Maligne bolesti

Danas je Svetski dan borbe protiv raka, makar je tako imenovano. Šta je rak? 

Odgovor na to pitanje je kompleksan. Nikako nije moguće dati jednostavan odgovor. Najprostije bi bilo reći da je to veoma opasna bolest i da je jedan od glavnih uzroka smrti.

Prvo, to nije jedna bolest. To je skup različitih bolesti, više od 100 raznih. Jedinstveno im je da se radi o ćelijama koje se razmnožavaju brže nego druge ćelije, šire se na okolna tkiva, ali i na udaljena tkiva.

Drugo, možemo ih podeliti na karcinome koji potiču iz epitelnih ćelija, onda na sarkome koji potiču od mezenhimskih ćelija, ne leukemije i limfome. to je gruba podela, ali delimično pojašnjava neke od razlika među malignim tumorima.

Treće, po tome kada  je otkriven govorimo o tri oblika:

- početni karcinom (carcinoma in situ), otkriva se često slučajno ili planski skrining metodama. To je oblik koji se najlakše može izlečiti jer još uvek nije u potpunosti razvijen

- razvijeni ili invazivni karcinom. To je karcinom koji je već dao jasne tegobe i počeo da se širi. Najčešće se otkriva u ovom obliku

- metastatski karcinom. Govorimo o njemu kada su se od invazivnog odvojile ćelije i krvotokom ili limfotokom, moguće i kroz ntersticijum stigle do drugih organa i tu počele da se razvijaju. To je oblik koji je najteži za lečenje

Lečenje malignoma

Dostupne su tri vrste terapija:

- hirurška intervencija

- hemoterapija

- zračna terapija.

Hirurška intervencija je uklanjanje razvijenog tumora. Ne mogu svi tumori biti lako uklonjeni, nekada je operacija nemoguća jer se samom intervencijom ugrožava život pacijenta.

Hemoterapija je lečenje specijalnim vrstama lekova koji imaju za cilj da unište maligne ćelije. Svakodnevno se razvijaju.

Zračna terapija ima za cilj da uništi maligne ćelije ciljanim zračenjem visokim dozama. 

Faktori rizika

Karcinomi su, pre svega, bolest starije populacije i većina obolelih je u zrelim godinama. Ali ne oboljevaju samo ljudi koji imaju puno godina. Može se javiti u svakom uzrastu.

Kao faktori rizika najčešće se pominju alkohol, duvan, gojaznost, izlaganje raznim iritantima, kao i neke virusne bolesti.

Istorija

Maligni tumori pogađaju životinje isto kao i ljude. 

Razvijeni karcinomi su nađeni na kostima dinosaurusa starim oko 80 miliona godina. 

Prvi karcinom nađen na homonidu je star oko 4.2 miliona godina, na Homo Erectusu. 

Najstariji karcinom nađen na mumiji potiče od 3000 godina pre nove ere. 

Oko 1900. godine pne karcinom lobanje na ženskom skeletu. 

1750. godine pne Hamurabijev zakonik propisuje nagradu za uklanjanje tumora (10 šekela). 

Stari Egipat, oko 1600. pne na pirusu nađeni opisi uklanjanja karcinoma dojki. 

500 godina pne Indija u Ramajani opisana pasta od arsenika za lečenje tumora kože. 400 godina pne Hipokrat daje ime - karcinom.

250 godina pne prvi klinički opis karcinoma dojki, od dijagnostike do smrti

1492. godine zabeležen je prvi pušač - Rodrigo de Jerez, smatralo se da je posednut od đavola. Nije to sprečilo enormno brzo širenje duvana.

17. vek Adrian Helvetius, Wilhelm Fabricius Hildanus i Johann Scultetus, svaki posebno, izvode operacije dojki i limfnih žlezda, ali zbog nedostatka anestezije i antisepse, operacije su bile veliki rizik.

1775. godine Dr. Percival Pott iz Saint Bartholomew’s bolnice u Londonu, otkrio da izlaganje nekim hemikalijama može dovesti do karcinoma.

2024. godina - neki ljudi osporavaju medicinu.

Dolazimo do krunskog pitanja: Zašto nastaju karcinomi?

Ponudiću neku vrstu ličnog odgovora, možda je tačan, možda nije, ali zvuči logično.

Organizam se sastoji od nekoliko triliona ćelija. Toliko visok broj ćelija koje rastu, umiru i dele se, skoro je nemoguće da se u tim ciklusima negde, nekada, ne potkrade greška. Smatra se da u skakom trenu kod svakoga od nas postoji oko 60.000 malignih ćelija, organizam ih neprestano ubija apoptozom, pošalje informaciju ćeliji da propusti slobodne radikale koji uđu u ćeliju i izazivaju njenu smrt. 

Kada neprekidno dolazi do iritiranja ćelija iritantima (alkohol, duvanski dim, preterano sunce, preterano razvlačenje creva hranom, nedovoljna aktivnost) organizam se neko vreme brani, ali na kraju fine ćelije počne da menja vezivnim. U toj razmeni lako može doći do greške i do toga da se maligne ćelije "sakriju" od imunog sistema koji ih juri i da se "odmetnu". Neke od njih će organizam naći, propoznati i uništiti, to su oni primeri "samoizlečenja", ali to je izuzetno retko. 

Deca mogu da obole od karcinoma i mogući uzrok su urođene greške u mehanizmima koji sprečavaju razvoj malignoma.

Znamo da neke virusne infekcije učestvuju u formiranju karcinoma, možemo ih sprečiti vakcinama. Znamo da zagađenje utiče, možemo i njega smanjivati, kao i sve štetne faktore. 

Danas je dan kada se ukazuje na to da malignomi mogu biti sprečeni i pobeđeni. Potrebno je puno toga da bi se to dogodilo, nije to niti lak, niti jednostavan proces. Ko kaže da je lako pobediti bolesti zavisnosti i odustati od alkohola, cigareta, prejedanja, taj ne spada u ozbiljne ljude.

To su neke pojedinačne stvari kojima svako može pomoći sebi, ali šta da uradimo sa zagađenjem? 

Šta da radimo sa ljudima koji za račun novca ili moći (znači opet novca) svesno uništavaju tuđe zdravlje? 

Na vest da mRNA daje već prve rezultate u lečenju karcinoma, antivakcinaši su krenuli u kampanju da je bolje da se dobije tumor i premine nego da se vakciniše i spreči. Neka slobodno isprobaju blagodeti karcinoma, sarkoma, leukemija i limfoma, bez terapije.