Toksičnost osiromašenog uranijuma
Stvarno mi je žao svaki put kada moram da napišem tekst o osiromašenom uranijumu, ali svaki put. Uvek pokrenem lavinu pretnji ali ne mogu da ćutim. Kako lično doživljavam puno neprijatnosti koje prerastaju u progon valjda neko očekuje da će me zaplašiti. Pogrešno. Alergičan sam na ucene. Istina je suviše važna.
 |
| Bitka kod Faludže |
Još malo o uranijumu
Uranijum se u prirodi nalazi u obliku 16 izotopa. Međutim bitna su samo 3. Najvažniji odnosno najčešći je U238 koga ima 99.2742%. Ostala dva su U235 koga ima 0.07204% i U234 koga ima svega 0.00054%. Zanimljivo je pomenuti vreme poluraspada ili ga ne treba ni pominjati jer je ogromno. Treba možda reći, odnosno ponoviti, da dugačko vreme poluraspada znači da je radioaktivnost manja, tj jako slaba.
Ako govorimo o samom Osiromašenom uranijumu njegov sastav je 99.799% U238 a 0.2% U235 dok je U234 0.0008976%.
Uran se u prirodi nalazi kao primarna i kao sekundarna ruda.
Ono što je važno reći i naglašavati iznova i iznova, prirodni uranijum ima aktivnost nešto veću od 25.000 Bekerela po gramu dok osiromašeni uranijum ima aktivnost od oko 15.000 Bekerela po gramu. To znači kada se neko razbacuje brojkama o strašnom zračenju, makar da znate koliko je to.
Kada govorimo o OU onda govorimo uglavnom o OU upotrebljenom kao ofanzivno vojno sredstvo. Zaboravlja se druga uptreba koja nije vezana za vojsku a zaboravlja se i da postoji defanzivna upotreba kao oklop tenkova.
Nedavno sam pročitao više naših članaka koji govore o tome kako je naša vojska imala ili ima nekoliko raketa vazduh-vazduh R60, ruskih, sa OU od kojih je, izgleda, jedna upotrebljena da se sruši helihopter posmatračke misije. Ja ne tvrdim da je to tačno, moram da se ogradim, tako je pisala naša štampa još 2006. godine prenoseći reči vojnih analitičara, koji su tada trvdili da je OU bezopasan.
Postoje razne definicije štetnosti, od Američke koja je najblaža do one koju daje WHO i koja opisuje sve situacije u kojima može doći do zagađenja u kojima se može ispoljiti toksičnost pa i one kod padova aviona.
Kako stvari stoje, postoje tri osnovna oružja koja su korišćena od strane NATO. Jedno koriste tenkovske jedinice, drugo avijacija a treće mornarica. Tokom ratova u Iraku su korišćena sva tri, od strane USA i UK vojske a tokom ratova u Bosni i na Kosovu samo avijacija. Do rata u Siriji u ratovima su NATO snage upotrebile oko 350 tona OU. Neki izveštaji govore da je u Siriji i sukobima sa Isis korišćeno dnevno do 300 tona, što od strane NATO, to i Ruske vojske. I ovde moram da se ogradim, to je po onome što može da se pročita, nisam osoba koja ima druge informacije.
Kako je u Iraku upotrebljeno najviše, odande ima i najviše informacija a i prošlo je najviše vremena tako da je moguće imati informacije oslobođene emotivnih zaključaka.
Jedna bitna stvar se mora naglasiti. U Faludži i Al Basri je drastično pogoršana zdravstvena situacija. nekih bolesti ima i do 14 puta više nego pre rata. Sa druge strane, mora se napomenuti da mesta kao Faludža nikada nisu imala mir i da rat nikada nije prestao. Kod Faludže i Al Basre je bilo najviše tenkovskih bitki u kojima su NATO koristili tenkovsku municiju sa OU ali najviše i bombardovanja drugim konvencionalnim naoružanjem.
Kod onih koji su oboleli nađeno je drastično veća količina metala, praktično svih metala u organizmu. Procenti su veliki, brojke nisu tako velike jer zbog rata nije bilo toliko ljudi. Urađeno je do sada 14 velikih studija. Kao uzročnik bolesti su navedeni ogromna količina olova, žive i mangana koje su deponovane u telu. Nigde se u izveštajima ne navodi OU.
Gledao sam neki dokumentarni film koji govori o prašini koja je radioaktivna oko tenkova u Faludži. Prašina koju su prikazali nije OU. Boja OU prašine je crna. Pokušaji da se za sve okrivi uranijum su potpuno nerealni. Pored svega drugog kancerogenog uporno se traži uzrok koji ne postoji.
Da ne tumačim situaciju na terunu koji je daleko od nas, vratimo se na ono što se dešavalo ovde. U Bosni je upotrebljeno oko 1 tone a u Srbiji sa Kosovom oko 9 do 10 tona. Sve upotrebljeno je ispucano iz aviona A10. On ispali u jednom naletu za dve do tri sekunde 130 do 190 projektila. Oko 75% imaju OU. Maksimum koji pogodi metu je 7 do 9%. Ostatak ne eksplodira i biva rasturen na 500 kvadratnih metara.
Tanad prodru obično na dubinu od 30 do 50 cm. Ono što se nađe u zemlji, neeskplodirano, uprkos javnom mišljenju, nema nikakav ili skoro nikakav uticaj na tlo i vodu. Dakle, potpuno neosnovano se postavlja da je prisutno zagađenje od neeksplodirane municije.
Da bude još bolje, skoro 100% neeksplodirane municije je uklonjeno zajedno sa okolnom zemljom. Znači, možemo zaboraviti na 90% OU.
