Mali čarobnjak
"Postoje dve vrste genija, obični i čarobnjaci. Obični genije je neko sa kime bismo vi ili ja bili podjednako dobri samo da smo mnogo puta bolji. Ničeg tajanstvenog u tome kako njegov mozak radi. Čim shvatimo šta su obični geniji uradili stičemo ubeđenje da smo i mi to mogli. Sa čarobnjacima je drugačije. Čak i pošto razumemo šta su uradili ipak nam to ostaje u potpunom mraku."
Ovaj citat je iz knjige "Genije: Ričard Fajnman i savremena fizika" i nalazi se na početku prelepe knjige "Čarobnjaci" Markusa Čona a preuzet je od Džejmsa Glika iMajkla Kaca koji su napisali knjigu o Fajnmanu.
Ako ste pomislili da će ovaj tekst biti o takvom tipu čarobnjaka, prevarili ste se. Ovo je nešto sasvim drugačije (što bi rekli u špici Monti Pajtona).
Zamislite da vam neko ponudi kurs da postanete čarobnjaci i da uveseljavate vaskolu rodbinu mašući štapićem i stvarajući magiju a ta ista rodbina vam plješće i divi vam se. Srce vam ponosno treperi i znate da su se isplatili svi oni silni evri koje ste dali za taj online kurs.
Prosto vibrirate i isijavate pravednički gnev i prkos ka svima onima koji kažu kako fizički zakoni postoje na Zemlji a i u kosmosu i da ne mogu stvari da se događaju van njih. Šta znaju ti fizičari i silni naučnici, budale, čitav život uče a ne znaju da neki tamo Mika Mikić iz Gornjih Perčinovaca (namerno ne pominjem pravo ime jer ne želim da ga još reklamiram) za tričavih 400 evra plus stotinjak erva za svaki dodatni kursić a to mora jer kako da maše štapićem bez kursića.
Šalu na stranu, ne nudi on da mašete čarobnim štapićima (makar još uvek ne nudi, ali uz dodatne evre što da ne), on nudi da postanete čarobnjaci samoisceljenja. A ako ne postanete, lako je, samo ubacujte evre, što više. Treba vaš veliki učitelj da se odmara na Bahamima jer teško je toliko lagati, osuše se usta, nekako se čovek isprazni. Mora te baterije da se napune a gde je bolje nego Bahami, Tahiti i slične destinacije. To je za prave čarobnjake.
Ako se pitate može li policija nešto da uradi, naravno da ne može. Jedan lep primer. Pokuca vam prosjak na vrata i kaže da će Bog da vam da zdravlje i sreću ako mu date nešto para. Vi mu date pare i nakon pola sata se okliznete i padnete niz stepenice, polomite nogu, u bolnici vam operišu slepo crevo, greškom, daju vam antibiotike tek da nešto daju i probiotike jer što da ne (i oni su čarobnjaci), dobijete klostridiju i na kraju jedva preživite. Tada se odlučite da tužite prosjaka jer vam je rekao da će Bog da vam pomogne. Šta tu policija da uradi?
Moram napomenuti da se sudstvo ne vodi po pravdi već po zakonu. Pa oni sami to naglašavaju. Boginja pravde je oslepljena povezom, rekao bih i da su joj oči u krvavom piru izvađene i nalazi se ispred sudnica a ne u njima. Nema pravde u sudu, samo zakon a zakoni ne moraju biti pravedni. Čak i najbolje sudije će presuditi po zakonu iako vide da Pravdi liju suze iz nepostojećih očiju. To je prosto tako.
Mali veseli čarobljak što se brčka po dalekim morima nije jedini tog soja. Naprotiv. Sve više ih je.
Drže kurseve, obećavaju samoizlečenje, zdravlje, pare, ma šta god treba samo da bi im džepovi bili sve puniji i puniji.
Kako se boriti protiv njih? Ne može drugačije osim znanjem. Jedna osoba kojoj su otvorene oči je jedna osoba koja se spašena od prevaranata.
Posebno mi je ogavno i mrsko kada vidim lekare koji se bavi šarlatanstvom. Nekako mi je to najniži soj ljudi. Uče godinama kako da leče ljude i sve što su naučili je da se pare najlakše zarade prevarom. A busaju se titulama, diplomama i ordenjem.
Kaže Teri Gudkajnd: Prvo pravilo čarobnjaštva - Ljudi su glupi, uz dobro motivaciju svako će poverovati u bilo šta.
Citiraću i Terija Pračeta: Postoje na hiljade razloga zašto Magija ne vlada svetom. Zovu se veštice i čarobnjaci.
Коментари
Постави коментар
Već više od godinu dana Google ne dozvoljava da komentarišem. Tako ne mogu da odgovorim. Zbirni odgovor za sve šarlatane, nadridoktore, mrzitelje ljudskog roda: "Jedino što umete je mržnja. Žalite se onom koga vidite u ogledalu, naučite nešto, smešno izgledaju vaši komentari i prilično bedno."