše razlike.

Lekaria Medicus Vulgaria

Ovaj oblik se dobije u lekarskoj ordinaciji od nestručnih lekara. Proizvoljno postavljanje dijagnoza, praćeno odsustvom empatije i ljudske zainteresovanosti. Obično je prati osionost i sujeta. Može se dobiti i od medicinskog osoblja. Sem lekara je često prenose i sestre.

Lekaria Scharlatanica Progresiva

Da bi dobili drugi oblik nije ni potrebno da idete kod lekara. Dobija se najčešće na društvenim mrežama ili u razgovoru jedan na jedan. Prati je i karakteriše potpuno odsustvo ikakvog medicinskog znanja onih koji daju savete. Takođe često je praćena kriminogenim savetima i pokušajima da se uvali neko čarobno sredstvo za lečenje.

Farmacia (Americana) histerica

O njoj je bolje ne pričati. Izaziva masovne halucinacije, možda čak i histeriju, usmerene uglavnom protiv Amerike i farmako kompanija. Prenosi se putem medija za potrebe politike. Ostaje nejasno da li oni koji je prenose zaista veruju u svoje reči ili ne.

Kako se prenosi Lekarija

Prenosi se rečima. Koliko god to zvučalo čudno upravo su reči to što nosi ovu bolest. U telo ulazi kroz uši i delimično putem gledanja u lice prenosioca zaraze.

Možemo reći da je to ipak zarazna bolest. Takođe i da je porodična bolest a često je i nasledna. 

Prenos putem interneta je takođe zanimljiv. Naučnici su došli do zaključka da se radi privlačnosti reči. Upravo o njenoj hororosti i teroru koje izazivaju a među narodima Balkana to deluje privlačno. To potpuno odsustvo logike, to izvanredno nepoznavanje osnovnih procesa u ljudskom telu, to osećanje žrtve koje daje, neprocenjivo.

Možemo reći da ima ljudi koji uživaju u tome da budu nosioci ove podmukle bolesti. Sa strašću i unutršnjim mirom i zadovoljstvom je prenose svuda gde mogu.

Može se preneti slučajnom greškom, kada je lekar zbog nečega siguran u nalaz i ne smatra da je potrebno biti oprezan i sačekati sve nalaze. Problem je kada se umeša sujeta i lekar insistira na tačnosti svoje greške.

Najčešće se prenosi neznanjem. Čak 95.76% je preneseno neznanjem. Bilo da prenosi medicinsko osoblje ili šarlatani. Potrebna je velika količina neznanja da bi prenos bio uspešan. Kada se prenese iz kriminalnih pobuda praćena je gubitkom novca koji se baca na svakakve gluposti.

Tok bolesti

Kod prvog oblika početak je nagli. Počinje na stolici u lerskoj ordinaciji, mada je sumnja već tinjala. Ko je video kako tinja maslina pre nego što se zapali biće mu jasno. Naučnici ipak ne mogu da se slože da li postoji genetska predispozicija pa neki ljudi laške obole ili ne. 

Drugi oblik počinje još u osnovnoj školi. Preskakanje lekcija, bežanje sa časova, lažna opravdanja, podrška roditelja u neznanju. Primećeno je da i kod ovog oblika može postojati genetska predispozicija pa obole i neki koji su sasvim stručni i funkcionalni u drugim oblastima

Bolest traje do kraja života. U lakšim oblicima oseća se nemir u stomaku, praćen po nekom dijarejom a u težim je vezan sa ispijanjem šake preparata ili lekova svakoga dana i graniči se sa hipohondrijom. Smatra se da u hipokampalnim regijama dolazi do usađivanja idee iraccionalie, opasnog produkta lekarije.

U najgorim slučajevima samolečenje lekarije dovodi do smrti pacijenta, posredno ili neposredno. Sećam se slučaja pacijenta koji je bio ubeđen da ima karcinom pluća i kako su mu pojedinci udovoljavali nekoliko puta je rađen CT pregled a na kraju i bronhoskopija sa uzimanjem uzorka tkiva bronha. Karcinom je dobio na ožiljku nastalom bronhoskopskim pregledom i stvarno je preminuo.

Kako se leči Lekarija

Lečenje je dugotrajan proces, često je nemoguć. Sve zbog tradicionalnog principa: Šta jedna budala napravi, sto pametnih ne mogu da isprave. Bolest retko imaju deca iako težnja da se sve nalazi putem neta opasno pomera granice.

Ne pomažu saveti, ne pomažu lekovi. Bolest otežavaju pokušaji pametnjakovića da urade ono što najbolje znaju - pametuju.

Pacijenti su u stanju da promene desetak lekara i većina im kaže istinu ali i dalje slepo veruju onom prvom koji ih je zarazio. To je često strašna slika. Život im se pretvori u dokazivanje da su stvarno bolesni.

Epilog...

Devojka sa početka priče je imala sreću da na prvi sledeći pregled dođe kod mene. Potpuno je zdrava. Nije to zbog mene, već je bila zdrava, nije imala tumor koji joj je prethodni lekar namenio. Mogla je naleteti na nekog drugog prenosioca zaraze i ko zna kako bi tekao njen život.

Koliko god da imam životnog iskustva a imam ga, ne može mi biti jasno šta nagoni nekoga da tako nerazumno saopštava dijagnoze kao iz rukava. Bez validnih pregleda. Nošen samo svojom sujetom i samoživošću. 

U medicini nikada ne sme sve biti savršeno jasno. Uvek mora postojati doza opreznosti. Čak i kada postoji svi dokazi o čemu se radi a ne kada ne postoji niti jedan sem neopravdane sumnje.

Lekarija, kao što naslućujete, ne postoji kao bolest. Ime sam izmislio u trenutku da bih bolje dočarao kako izgleda kada neko postavlja pogrešne dijagnoze. Važno je, jako je važno staviti se u kožu osobe sa kojom se razgovara. Naša dužnost kao lekara nije samo davanje lekova već i potpora pacijentu. Greška jedne osobe u belom mantilu povlači sumnju u sve osobe koje nose bele mantile. Nema razlike. Oni koji imaju slabo znanje a jaku sujetu vole da se kriju iza mantila. Oni nisu osobe, oni su lekari. Kada obuku mantil gube identitet pojedinca već postaju deo krda koje ih štiti. Ne valja to. Čuvajte se lekara te vrste.