Od one municije koja je pogodila dolazi kompletno zagađenje i potencijalna opasnost. Ne govorim o tome da je pogodak smrtonosan, već samo o efektima.
Sva prašina a to je 10% od 10% onih projektila koji su pogodili, će biti udaljena do 7 metara a tragovi do 100 m od mesta pogodka.
Šta se dešava sa OU koji je ostao na zemljištu? Prvo što primetimo je nakon 6 meseci a to je pojava torijuma i Pa234 odnosno protaktinijuma. Ukupna količina radijacije na svim mestima gde su vršena merenja nije prelazila uobičajenu prirodnu radijaciju za ta mesta. Odnosno ne postoji nikakav rizik za eko sistem.
Kako možemo da isključimo dejstva preko okoline, odnosno hrane i vode, ostaje nam dejstvo putem direktnog kontakta. Koža zaustavlja alfa čestice, zaboravimo kožu. Ostaje udisanje. Ostaje penetriranje projektilima ili njegovim delovima.
Već sam pisao o efektima na ljudsko telo. Ponoviću neke stvari. Najgore dejstvo ima na bubrege jer se izlučuje putem bubrega. Ako dovoljna količina uđe u pluća izazvaće smrt. Ako ne uđe veći deo se izbaci. Organizam transportuje uranijum na površinu dugih kostiju jer tamo može da napravi najmanje štete a onda ga polako vraća u krvotok odakle se eliminiše putem urina.
I opet se vraćamo na pitanje kancerogenosti. Pitanje svih pitanja. Da vidimo šta kažu studije. Mislim da je najvažnija britanska studija na 52, 721 vojniku koji je bio u zoni gde je korišćen OU nasuprot 50.755 onih koji nisu bili. Potpuno podudaranje pola i uzrasta je bilo prisutno. Kod onih koji su bili izloženi dejstvu OU bilo je 270 malignih tumora. Kod onih koji nisu bili izloženi bilo je 269 malignih oboljenja.
Slična istraživanja su rađena kod Danaca koja su pokazala neznatno više malignih oboljenja kod vojnika izloženih OU. Na 20.012 vojnika je razlika bila u svega 4 slučaja. Kod italijanskih vojnika istraživanja su pokazala čak 8% manje malignih tumora nego kod onih koji nisu bili izloženi OU. Slučaj Italijana je zanimljiv, radi se o nešto više od 50.000 vojnika. Vojnici su tužili svoju vladu i isplaćena im je odšteta. Ovaj slučaj kod nas uzimaju kao dokaz da OU izaziva karcinome, Sud to nije dokazivao ni dokazao.
Najobuhvatnija studija je rađena kod Holandske vojske. Oni su imali 18.175 vojnika na Kosovu. U poređenju sa 1.365.355 ostalih vojnici koji su bili na Kosovu su imali 17% manje tumora.
Zanimljive su i Američke studije na veteranima koji imaju gelere od OU. Ni na ćelijskom nivou nema razlika u odnosu na ostale ljude.
Ostaje velika nedoumica, makar meni, kako to da pored toliko kancerogenih materija koje su upotrebljene u ratu, pored kasetnih bombi koje su ubijale nedužne, pored stresova koji su doveli, ako ne direktno do oboljenja, onda do razvijanja uslova za bolesti, kako to da se neko uvek hvata za uranijum. Ne zbog samog uranijuma već zbog radijacije.
Shvatite već jednom, radijacija je prirodna, osiromašeni uranijum zrači za 60% manje nego nego običan uranijum.
Ako već tražite krivce i zločince ne tražite ih tamo gde ih ne možete naći. To je kao da tražite suvu krpu na dnu mora. Tražite negde drugde. Ali recite istinu, laž se uvek obije o glavu.
Ako govorimo o samom Osiromašenom uranijumu njegov sastav je 99.799% U238 a 0.2% U235 dok je U234 0.0008976%.
Uran se u prirodi nalazi kao primarna i kao sekundarna ruda.
Ono što je važno reći i naglašavati iznova i iznova, prirodni uranijum ima aktivnost nešto veću od 25.000 Bekerela po gramu dok osiromašeni uranijum ima aktivnost od oko 15.000 Bekerela po gramu. To znači kada se neko razbacuje brojkama o strašnom zračenju, makar da znate koliko je to.
Osiromašeni Uranijum
Kada govorimo o OU onda govorimo uglavnom o OU upotrebljenom kao ofanzivno vojno sredstvo. Zaboravlja se druga uptreba koja nije vezana za vojsku a zaboravlja se i da postoji defanzivna upotreba kao oklop tenkova.
Nedavno sam pročitao više naših članaka koji govore o tome kako je naša vojska imala ili ima nekoliko raketa vazduh-vazduh R60, ruskih, sa OU od kojih je, izgleda, jedna upotrebljena da se sruši helihopter posmatračke misije. Ja ne tvrdim da je to tačno, moram da se ogradim, tako je pisala naša štampa još 2006. godine prenoseći reči vojnih analitičara, koji su tada trvdili da je OU bezopasan.
Postoje razne definicije štetnosti, od Američke koja je najblaža do one koju daje WHO i koja opisuje sve situacije u kojima može doći do zagađenja u kojima se može ispoljiti toksičnost pa i one kod padova aviona.
Kako stvari stoje, postoje tri osnovna oružja koja su korišćena od strane NATO. Jedno koriste tenkovske jedinice, drugo avijacija a treće mornarica. Tokom ratova u Iraku su korišćena sva tri, od strane USA i UK vojske a tokom ratova u Bosni i na Kosovu samo avijacija. Do rata u Siriji u ratovima su NATO snage upotrebile oko 350 tona OU. Neki izveštaji govore da je u Siriji i sukobima sa Isis korišćeno dnevno do 300 tona, što od strane NATO, to i Ruske vojske. I ovde moram da se ogradim, to je po onome što može da se pročita, nisam osoba koja ima druge informacije.
