Mogu li vera i nauka zajedno

Više puta mi uspeva da šokiram ljude svojim stavom o medicini i veri. Svestan sam toga i vrlo jasan, određen. Ponoviću za one koji me nisu čuli. Medicina je nespojiva sa religijom. Dobio sam niz odgovora kako nisam normalan ili sam bezobrazan ili su iznenađeni mojim stavom. Kako to ja smem da svoje kolege ogovaram i nipodaštavam?



Zar ne izgleda tako lepo i milo kada hirurg izađe iz sale nakon operacije i dubokoumno kaže: "Sada je sve u Božjim rukama." Nije, osim ako si zabrljao nešto tokom operacije i onda kriviš boga, u nedostatku drugog krivca. Nakon operacije je u rukama sestri i tehničara koji ga nadgledaju, previjaju, daju mu lekove, prate vitalne znake. Nipodaštavaš njihov trud, neprekidnu brigu. Nipodaštavaš lekove, trud drugih ljudi, blagodeti medicine, brigu rodbine.

Ne znam za tebe, ali ja bih se uplašio. Osoba koja drži nož i otvara moje telo dok spavam u smrti anestezije, se uzda u boga a ne u svoje znanje. Šta ako čuje neki glas i taj glas mu šapne: zaseči to što pulsira. Jer, bog, sve je u njegovim rukama. Plašim se da smrt anestezije postane ništavilo bez sna iz koga nema buđenja.

Ili, zamisli ovu situaciju: uradim pregled i pacijentu saspem u oči, sav ponovan na sebe, dok u ushićenju poskakujem na stolici: Daće bog da sam u pravu, sem ako me đavo nije zaveo ali nije vam ništa, zdravi ste. Ako niste, Bog će se pobrinuti za to, ionako ništa nije u mojim rukama. To što vam se telo raspada, to je nevažno pred bogom, jer, bog, čudni su putevi gospodnji.

Da se vratim na hirurge. Izađe hirurg iz sale, onako krvav, ruke mu se tresu zbog nedostatka alkohola i kaže: Biće kako Bog odluči. Bog je mogao odlučiti i pre operacije.

U medicini bog nije faktor već bedni izgovor. Ako se lekar uzda u boga onda se ne uzda u sebe. Doktor koji ne veruje sebi, takav ti ne treba. Doktor koji veruje u izgovore nije doktor koji veruje u medicinu, pa ni u pacijenta.



Znaš kojim lekarima verujem? Onim što noću ne mogu da zaspu jer se pitaju da li su pogrešili nešto. Onim što se dignu iz kreveta u 3h ujutru, dok je mrkli mrak i dođu da provere pacijenta. Nekada im je dovoljno samo da stignu do bolnice, oslušnu je. Da nekim svojim, samo njima znanim čulom, osete atnosferu i znaju šta se dešava. Viđao sem neke kako u pidžami izađu iz kola, ogrnuti kaputom i samo dodirnu ulazna vrata bolnice. Onda se vrate kući.

Sada je 3h ujutru, ne spavaš. Ne spavam ni ja. Koliko puta smo u ovo vreme raspravljali o pacijentima. To se nikada ne vidi, to se nikada ne zna. Za mnoge, lekar je samo beli mantil koji glumi boga. Beli mantil sam prestao da nosim kada sam po ko zna koji put čuo: "Vi u belim mantilima..."

Ne sećam se da li sam ti to ispričao. Izašao sam da kupim doručak, pekara, kupovao sam burek. Uredno sačekao red, nije ga bilo. Trebalo je da sačekam par minuta. Povukao sam se u stranu i čekao. Kada je bio gotov pozvali su me. Dok sam prilazio red je počeo da se buni: "vi u belim mantilima. Mislite da ste bogovi. Za vas red ne postoji...". Skinuo sam mantil i bacio ga u kantu za đubre: "Evo, sada smo isti. Mogu li sada da uzmem doručak?"

Nekada


Medicina, kao i nauka, je bila deo religije. Prvi lekari su bili popovi. Sve je objašnjavano kroz komplikovani sistem božjih želja i potreba. Za lečenje se podnosila žrtva bogu. Smrt je harala jer bog je bio krvoločan, nikada sit. Afinitet je imao posebno ka deci.

Naučnici su, ustvari, bili tumači Dve Knjige. Nauka se razvijala pre svega kod Arapa i da nije bilo njih, još bi bili u srednjem veku. Matematika, astronomija, medicina.

Dolazimo do doba Isaka Njutna. Doba koje predstavlja preokret u nauci. Njutn je radio puno toga ali ne smemo zaboraviti da je on prvo i pre svega bio Biblijski naučnik. Sve što je radio je bilo utemeljeno u religiji. Smatrao je da u svakoj materiji postoji božansko. Bio je opsednut alhemijom kroz koju je tražio božansko. Savremenici kažu da je on pre svega bio vrhunski poznlavalac i tumač Starog i Novog Zaveta a tek nakon toga naučnik.

