Intervju o pušenju

Razgovor između Marka Gajića i Aleksandra Ivkovića u okviru FB grupe "Nauka". Nije reklama ali ko je željan da sazna informacije o nauci i da se zabavi, dobrodošao je u grupu.


M: Da li postoji proporcionalnost između dnevne doze duvana i dužine/težine krize?
A: Na to pitanje je ustvari teško odgovoriti. Duvan, tj cigarete nisu jedan agens. Svaka vrsta je različita za sebe. Na to moramo dodati i ostale uticaje. Zagađenje vazduha, radon, ostale bolesti i stanja. Lične sklonosti, unos vode, težinu. Previše toga da bi se dao jednostavan odgovor. Ali sasvim sigurno da veća doza povećava dužinu krize

M: Dakle da li je dobra ideja da se smanjuje do recimo 5 cigareta dnevno pa onda da se batali?
A: Svaka ideja koja dovodi do prestanka pušenja je dobra. Nema čarobnog načina. Sve što uspe odlično je.

M: Kako ublaziti simptome krize?
A:Psiholozi bi rekli - bihevioralna terapija. Potrebna je podrška okoline ali i iskrena odluka da se stvarno prekine sa pušenjem. Kriza je kao kod svakog odvikavanja. Nije lako. Đavolski je teško. Ali, prođe jedan sat, onda jedan dan, jedna nedelja. Ko dogura da izdrži 40 dana, postane lakše.


M: Obzirom da se bavim stvarima koje zahtevaju koncentraciju i smirenost, ako kriziram od cigareta bukvalno sam radno nesposoban ili jos gore, ostaću bez prstiju. Probao sam i ne mogu da radim ako kriziram. Obzirom da kriza traje mesecima, to je veliki problem.
A: Generalno, cigarete smanjuju koncentraciju. Ako ne može bez njih, makar da se nađe način da ostali faktori koji su loši nisu zastupljeni. Razumem da, ako se radi neki posao, a nastupi kriza zbog cigareta, može biti problema. Možda je najbolje ostaviti cigarete kada nema drugih obaveza? Ili baš postepeno. To opet zavisi od same ličnosti, nije svako isti.

M: Idem ulicom i pušim cigaru. Dim direktno pogodi nekog u prolazu. Kolika je opasnost za njega?
A: Tvrdnja da će se nekome desiti nešto od jednog dima je preterivanje. Količina bilo čega unesenog tako je nebitna.

M: Kolika je realno opasnost za nekoga ko uđe u kafić gde se puši i sedi neko vreme. Recimo da uzmemo da mesečno provodi 30 sati u kaficu, kafani ili slično.
A: Realno velika ali osam puta manja nego za same pušače u tom kafiću. Opasnost je velika kod dece, kasnije nije više toliko bitno. Deca zbog dima koji proizvode roditelji u njihovom prisustvu, ili ostali, češće obole od astme.

M: Ja ovo lično nisam osetio ali ima dosta ljudi koji se ugoje nakon prestanka. Kako sa tim izaći na kraj?
A: I to je prosto, šalim se, promeni se unos hrane. Umesto grickalica, povrće, voće. Više tečnosti.



M: Koliko je sam nikotin zapravo štetan? Pitam zbog E cigareta. Ako već neko ne može da ostavi barem da ublaži štetu. Ovde pretpostavljam da su e cigarete štetne samo koliko i nikotin. Možda da se iskoriste kao prelazna faza?
A: opet, tu je stav - ako je nešto štetno, bolje da je što manje. Od ko zna koliko štetnih ako smanjimo na jednu, sigurno je bolje.

M: U kolikoj je meri šteta od cigareta trajna?
A: U meri koliko oštete pluća, tj alveole. Na stranu štetne materije, sam vreo dim je opasan. Ako toplotom napravi ožiljke u finom tkivu, šteta je trajna.

M: U kolikoj meri i posle koliko vremena se organizam oporavi od štetnih materija. Recimo pusač 20god/1 pakla dnevno?
A: Postoje neke tabele ali samo su okvirne i niti jedna nije dovoljno tačna. Teoretski pušač sa 20 cigatera dnevno tokom 20 godina već ima osnovu za karcinom pluća. Može da se razvije ali i ne mora.



M: Koliko je rizik od karcinoma i srčanih bolesti vezan za dozu?
A: Veća doza veći rizik. Mogu se naći istraživanja koja tvrde da količina od 1 do 5 cigareta dnevno, povoljno utiče na organizam. Ne uništava sitne krvne sudove i fine ćelije u toj meri a omogućuje stvaranje kolateralnih krvnih sudova.

M: U kolikoj je opasnosti neko ko pusi 5, 10, 20, 40 cigareta dnevno?
A: Pisao sam skoro o tome. Pluća imaju svoj mehanizam čišćenja. Dugotrajno pušenje će ga oštetiti. Što veće količine vrelog, štetnog dima, manja šansa da se pluća čiste. Realna opasnost je velika i raste sa dužinom unosa i količinom unosa. Na kraju, da napomenem, pušenje se ne može posmatrati odvojeno od svega ostalog. Mora se posmatrati celina. Činjenica je da su dugogodišnji pušači u većem riziku od onih koji nisu. Nije to samo rizik od karcinoma, ne. Ogroman rizik od Hronične Plućne Opstruktivne Bolesti, astme. Rizik da će zbog loših krvnih sudova svako lečenje bilo koje bolesti biti kompromitovano.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Šta raditi ako dođe do epidemije virusa korona (SARS-CoV-2)

HBO Chernobyl vs Černobilj (real life). Kolika je cena laži?

Kvantna Medicina - šta tu nije jasno?