Kako je u Iraku upotrebljeno najviše, odande ima i najviše informacija a i prošlo je najviše vremena tako da je moguće imati informacije oslobođene emotivnih zaključaka.
Jedna bitna stvar se mora naglasiti. U Faludži i Al Basri je drastično pogoršana zdravstvena situacija. nekih bolesti ima i do 14 puta više nego pre rata. Sa druge strane, mora se napomenuti da mesta kao Faludža nikada nisu imala mir i da rat nikada nije prestao. Kod Faludže i Al Basre je bilo najviše tenkovskih bitki u kojima su NATO koristili tenkovsku municiju sa OU ali najviše i bombardovanja drugim konvencionalnim naoružanjem.
Kod onih koji su oboleli nađeno je drastično veća količina metala, praktično svih metala u organizmu. Procenti su veliki, brojke nisu tako velike jer zbog rata nije bilo toliko ljudi. Urađeno je do sada 14 velikih studija. Kao uzročnik bolesti su navedeni ogromna količina olova, žive i mangana koje su deponovane u telu. Nigde se u izveštajima ne navodi OU.
Gledao sam neki dokumentarni film koji govori o prašini koja je radioaktivna oko tenkova u Faludži. Prašina koju su prikazali nije OU. Boja OU prašine je crna. Pokušaji da se za sve okrivi uranijum su potpuno nerealni. Pored svega drugog kancerogenog uporno se traži uzrok koji ne postoji.
 |
| Druga bitka za Faludžu |
Dejstvo na okolinu
Da ne tumačim situaciju na terunu koji je daleko od nas, vratimo se na ono što se dešavalo ovde. U Bosni je upotrebljeno oko 1 tone a u Srbiji sa Kosovom oko 9 do 10 tona. Sve upotrebljeno je ispucano iz aviona A10. On ispali u jednom naletu za dve do tri sekunde 130 do 190 projektila. Oko 75% imaju OU. Maksimum koji pogodi metu je 7 do 9%. Ostatak ne eksplodira i biva rasturen na 500 kvadratnih metara.
Tanad prodru obično na dubinu od 30 do 50 cm. Ono što se nađe u zemlji, neeskplodirano, uprkos javnom mišljenju, nema nikakav ili skoro nikakav uticaj na tlo i vodu. Dakle, potpuno neosnovano se postavlja da je prisutno zagađenje od neeksplodirane municije.
Da bude još bolje, skoro 100% neeksplodirane municije je uklonjeno zajedno sa okolnom zemljom. Znači, možemo zaboraviti na 90% OU.
Od one municije koja je pogodila dolazi kompletno zagađenje i potencijalna opasnost. Ne govorim o tome da je pogodak smrtonosan, već samo o efektima.
Sva prašina a to je 10% od 10% onih projektila koji su pogodili, će biti udaljena do 7 metara a tragovi do 100 m od mesta pogodka.
Šta se dešava sa OU koji je ostao na zemljištu? Prvo što primetimo je nakon 6 meseci a to je pojava torijuma i Pa234 odnosno protaktinijuma. Ukupna količina radijacije na svim mestima gde su vršena merenja nije prelazila uobičajenu prirodnu radijaciju za ta mesta. Odnosno ne postoji nikakav rizik za eko sistem.
 |
| Faludža |
Dejstvo na ljude
Kako možemo da isključimo dejstva preko okoline, odnosno hrane i vode, ostaje nam dejstvo putem direktnog kontakta. Koža zaustavlja alfa čestice, zaboravimo kožu. Ostaje udisanje. Ostaje penetriranje projektilima ili njegovim delovima.
Već sam pisao o efektima na ljudsko telo. Ponoviću neke stvari. Najgore dejstvo ima na bubrege jer se izlučuje putem bubrega. Ako dovoljna količina uđe u pluća izazvaće smrt. Ako ne uđe veći deo se izbaci. Organizam transportuje uranijum na površinu dugih kostiju jer tamo može da napravi najmanje štete a onda ga polako vraća u krvotok odakle se eliminiše putem urina.
I opet se vraćamo na pitanje kancerogenosti. Pitanje svih pitanja. Da vidimo šta kažu studije. Mislim da je najvažnija britanska studija na 52, 721 vojniku koji je bio u zoni gde je korišćen OU nasuprot 50.755 onih koji nisu bili. Potpuno podudaranje pola i uzrasta je bilo prisutno. Kod onih koji su bili izloženi dejstvu OU bilo je 270 malignih tumora. Kod onih koji nisu bili izloženi bilo je 269 malignih oboljenja.
Slična istraživanja su rađena kod Danaca koja su pokazala neznatno više malignih oboljenja kod vojnika izloženih OU. Na 20.012 vojnika je razlika bila u svega 4 slučaja. Kod italijanskih vojnika istraživanja su pokazala čak 8% manje malignih tumora nego kod onih koji nisu bili izloženi OU. Slučaj Italijana je zanimljiv, radi se o nešto više od 50.000 vojnika. Vojnici su tužili svoju vladu i isplaćena im je odšteta. Ovaj slučaj kod nas uzimaju kao dokaz da OU izaziva karcinome, Sud to nije dokazivao ni dokazao.
Najobuhvatnija studija je rađena kod Holandske vojske. Oni su imali 18.175 vojnika na Kosovu. U poređenju sa 1.365.355 ostalih vojnici koji su bili na Kosovu su imali 17% manje tumora.
Zanimljive su i Američke studije na veteranima koji imaju gelere od OU. Ni na ćelijskom nivou nema razlika u odnosu na ostale ljude.