Skoro sve što je uradio je sada bezvredno. Sve što je radio u ime religije. Ali, Ser Isak Njutn je postavio tri fizička zakona. Objasnio tri pojave.

Prvi Njutnov zakon: „Corpus omne perseverare in statu suo quiescendi vel movendi uniformiter in directum, nisi quatenus a viribus impressis cogitur statum illum mutare. ili Svako telo ostaje u stanju relativnog mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok ga delovanje ili dejstvo drugog tela ne prisili da to stanje promeni.

Drugi Njutnov zakon: Mutattionem motus proportionalem esse vi motrici impressae, et fieri secundum lineam rectam qua vis illa imprimitur.Ubrzanje tela srazmerno je sili koja na njega deluje, a obrnuto srazmerno masi tela.

Treći Njutnov zakon: "Actioni contrariam semper et æqualem esse reactionem: sive corporum duorum actiones in se mutuo semper esse æquales et in partes contrarias dirigi". Sila kojom jedno telo deluje na drugo telo jednaka je po intenzitetu i pravcu sili kojom drugo telo deluje na prvo, ali je suprotnog smera.

Namerno prenosim onako kako ih je zapisao, na latinskom.

Postoji priča da je Njutnu pala jabuka na glavu dok se odmarao u njenom hladu i da je tako shvatio gravitaciju. Gravitacija nije pala sa neba. Ispravnije, tumačenje gravitacije ipak nije tek tako sinulo kao čvoruga na glavi nesrećnog Isaka. Dug je put dotle a veliku ulogu je ima Galileo Galilej, koji je umro nekoliko meseci pre Isakovog rođenja.

Naučna revolucija


U doba kada je Njutn rođen, Naučna revolucija je već bila izražena. Isak samo nastavlja trend. Počelo je možda sa Galileom koji je nastavio rad Kopernika (istorijski Naučna revolucija je počela sa Kopernikovim delom De revolutionibus orbium coelestium (On the Revolutions of the Heavenly Spheres) napisanim 1543. godine) i Keplera. Nastavljeno je sa Rene Dekartom.

Mnogo toga se vrtelo oko Sir Francisa Bacona. Pored njega istaknuti su bili  Thomas Hobbes, George Berkeley i David Hume. Vesalis i William Harvey su doneli nove ideje u medicinu, takođe i Pierre Fauchard. Hemija su istraživali Tycho Brahe, Paracelsus, Robert Boyle, Thomas Browne i Robert Boyle. Fizika Willebrord Snellius, Christiaan Huygens, Dr. William Gilbert. Pomenimo još imena Blaise Pascal,  Gottfried Leibniz.

www.geheugenvannederland.nl
Ono što je poznato o većini je da su bili religiozni. Kada bi svojim skromnim sredstvima naišli na neki problem uvek su se pozivali na Boga kao objašnjenje. Savršeno je jasno da nisu mogli objasniti sve, niti su mogli izvesti sadašnje eksperimente.

Ali, svako novo saznanje je otvaralo put za neko novije i bog je polako počeo da nestaje iz jednačina. Čak je i Darvin bio duboko religiozan. Njegovo istraživanje je dovelo do toga da se shvati nastanak vrsta i da je život nastao evolucijom a ne inteligentnom kreacijom.



Onoga trenutka kada je nauka uspela da se izmigolji iz čvrstih stega crkvenih dogmi, počela je da stvarno objašnjava stvari i događaje.

Sada


Citiraću ili prepričati neke od najumnijih ljudi sadašnjice. Stiven Hoking je rekao „Bog možda postoji, ali nauka može da objasni univerzum bez potrebe za stvoriteljem.“
Uz duboko poštovanje ka tuđim uverenjima, bez ikakve želje a ni potrebe da ih menjam, potpuno čistog uma mogu reći da religiji nije mesto u nauci.

Prepričaću i razgovor koji je vodio Neil deGrasse Tyson, astrofizičar, jedan od velikana sadašnje nauke, direktor njujorške opservatorije. U nekom intervjuu su ga pitali o religiji. Na sebi svojstven način objasnio je. Nema nikakav problem sa vernicima koji prihvataju nova naučna saznanja i shodno tome prilagođavaju svoje stavove. Ne drže se slepo onoga što je napisano u Bibliji, modernizuju gledišta i to je sasvim u redu.

Po Neilu problem su fundamentalisti koji ne žele da uvide sasvim normalna objašnjenja. Evolucija je dokazana, Veliki Prasak je dokazan, zvezde postoje, Zemlja nije ravna, Sunce i Mesec nisu živa bića. Zemlja kruži oko Sunca....Ako imate neke dokaze da je drugačije slobodno ih iznesite, pokažite.




