Zašto volimo slatko? Neuronauka o zavisnosti od šećera

Napominjem, tekst se odnosi na ljude koji nemaju dijabetes, insulinsku rezistenciju ili LADA. Pišem o navikama zdravih ljudi. Za bolesti treba pratiti uputstva lekara a ne radiologa, mi smo i tako samo obični fotografi.

Slatkišima se teško odupreti – ali zašto? fMRI istraživanja otkrivaju da šećer deluje na mozak kao droga, aktivirajući mehanizme nagrade. Kako se stvara zavisnost od šećera i kako je kontrolisati?

 

---

Kako šećer utiče na mozak?

Kada pojedemo nešto slatko, fMRI skenovi pokazuju:
✅ Aktivira se ventralni tegmentalni area (VTA) – glavni izvor dopamina ("hormona sreće").
✅ Nukleus accumbens (centar za nagradu) reaguje na šećer slično kao na kokain.
✅ Prefrontalni korteks (koji kontroliše impulsivnost) postaje manje aktivan, što objašnjava zašto jedemo više nego što treba.

Eksperiment:
U jednoj studiji (Page et al., 2013), učesnici su pili slatke napitke dok im se skenirao mozak.

• Nakon 12 dana redovnog unosa šećera, mozak je zahtevao sve veće količine da bi postigao isti efekat (tolerancija, kao kod droga!).

---

Zašto smo evolucijski programirani da volimo slatko?

• Preživljavanje: U prirodi, slatki ukusi obično znače brza energija (voće, med).

• Mozak nagrađuje unos kalorija – ali moderni prehrambeni sistemi iskoristili su ovaj mehanizam.

Problem:
Danas šećer ima svuda (čak i u prehrani gde ga ne očekujemo, npr. hleb, sosovi), što dovodi do:
➡ Gojaznosti, dijabetesa, oštećenja mozga.

 

---

Kako smanjiti zavisnost od šećera?

Strategije zasnovane na neuroznanosti

🔹 1. Postepeno smanjenje unosa

• Mozak se prilagođava – smanjiš li šećer polako, žudnja će se smanjiti.

🔹 2. Zamena sa zdravijim alternativama

• Voće (fruktoza + vlakna) – sporije oslobađanje šećera u krv.

• Tamna čokolada (70%+ kakaa) – manje šećera, a stimuliše dopamin.

🔹 3. Kontrola stresa

• Stres povećava želju za šećerom (jer kortizol traži brzu energiju).

• Rešenje: Meditacija, šetnja, umesto slatkiša.

🔹 4. "Prekid šećernog ciklusa"

• Nakon 3-7 dana bez šećera, mozak resetuje toleranciju.

---

Da li postoji "zdrava" količina šećera?

• WHO preporučuje: max 25g (6 kašičica) dnevno.

• Problem: Prosečna osoba unosi duplo više (npr. sokovi = 30g po flaši).

Savet:

• Čitajte etikete (šećer se krije i pod imenima: sirup, dekstroza, maltroza).

• Izbegavajte "low-fat" proizvode – često su puni šećera.

---

Zanimljiv eksperiment:

Probajte nedelju dana bez dodatih šećera – posle 3 dana, slatko voce će vam izgledati mnogo slađe!

Da li ste svesni koliko šećera unosite? 😊

---

Literatura:

• Page et al. (2013). Effects of fructose vs glucose on brain reward circuits.

• Lustig, R. (2017). The Hacking of the American Mind: The Science Behind the Corporate Takeover.

• WHO guidelines on sugar intake (2023).

 

Zašto posebno žudimo za šećerom uveče?

Neurohemijski razlozi:

🔹 1. Pad serotonina

• Uveče nivo serotonina (hormon dobrog raspoloženja) opada → tražimo brzu "sreću" u šećeru.

🔹 2. Umorni mozak traži energiju

• Prefrontalni korteks (koji kontroliše impulsivnost) je iscrpljen nakon celog dana odlučivanja → lakše podležemo iskušenju.

🔹 3. Neredovni ritmi spavanja

• Nedostatak sna povećava ghrelin (hormon gladi) i smanjuje leptin (hormon sitosti).

Psihološki faktori:

• Emocionalno jedenje (stres, dosada, navika gledanja TV-a uz grickalice).

Iz jedne knjige Stivena Kinga - kada imate toliko šećera šta će vam droga?

Slatko, čokolada, sokovi. Nije lako odupreti se. Nekada je veoma potrebno, bez obzira šta nauka kaže. Opet napominjem da za ljude koji imaju šećernu bolest bilo kog tipa važe druga pravila.