Shvatite već jednom, radijacija je prirodna, osiromašeni uranijum zrači za 60% manje nego nego običan uranijum.
Ako već tražite krivce i zločince ne tražite ih tamo gde ih ne možete naći. To je kao da tražite suvu krpu na dnu mora. Tražite negde drugde. Ali recite istinu, laž se uvek obije o glavu.
Reference
1. Uranium and Depleted Uranium. Available online: http://www.world-nuclear.org/info./Nuclear-Fuel- Cycle/Uranium-Resources/Uranium-and-Depleted-Uranium/ (accessed on 31 December 2013).
2.
Legget,
R.W.;
Pellmar, T.C.
The
biokinetics
of
uranium
migrating from
embedded DU
fragments.
J.
Environ. Radioact. 2003, 64, 205–225.
3.
Bleise, A.; Danesi, P.R.; Burkart, W. Properties, use and health effects of depleted uranium
(DU): A general overview.
J. Environ.
Radioact. 2003, 64, 93–112.
4. Craft, E.S.; Abu-Qare, A.W.; Flaherty, M.M.; Garofolo, M.C.; Rincavage, H.L.; Abou-Donia, M.B.
Depleted and natural uranium: Chemistry and toxicological effects. J. Toxicol. Environ. Health B
2004, 7,
297–317.
5. Briner, W.
The
toxicity
of
depleted
uranium. Int. J. Environ.
Res.
Public
Health 2010, 7,
303–313.
6. Phennig, G.; Klewe-Nebenius, H.; Seelmann-Eggebert, W. Karlsruher Nuklidkarte, 6 Auflage
1995, korrigereten 1998. Institut für
Instrumentelle
Analytic: Karlsruhe, Germany,
1998.
7. Sonzogi, A. Chart of the Nuclides. In Proceedings of the International Conference on Nuclear
Data for Science and Technology, 22–27 April 2007; Bersillon, O., Gunsing,
F., Bauge, E.,
Jacqmin,
R.,
Leray, S., Eds.; EDP Science: Upton,
NY, 2008; pp. 105–106.
8. Emsley, J. The
Elements. Clarendon Press:
Oxford, UK, 1989; p.197.
9. Neghabian,
R.A.;
Becker, H.J.;
Baran, A.;
Binzel, H.-W. Verwendung
von wiederaufgearbeitetem Uran und von abgreichertem Uran; NUKEM:
Alzenau, Germany,
1991.
10. Gindler, J.E. The Radiochemistry of Uranium. National Academy of Sciences, National Research
Council: Washington,
DC, USA, 1962.
11. Roberts, R.A.;
Choppin,
G.R.; Wild,
J.F.
The Radiochemistry of Uranium,
Neptunium and Plutonium. National Academy
of
Sciences, National
Research
Council:
Washington, DC,
USA, 1986.
12. Grenthe, I.; Droźdźyński, J.; Fujino, T.; Buck, E.C.; Albrecht-Schmitt, T.E.; Wolf, S.F. Uranium, in
The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements, 4th ed.;
Morss, L.R., Edelstein,
N.M., Fuger, J., Katz, J.J., Eds.; Springer: Dordrect,
the Netherlands, 2011.
13. Emsley, J.
The Elements, Oxford Press: Oxford, UK, 1989; p. 202.
14. Gutowski, K.E.;
Cocalia,
V.A.;
Griffin, S.T.; Bridges, N.J.; Dixon, D.A.; Rodgers,
R.D.
Interactions of 1-methylimidazole with UO2(CH3CO2)2 and
UO2(NO3)2: Structural, spectroscopic
and theoretical evidence of imidazole binding to the uranyl ion. J. Am. Chem. Soc. 2007,
129,
526–536.
15. Vanengelen, M.R.; Szilagyi, R.Z.;
Gerlach, R.; Lee, B.D.; Apel, W.A.; Peyton, B.M. Uranium exerts acute toxicity by binding to pyrroloquinole quinine cofactor. Environ. Sci. Techol. 2011,
45, 937–942.
16. Chinni, S.; Anderson, C.B.; Ulrich, K.-U.; Giammar, D.E.; Tebo, B.M. Indirect UO2 oxidation by Mn(II)-oxidizing spores
of
Bacillus sp.
Strain SG-1 and the effect of U and Mn concentrations. Environ. Sci. Technol. 2008, 42, 8709–8714.
17. Pible, O.; Vidaud, C.; Plantevin, S.; Pellequer, J.-L.; Quéméneur, E. Predicting the disruption by
UO22+ of a protein-ligand interaction. Protein Sci.
2010, 19, 2219–2230.
18. Roof, I.P.; Smith, M.D.; zur Loye, H.-C. Crystal growth of uranium containing complex oxides: Ba2Na0.83U1.17O6,
BaK4U3O12 and Na3Ca1.5UO6. Solid
State Sci. 2010, 12, 1941–1947.
19. Barnard,
R.;
Bullock, J.I.;
Gellatly, B.J.; Larkworthy, L.F. The chemistry of the trivalent
actinides. Part II, uranium (III) double chlorides and some complexes with organic ligands.
J. Chem. Soc. Dalton Trans 1972,
1932–1938.
20. Office of the Special Assistant for Gulf War Illness, Department of Defense. Environmental
Exposure Report: Depleted
Uranium in
the Gulf,
1998. Available
online: http://www.gulflink.osd.mil.du (accessed
on 31 December 2013)
21. Mitchel, R.E.; Sunder, S. Depleted uranium dust from fired munitions: Physical, chemical and biological properties. Health Phys. 2004,
87, 57–67.
22. Salbu, B.; Janssans, K.; Lind, O.C.; Proost, K.; Gijsels, L.; Danesi, P.R. Oxidation state of
uranium in depleted uranium particles
from
Kuwait. J. Environ. Radioact. 2005, 78, 125–135.
