Kako sam postao dinosaurus

Izlazim iz radnje i ne znam, prosto ne znam da li da se smejem ili nešto drugo. Može se reći da sam ipak i malo ponosan, postao sam dinosaurus.

Moja znanja i moje obrazovanje dopire dosta daleko, uspeo sam da mi život prođe u tome da večito nešto učim ali ne i da uvek imam priliku da sve to pokažem. Diploma Medicinskog fakulteta, Diploma Specijaliste, negde između i u toku svega toga informatika, nakon toga neki kursevi na Harvardu, MIT-u a našao sam vremena i za astrofiziku na Cornellu i ekonomiju na Delfu, pa može se reći da sam prilično obrazovan ali sada sam prvi put postao dinosaurus.

Počelo je - nesrećom. Sin me zove na posao i kaže da se kompjuter zapalio, bukvalno zapalio, još uvek u stanu na stranicama radnog stola imam tragove. Dešava se, snalažljiv je i ugasio je vatru, ne koristeći vodu. Kompjuter koji ne radi, slično kao i TV koji ne radi, to je stanje slično recimo nekoj težoj prirodnoj katastrofi i iako svi imamo svoje laptopove u koje buljimo sve vreme a nekada putem njih, umesto glasom, komuniciramo iako smo svi u sobi, dakle iako svi imamo u šta da gledamo ipak nam se pogled zakucava na izgoreli kompjuter. Kvar nije toliko težak, ipak je stradalo samo napajanje a brza intervencija je sprečila da nestane sve vredno u njemu, ne mislim na informacije beć na komponente. 

Nekako smo uspeli da preguramo noć. Ujutru sam dočekao da se otvori najbliža radnja u kojoj sam mogao da dospem do željenog napajanja i verovatno uleteo u radnju prvi. Neki dečko, mlad ali očigledno zaljubljen u svoj posao, to se oseti a nema ničeg goreg od nezainteresovanih prodavaca, trudi se da mi ukaže koje je napajanje najbolje za moje potrebe. Ljubazno ga saslušam, delimično da bih možda saznao nešto što ne znam, delimično jer mi je bilo drago da se toliko unosi u svoj posao a najviše jer nije ni bilo šanse da ga prekinem. Brzo smo se sporazumeli šta ću kupiti.

Kažem pakuj. 

On me zbunjeno gleda - zar nećete doneti kompjuter? 

Ne, ja to radim sam. 

A da li umete?

Naravno, radim ja to godinama.

Retko ko dođe a da sam menja.

Dečko ja sam odrastao sa kompjuterima, počev od ZX Spectruma, preko Atarija...

Stvarno? - prilično je zbunjen a vidim kako mu se oči šire.

Da, ja sam Windows počeo da koristim još dok je bio 3.11 a internet pre nego su nastali sajtovi.

Pa Vi, mucao je, pa Vi, Vi ste Dinosaurus.

Zbunio sam se na trenutak a onda je on počeo da se pravda:

Mislim to pozitivno, nikada nisam upoznao nekog Dinosaurusa.

Meni već smešno.

Znate Dinosaurus, neko ko je radio još sa gumičarem (popularni naziv za ZX), nisam mislio loše, ne stvarno nisam mislio loše.

Počeo sam da se smejem, nisam mu zamerio a i zašto bih.

Tako sam postao Dinosaurus. Ustvario bio sam i pre toga a da nisam to znao.

Setio sam se hakerske izreke: if you have a bad day, just remember that someone just tried to print a YouTube video. Smešno mi je bilo.

Nakon nekog protoka vremena i dalje mi je smešno.

Sećam se tih vremena i prvog kompjutera, ako se to može nazvati kompjuterom, sa memorijom modernijeg tostera, da to je bilo davno. Sećam se programa koji su se učitavali sa kasetofona, igri koje su mi ostale u srcu i prvih koraka u Basic-u. Nakon ZX većina se okrenula Comodoru a ja Atariju, Atari XP 128 a kasnije Atari TT, mislim da ničega boljeg nije bilo...