“The good thing about science is that it's true whether or not you believe in it.”
Neil deGrasse Tyson 
 
“The Universe is under no obligation to make sense to you.”
Neil deGrasse Tyson 
 
“... there is no shame in not knowing. The problem arises when irrational thought and attendant behavior fill the vacuum left by ignorance.”
Neil deGrasse Tyson, The Sky Is Not the Limit: Adventures of an Urban Astrophysicist 
 
“I want to put on the table, not why 85% of the members of the National Academy of Sciences reject God, I want to know why 15% of the National Academy don’t.”
Neil deGrasse Tyson
   
“God is an ever-receding pocket of scientific ignorance.”
Neil DeGrasse Tyson 
 
 
 
Mnogo reči da bi se neko protivio zdravom razumu. Uvek mi je fascinanto da neko ne želi da razume. Nauka napreduje svakog časa. Mije potrebno tražiti magijska objašnjenja niti je potrebno zadržavati se samo na jednoj knjizi.
Zato, sledeći put kada birate lekara, razmislite. Stvari se ne dešavaju zato što tako želi neka viša sila. Molitva neće pomoći ako hirurg tokom operacije nije dobro ušio krvni sud. Nije čak ni važno u šta verujete, nauka ide dalje, ne čeka dozvolu.
Ono što je neistraženo ili nejasno uskoro će biti. 
Ako znate kako da razmišljate to vas stavlja daleko iznad onih koji znaju samo da razmišljaju (NdGT)
If your ego starts out, 'I am important, I am big, I am special,' you're in for some disappointments when you look around at what we've discovered about the universe. No, you're not big. No, you're not. You're small in time and in space. And you have this frail vessel called the human body that's limited on Earth. Neil deGrasse Tyson
Read more at: https://www.brainyquote.com/authors/neil_degrasse_tyson
If your ego starts out, 'I am important, I am big, I am special,' you're in for some disappointments when you look around at what we've discovered about the universe. No, you're not big. No, you're not. You're small in time and in space. And you have this frail vessel called the human body that's limited on Earth. Neil deGrasse Tyson
Read more at: https://www.brainyquote.com/quotes/neil_degrasse_tyson_615040

Коментари

  1. Religija je vise vezana za medicinsku etiku.

    ОдговориИзбриши
  2. Odličan tekst. Slažem se 100%. Ne razumijem zašto neko ko je vjernik ne bi bio i čovjek od nauke. Vjera je meni nešto intimno, što držim u sebi i za sebe. Primjenjujem je kroz odnos sa ljudima. Kad ljekar kaže 'Sad je u Božjim rukama', ne vjerujem da to doslovno misli. Vjerovatno da puno stvari u našem organizmu može da se nepredviđeno desi i da tu medicina, na ovom nivou, bude nemoćna. Otuda po meni je to da je sve u Njegovim rukama. Sa druge strane, ako se kaže 'Daće Bog da bude sve u redu', ne mora da znači da je doktor neznalica, nego da će neki test imati pozitivan ishod po pacijenta, a doktor ne može uticati na to kakva će biti dijagnoza, odnosno šta će testovi pokazati. Ovo se naročito odnosi na kancer. Ne zavisi od ljekara da li će biti maligna promjena ili ne. On samo može da je otkrije na vrijeme i da propiše po njemu adekvatno liječenje, a opet da ne bude siguran da li će ono dati željeni rezultat. Možda bi trebalo reći koliki je procenat - vjerovatnoća da će liječenje pomoći, ili koliko će pomoći. Pa ni to nije sigurno. Otud se možda riječ Bog figurativno pominje. A zašto ljekar da ne spava noću? Kako onda da se uzda u svoje znanje, ako mu se oči sklapaju od umora, drhte ruke dok operiše, vrti mu se u glavi i šta sve ne, zato što je išao u 3 sata ujutru u pidžami da obiđe pacijente? Jeli to onda anksioznost samog ljekara? Dakle, on se uzda u Gospoda, već u svoje znanje. A opet se pita noću jeli sve uradio kako treba? Može li biti da je i njegovo znanje nepotpuno? Jedan od prethodnih postova glasi da je religija više vezana za medicinsku etiku. Tu je možda rješenje, da Bog bude između ljekara i pacijenta. Lijepa riječ i gest su često veliki korak ka izlječenju. Povjerenje u svog ljekara, savjesno obavljanje svog posla i eto Boga. A to je u velikom broju slučajeva dovoljno.

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Polemika je sasvim u redu. Tekstovi puni mržnje i besmisla neće biti objavljeni. Cop/paste tone teksta sa wikipedije neće biti objavljeni, jer, nalaze se na wikipediji. Cenim tuđe mišljenje i stavove, izvrtanje činjenica ni malo. Nisam dokon da hiljadu puta pišem ono što se može saznati za jedan minut pretrage, tipa alfa čestica ima domet 4 cm, uranijum nije kancerogen, vakcine ne izazivaju autizam, H1N1 je užasno opasna bolest, pandemija je bila stvarna, virusi postoje i slično....

Популарни постови са овог блога

Krađa organa ili doniranje

Uranijum obogaćen zabludama

Svetlo za Nađu ili kako su zli ljudi ubili Nađu Petrović