23. Sajih, M.; Livens, F.R.; Alvarez, R.; Morgan, M. Physiochemical characterization of depleted
uranium (DU) particles at a UK firing
test range. Sci.
Total Environ. 2010,
408, 5990–5996.
24.
Yousefi, H.; Najafi,
A. Assessment of depleted uranium in South-Western Iran. J. Environ.
Radioact. 2013, 124, 160–162.
25.
Parliamentary Office of Science and Technology. Depleted Uranium, 2001 Available online:
www.parliament.uk/post/home.htm
(accessed on 31 December
2013).
26. Tasat, D.R.; Orona,
N.S.; Bozal, C.; Ubios, A.M.; Cabrini,
R.L. Intercellular Metabolism
of Uranium and the Effects of Bisphosphonates on Its Toxicity. In Cell Metabolism-Cell Homeostasis and Stress Response; Bubulya, P., Ed.; Tech Publishers: Rijeka,
Yugoslavia, 2012.
27.
United
States Environmental Protection Agency, Office of Radiation and Indoor Air Radiation
Protection Division.
Depleted
Uranium, Technical Brief.
US EPA: Washington,
DC, USA, 2006.
28. WHO.
Health
Effects
of
Depleted Uranium;
A54/19;
World
Health
Organization: Geneva, Switzerland; 2001.
29.
Sahoo,
S.K.; Matsumoto,
M.; Shiraishi, K.;
Cuknic, O.; Zunic, Z.S. Dose
effect for South
Serbians
due to 238U in natural drinking
water. Radiat.
Prot. Dosimetry 2007, 127, 407–420.
30. ATSDR. Toxicological Profile for Uranium. U.S. Department of Health and Human Services, Agency for Toxic Substances and Disease Registry, Division of Toxicology and Human Health Sciences, Environmental Toxicology Branch: Atlanta, GA,
USA, 2013.
31. Shavrtsbeyn, M.; Tuchinda, P.; Gaitens, J.; Squibb,
K.S.; McDiarmid, M.A.;
Gaspari, A. Patch
testing with uranyl acetate in veterans exposed to depleted uranium during the 1991 Gulf War and the
Iraqi conflict. Dermatitis 2011,
22, 33–39.
32. McDiarmid, M.A.; Engelhardt, S.M.; Oliver, M.; Gucer, P.; Wilson, P.D.; Kane, R.; Kabat, M.; Kaup, B.; Anderson, L.; Hoover, D.; et al. Biological monitoring and surveillance results of Gulf War I veterans exposed
to depleted uranium. Int. Arch. Occup. Environ.
Health A 2005, 72,
14–29.
33. Durakovic, A.; Horan, P.; Dietz, L.A.; Zimmerman, I. Estimate of the time zero lung burden of depleted uranium in persian Gulf War veterans by the 24-hour urinary excretion and exponential
decay analysis.
Mil. Med.
2003, 186, 600–605.
34.
Valdéz, M. Estimating the lung burden from exposures to aerosols of depleted uranium. Radiat.
Prot. Dosimetry 2009, 134, 23–29.
35. Karpas, Z.; Lorber, A.; Sela, H.; Paz-Tal, O.; Hagag, Y.; Kurttio, P.; Salonen, L. Measurement of
the 234U/238U ratio by MC-ICPMS in drinking water, hair, nails and urine as an indicator of
uranium exposure source. Health
Phys. 2005, 89, 315–321.
36.
Kurttio, P.; Harmoinen, A.; Saha, H.; Solomen, L.; Karpas, Z.; Komulinen, H.; Auvinen,
A.
Kidney toxicity
of ingested uranium from drinking water.
Am. J. Kidney Dis.
2006, 47, 972–982.
37. Lind, O.C.; Salbu, B.; Skipperud, L.; Janssens, K.; Jaroszewicz, J.; de Nolf, W. Solid state
speciation and potential bioavailability of depleted uranium particles from Kosovo and Kuwait.
J. Environ.
Radioact. 2009, 100, 301–307.
38. McClain, D.E.; Benson, K.A.; Dalton, T.K.; Ejnik, J.; Emond, C.A.; Hodge, S.J.; Kalinch, J.F.; Landauer,
M.A.; Miller, A.C.; Pellmar, T.C.; et al. Biological effects
of embedded depleted uranium
(DU): Summary of armed forces radiobiology research institute research.
Sci. Total Environ. 2001, 274, 115–118.
39. Hooper, F.J.; Squibb, K.S.; Siegel,
E.L.; McPhaul, K.; Keogh, J.P. Elevated urine uranium
excretion by soldiers with retained
uranium shrapnel. Health Phys. 1999,
77, 512–519.
40. Leggett, R.W. Basis for the ICRP’s age-specific biokinetic model for uranium. Health Phys.
1994, 67,
589–610.
41. ICRP. Human respiratory
tract model
for radiological protection. Ann. ICRP 1994, 24, 1–3.
42. ICRP. Age dependent doses to members of the public
from intake of radionuclides-Part
3 ingestion dose
coefficients. Ann. ICRP
1995, 25, 1.
43. Leggett, R.W.; Harrison,
J.D. Fractional absorption of ingested uranium in humans. Health Phys.
1995, 68,
484–498.
44. Leggett, R.W. The behavior and chemical toxicity of U in the kidney: A reassessment. Health
Phys. 1989, 57, 365–385.
45. Miller, A.C.;
Xu,
J.;
Stewart, M.;
Brooks,
K.;
Hodge,
S.; Shi, L.;
Page,
N.;
McClain, D.
