Asteroid ili nuklearna bomba - šta je opasnije

U čitavoj paleti nesreća koje mogu da nas zadese obično se najviše plašimo nuklearnog rata. Ipak, da li je on najopasniji? Ne znam odgovor, zato sam rešio da izračunam.

U oba slučaja sam kao centar udara uzeo Niš, tu živim.

Za nuklearne bombe standardne ruske i američke (300kt), ima i jačih i slabijih. Što se tiče asteroida izabrao sam obični kameni asteroid, praktično stenu, nisam neki teži sa recimo gvožđem, dijametara 100 metara sa brzinom od 23 km/h i uglom udara od 45 stepeni. Da vidimo šta kažu rezultati:

Nuklearna eksplozija

Nulta zona ili nulta tačka bi imala prečnik 380 metara. Sve unutar te zone bi isparilo u trenutku. Šanse da iko preživi ne postoje. 

Prva zona ili zona radijacije je širine 1.11 kilometara, prosečna doza radijacije bi bila oko 5Gy. Kako se radi o kratko živećim izotopima procena je da bi, ako iko preživi, šansa da dobije leukemiju ili karcinom bila 5 do 15%.

Druga zona ili zona udara, širine 3.26 kilometara, u toj zoni bi većina zgrada bilo srušeno, popucale bi cevi, ako bi voda ušla u skloništa ona bi proključala. Skoro sigurno bi došlo do velikih požara.

Treća zona ili zona toplotnog udara je širine 4.38 km. Svako ko bi bio izložen direktnom dejstvu imao bi opekotine trećeg stepena, one su uglavnom bezbolne jer su nervi sprženi.

Četvrta zona ili zona svetlosnog udara bi bila prečnika 9.18 km. To je zona u kojoj bi popucala sva stakla i bile bi moguće povrede od krhotina.

Fallout ili nuklearne padavine pri ovim uslovima ne bi dale nikakve posebne efekte.

Smatra se da je šansa da iko preživi u krugu prečnika 1.81 km jednaka nuli.

Ukupan broj žrtava bi bio 76.610. Broj povređenih 81.430.

Asteroid

Ovakav asteroid bi napravio krater širine 1.5 kilometara a dubine 340 metara. 99% ljudi bi stradalo u toj zoni. Većina bi isparila. Oko 20.000 ljudi

Zvučni udar bi bio 232 decibela. Od njega bi strada oko 51.000 ljudi. Svu u prečniku od 4.2 kilometara bi imali oštećena pluća, svu u krugu dijametra 5.4 km bi imali oštećenja uva a sve zgrade u prečniku od 9.4 kilometara bi se srušile. U krugu od 13 km bi bile oštećene sve građevine.

Vetar bi bio brzine 2km/s što bi iščupalo svo drveće u krugu prečnika 14km. To bi bio vetar jači od oluja na Jupiteru. Sve u krugu od 4.6 km bi bilo poravnato. U tome bi poginulo još 88.600 ljudi.

Nastupio bi zemljotres magnitude 5.1

Ako bi bilo gvožđa u asteroidu efekti bi bili sa dodatnom vatrenom stihijom i višestruko lošiji. Efekti bi se osetili u Kragujevcu, Kraljevu, Kumanovu, Sofiji, čak i Rumuniji

Deluje pomalo morbidno, znam. Ali to su samo podaci. Da se desi udar asteroida te snage verovatnoća je jednom u 4000 godina. Kolika je verovatnoća da će se dogoditi nuklearni napad? Na ovoj lokaciji bliska nuli.

Očigledno je da priroda može biti mnogo surovija i opasnija od samih ljudi, nekome bi to bila opomena da se trudi da spreči prirodne katastrofe a ne da izaziva one napravljene ljudskom rukom, ali izgleda da nismo sposobni da naučimo.