Observation of radiation-induced damage in human cells exposed to depleted uranium: Dicentric frequency and
neoplastic transformation
as
endpoints. Radiat. Prot. Dosimetry 2002, 99,
275–278.
46. Barron, E.S.; Muntz, J.A.; Gasvoda, B. Regulatory mechanisms of cellular respiration; The role of cell membranes; Uranium
inhibition of cellular
respiration. J. Gen. Physiol.
1948, 32,
163–178.
47. McQueney, M.S.; Markham, G.D.
Investigation of
monovalent cation activation
of
S-adenosylymethionine synthetase using mutagenesis and uranyl inhibitor. J. Biol. Chem. 1995,
207, 18277–18284.
48. Renault, S.; Faiz, H.; Gadet, R.; Ferrier, B.; Martin, G.; Baveral, G.; Conjard-Duplany, A. Uranyl nitrate inhibits lactate gluconeogenesis in isolated human and mouse renal proximal tubules; A
13C-NMR study. Toxicol.
Appl. Pharmacol. 2010, 242, 9–17.
49. Gueguen, Y.;
Rouas,
C.;
Monin,
A.;
Manens,
L.;
Stefani, J.;
Delissen, O.; Grison,
S.;
Dublineau, I. Molecular, cellular and
tissue impact of
depleted
uranium on xenobiotic-metabolizing enzymes. Arch.
Toxicol. 2013,
doi:10.1007/s00204-013-1545-y.
50. Pititot, F.; Lestaevel, P.; Tourionias, E.; Mazzucco, C.; Jacquinot, S.; Dhieux, B.; Delissen, O.; Toumier, B.B.; Gensdarmes, F.; Beaunier, P.; Dublineau, I. Inhalation of uranium nanoparticles: Respiratory tract deposition and translocation to secondary target organs in rats. Toxicol. Lett.
2013, 217,
217–225.
51. Tirmarche, M.; Baysson, H.; Telle-Amberton, M. Uranium exposure and cancer risk: A review of epidemiological studies. Rev.
Epidemiol. Sante Publique 2004,
52, 81–90.
52. Periyakaruppan,
A.;
Kumar,
F.;
Sarkar, S.; Sharma,
C.S.;
Ramesh, G.T. Uranium
induces oxidative stress in
lung epithelial cells.
Arch. Toxicol. 2007, 81,
389–395.
53. Xie, H.; LeCerte,
C.;
Thompson,
W.D.; Wise, J.P. Depleted uranium
induces neoplastic transformation
in human lung epithelial cells. Chem. Res. Toxicol. 2010, 23, 373–378.
54. Orona, N.S.; Tasat, D.R. Uranyl nitrate-exposed rat alveolar macrophages cell death: Influence of superoxide anion
and TNF α mediators.
Toxicol.
Appl. Pharmacol. 2012,
261, 309–316.
55. Stradling, N.; Hodgson,
A.; Ansobrolo, E.; Berard, P.; Etherington, G.; Fell, T.; Rance, E.; le Guen,
B. Industrial Uranium Compounds: Exposure Limits, Assessment
of Intake and Toxicity
after Inhalation; National
Radiologicl Protection Board: Chilton, UK,
2002; p. 10.
56. Arzuaga, X.; Rieth, S.H.; Bathija, A.; Cooper, G.S. Renal
effects of exposure
to natural and
depleted uranium: A review
of the epidemiological and experimental data. J. Toxicol. Environ.
Health B 2010, 13, 527–545.
57. Squibb, K.S.; Leggett,
R.W.; McDiarmid, M.A. Prediction of renal concentrations of depleted
uranium and rdaiayion dose in Gulf War veterans with embedded
shrapnel. Health Phys. 2005,
89, 267–273.
58. Zhu, G.; Xiang, X.; Chen, X.; Wang, L.; Hu, H.; Weng, S. Renal dysfunction induced by long-term exposure to
depleted
uranium in rats. Arch. Toxicol.
2009, 83, 37–46.
59. Zhu, G.; Tan, M.; Li, X.; Xiang, X.; Hu, H.; Zhao, S. Accumulation and distribution of uranium
in rats after implantation of
depleted uranium fragments.
J. Radiat.
Res. 2009, 50, 183–192.
60. Shaki, F.; Pourahmad, J.; Hosseine, M.; Ghazi-Khansari, M. Toxicity of depleted uranium on isolated rat
kidney mitochondria.
Res.
Pharm. Sci. 2012, doi:10.1016/j.bbagen.2012.08.015.
61.
Shaki, F.; Pourahmad, J. Mitochondrial toxicity of depleted uranium: Protection by beta-glucan.
Iran J. Pharm. Res. 2013, 12, 131–140.
62. Roszell, L.E.; Hahn, F.F.; Lee, R.B.; Parkhurst, M.A. Assessing the renal toxicity of capstone depleted
uranium oxides and other uranium
compounds. Health
Phys. 2009, 96, 343–351.
63. Lestaevel,
P.; Romero, E.; Dhieux,
B.; Soussan, H.B.; Berradi, H.; Dublineau, I.; Voisin,
P.; Gourmelon,
P.
Different patterns of brain
pro-/anti-oxidant
activity between
depleted and enriched uranium
in chronically exposed
rats. Toxicology 2009,
258, 1–9.
64. Houpert, P.; Lestaevel, P.; Busby, C.; Paquet, F.; Gourmelon, P. Enriched but not depleted uranium
affects
central nervous
system
in long-term
exposed
rat. Neuro
Biol. 2005, 6,
1015–1020.
65.
Jiang, G.C.-T.; Aschner,
M. Neurotoxicity of depleted uranium; Reasons for increased concern.
Biol. Trace Elements 2006, 110, 1–17.
66. Jiang, G.C.-T.; Tidwell, K.; McLaughlin, B.E.; Cai, J.; Gupta, R.C.; Milatovic, D.; Nuss, R.;
Aschner, M. Neurotoxic potential of depleted uranium-effects in primary cortical neuron cultures and in Caenorhabditis elegand. Toxicological Sci.
2007, 99, 553–565.
67. Lestaevel,
P.; Airault, F.; Racine, R.; Soussan, H.B.; Dhieux,
B.; Delissen, O.; Manens, L.;
Aigueperse, J.; Voisin, P.; Souidi, H. Influence of environmental enrichment and depleted uranium
on behaviour, cholesterol and acetylcholine in apolioprotein
E-defivient mice. J. Mol.
Neurosci. 2013, doi:10.1007/s12031-013-0038-0.
68. Arfsten, D.P.; Still, K.R.; Ritchie, G.D. A review of the effects of uranium and depleted uranium
exposure on reproductive and fetal development. Toxicol. Ind.
Health 2001, 17, 180–191.
69. Arfsten, D.P.; Bekkedal, M.; Wilfong, E.R.; Rossi, J.; Grasman,
K.A.; Healey,
L.B.; Rutkiewicz, J.M.; Johnson, E.W.; Thitoff, A.R.; Jung, A.E.; et al. Study of the reproductive
effects in rats surgically implanted with depleted uranium for
up to 90 days. J. Toxicol. Environ. Health A 2005,
68, 967–997.
70. Arfsten, D.P.; Still, K.R.; Wilfong, E.R.;
Johnson, E.W.;
McInturf, S.M.; Eggers, J.S.;
Schaeffer, D.J.; Bekkedal, M.Y. Two-generation reproductive
toxicity study of
implanted depleted
uranium (DU) in CD rats. J. Toxicol. Environ. Health
2009, 72, 410–427.
71. Miller, A.C.; Stewart,
M.; Rivas, R. Perconceptional parental exposure to depleted uranium:
Transmission of genetic
damage of offspring. Health Phys.
2010,
99, 371–379.
72. Macfarlane, G.J.; Briggs, A.M.; Maconochie, N.; Hotopf, P.; Lunt, M. Incidence of cancer among UK Gulf War veterans: Cohort study.
Brit.
Med. J. 2003, 327, 1373–1378.
73. Storm, H.H.; Jørgensen, H.O.; Kejs, A.M.; Engholm, G. Depleted uranium and cancer in Danish
Balkan veterans
deployed 1992–2001. Eur. J.
Cancer 2006, 42, 2355– 2358.
74. Legorio, S.; Grande,
E.; Martina, L. Review of epidemiological studies of cancer risk among
Gulf War and
Balkans veterans. Epidemiol.
Prev. 2008, 32, 145–155.
75. Bogers, R.P.; van
Leeuwen, F.E.;
Grievink,
L.;
Schouten, L.J.; Kiememev,
L.A.;
Schram-Bijkerk, D. Cancer incidence in Dutch Balkan
veterans. Cancer Epidemiol. 2013, 37,
550–555.
76. McDiarmid, M.A.; Squibb, K.S.; Engelhardt, S.; Oliver, M.; Gucer, P.; Wilson, P.D.; Kane, R.;
Kabet, M.; Kaup, B.; Anderson, L.;
et al. Surveillance of depleted
uranium exposed Gulf War veterans: Health effects observed in an Engaged
―friendly fire‖ cohort. J. Occ. Environ. Med.
2001, 43,
991–1000.
77. McDiarmid, M.A.; Squibb, K.S.; Engelhard, S.M. Biologic
monitoring for urinary uranium in
Gulf War I veterans.
Health Phys.
2004,
87, 51–56.
78. McDiarmid, M.A.; Engelhardt, S.M.; Oliver, M.; Gucer, P.; Wilson, P.D.; Kane, R.; Cernich, A.; Kaup,
B.; Anderson, L.; Hoover, D.; et al. Health surveillance of Gulf War I veterans expose to depleted
uranium: Updating the cohort.
Health
Phys. 2007, 93, 60–73.
79. McDiarmid,
M.A.; Engelhard,
S.M.;
Dorsey,
C.D.; Oliver,
M.; Gucer, P.; Wilson, P.D.;
Kane, R.; Cernich,
A.;
Kaup, B.; Anderson, L.; et
al.
Surveillance results
of depleted uranium-exposed
Gulf War I veterans: Sixteen years of follow up. J. Toxicol. Environ. Health A
2009, 72, 14–29.
80. McDiarmid,
M.A.;
Engelhardt, S.M.;
Dorsey,
C.D.; Oliver, M.;
Gucer,
P.; Gaitens, J.M.;
Kane, R.; Cernich, A.; Kaup, B.; Hoover, D.; et al. Longitudinal health surveillance in a cohort of
Gulf War veterans 18 years after first exposure to depleted uranium. J. Toxicol. Environ.
Health 2011, 74,
678–691.
81. Oliver, M.V.B.M.S.;
McDiarmid, M.A.; Squibb, K.S.; Tucker, J.D. Long term depleted uranium
exposure in Gulf War I veterans does not induce chromosome aberrations in peripheral blood
lymphocytes.
Mutat.
Res. 2011, 720, 53–57.
82. Bakhmutsky, M.V.;
Oliver, M.S.; McDiarmid, M.A.; Squibb,
K.S.; Tucker, J.D. Long term depleted uranium exposure in Gulf War I veterans does not cause elevated numbers of
micronuclei in peripheral
blood lymphocytes.
Mutat. Res. 2013, 757, 132–139.
83. Hines, S.E.;
Gucer,
P.;
Klingerman,
S.;
Breyer, R.; Centeno, J.; Gaithers, J.; Oliver, M.;
Engelhardt, S.M.; Squibb,
K.S.; McDiarmid, M.A. Pulmonary health effects in Gulf War I service
members
exposed to depleted
uranium. J. Occup. Environ. Med. 2013,
55, 937–944.
84. McDiarmid, M.A.;
Gaithers,
J.M.; Hines,
S.;
Breyer, R.; Wong-You-Cheong, J.J.;
Engelhardt, S.M.; Oliver, M.; Gucer, P.; Kane, R.; Cernich, A.; et al. The Gulf
War
depleted uranium cohort at 20 years: Bioassay results
and novel approaches to
fragment surveillance.
Health
Phys. 2013, 104, 347–361.
85. Alaani, S.; Tafash, M.; Busby,
C.;
Hamden, M.; Blaurock-Busch, E. Uranium
and
other contaminants in hair from the parents of children with congenital abnormalities in Fallujah, Iraq. Confl.
Health 2011, 5, 15.
86. Alaani, S.; Fallouji, M.A.A.; Busby, C.; Hamdan, M. Pilot study of congenital anomaly rates at
Birth in Fallujah, Iraq,
2010.
J. Islamic
Med. Assoc. 2012, 44, 8–15.
87. Al-Habithi, T.S.; Al-Diwan, J.K.; Abubakir, A.M.; Saleh, M.; Sabila, P. Birth defects in Iraq and plausibility of environmental
exposure: A Review. Confl. Health 2012,
6,
3.
88. Butowinski, A.T.; DeScisciolo, C.; Conlin, A.M.; Ryan, M.A.K.; Sevick, C.J.; Smith, T.C. Birth defects in infants born in 1998–2004
to men and women serving in the U.S. military during the
1990–1991 Gulf War Era. Birth Defects Res.
A 2012, 94, 721–728.
89. Busby, C.; Hamdan, M.; Ariabi, E. Cancer, infant mortality and birth sex-ratio in Fallujah, Iraq
2005–2009. Int. J. Res. Pub. Health 2010,
7, 2828–2837.
90. Al-Hamzawi, A.A.; Jaafar, M.S.; Tawfiq, N.F. Uranium concentration in uranium samples of Southern
Iraqi leukemia patients using
CR-39 track detector. J. Radioanal.
Nuc. Chem. 2013, doi:10.1007/s10967-013-2808-0.
91. Hagopian, A.; Lafta, R.; Hassan, J.; Davis, S.; Mirick, D.; Takaro, T. Trends in childhood leukemia in Basrah, Iraq, 1993–2007. Am.
J. Pub. Health 2010, 100, 1081–1087.
92. Alrudainy, L.A.; Hassan, J.G.; Salih, H.M.; Abbas, M.K.; Majeed, A.A.
Time trends and
geographical distribution of childhood leukemia in Basrah, Iraq, from 2004 to 2009, Sultan
Qaboos. Univ. Med. J. 2011, 11, 215–220.
93. Greiser, E.; Hoffmann, W. Questionable increase of childhood leukemia in Basrah, Iraq. Am. J.
Pub. Health. 2010, 100, 1556.
94. Hagopian, A.; Lafta, R.; Hassan, J.; Davis, S.; Mirick, D.; Takaro, T. Hagopian et al. Respond.
Am. J. Pub. Health 2010, 100, 1557.
95. Fathi, R.A.;
Matti, L.Y.; Al-Salih, H.S.;
Godbold,
D.
Environmental
pollution by depleted
uranium in Iraq with special reference to Mosul and possible effects on cancer and birth defect rates. Med. Confl. Surviv. 2013, 29, 7–25.
96. United Nations Environment Programmme. Depleted Uranium
in
Kosovo,
Post-Conflict
Environmental Assessment; United
Nations Environment Programmme: Nairobi, Kenya,
2001.
97. Nafezi, G.; Gregoric, A.; Vaupotic, J.; Bahtijari, M.; Kugali, M. Radon levels and doses in
dwellings in two villages in Kosovo,
affected by depleted uranium. Radiat. Prot. Dosimetry
2013, doi:10.1093/rpd/nct231.
98. United Nations
Environment Programmme. Depleted
Uranium
in
Serbia and Montenegro,
Post-Conflict Environmental
Assessment in the Republic of
Yugoslavia; United Nations Environment Programmme: Nairobi,
Kenya, 2002.
99. United Nations
Environment Programmme. Depleted Uranium in Bosnia and Herzegovina,
Post-Conflict Environmental Assessment of Depleted Uranium
in Bosnia and Herzegovina,
United Nations Environment
Programmme: Nairobi, Kenya, 2003.
100. Handley-Sidhu, S.; Bryan, N.D.; Vaughan, P.J.; Livens, F.R.; Keith-Roach, M.J. Corrosion
and transport of depleted
uranium in sand-rich environments. Chempsphere 2009, 77, 143–149.
101. Toque, C.; Milodowski, A.E.; Baker, A.C. The corrosion of depleted uranium in terrestrial and marine environments. J. Environ. Radioact. 2013,
doi:10.1016/j.jenvrad.2013.01.001.
102. Crean, D.E.; Livens, F.R.; Stennett, M.C.; Grolimund,
D.; Borca, C.N.; Hyatt, N.C. Remediation of
soil contaminated with particulate depleted uranium by multi stage chemical extraction. J. Hazard Mater. 2013, doi:10.1016/j.jhazmat.2013.08.013.
Коментари
Постави коментар
Već više od godinu dana Google ne dozvoljava da komentarišem. Tako ne mogu da odgovorim. Zbirni odgovor za sve šarlatane, nadridoktore, mrzitelje ljudskog roda: "Jedino što umete je mržnja. Žalite se onom koga vidite u ogledalu, naučite nešto, smešno izgledaju vaši komentari i prilično bedno."