Kako su Rusi dobili Svemirsku bitku
Tada, juna 1969. godine sam bio uz TV. Čitav svet je bio. Svako ko je čuo da postoji kutija koja prikazuje slike. Ko kaže da ga nije zanimalo, laže.
Svemirska trka je bila rat bez oružja ali sa mnogo bačenih para i prilično žrtava. Ono što na Zemlji nisu direktno radili jedni drugima preneli su na kosmos. Bilo je biti ili ne biti.
Direktno suprostavljeni divovi. Sa Američke strane von Braun a sa ruske Sergej Koroljov. Sa američke Sem Šepard, Nil Armstrong i ostali a sa ruske Vladimir Komarov, Jurij Gagarin i ostali. U laboratorijama i letelicama nije bilo mržnje. Zato je sva mržnja bila u vrhovima.
Amerikanci se nisu libili da angažuju nacističkog genija von Brauna a Rusi se nisu libili da šalju ljude u sigurnu smrt kao Konovalova a kasnije (verovatno) i Gagarina.
Zanimljivo da je von Braun bio u zatvoru uhapšen od Hitlera a Korolev u Gulagu uhapšen od strane Staljina. To samo potvrđuje koliko političari mrze naučnike i samu nauku, nešto što im je nedostižno.
Nakon završetka II svetskog rata izbio je novi sukob, ovoga puta poznat kao Hladni rat. Kasnih pedesetih svemir je postao novo poprište.
04. Oktobra 1957. godine Sovjeti (sada Rusi onda SSSR) su lansirali Sputnjik (Putnik) koristeći R-7 Semyorka interkontinentalni balistički projektil koji je konstruisao Sergej Koroljov kopirajući von Braunove ideje (koji je kopirao Goddardove). Sputnjik je bio prvi ljudskom rukom napravljeni satelit, uopšte prvi objekat lansiran u Zemljinu orbitu.
Samo lansiranje je iznenadilo, zateklo Amerikace. Nisu ga očekivali, nisu ga dovoljno špijunirali i bilo im je jako neprijatno iznenađenje. Kao rukavica bačena u lice. Amerikanci su smatrali da imaju prirodno pravo da se jedini šire u svemir, da ga osvajaju, neka vrsta nove granice (idemo hrabro tamo gde niko nikada nije kročio - i zatičemo druge ljude). Da ne pominjem koliko ih je zastrašilo saznanje da R-7 može da odleti u svemir a još važnije da sleti iz svemira noseći nuklearne bombe.
Već 1958. godine USA je lansiralasvoj satelit Explorer I (Istraživač) naravno napravljen od tima kojim je rukovodio von Braun. Predsednik USA Ajzenhauver je izdao naređenje da stvori Nacionalna Aeronautička i Svemirska Administaracija - NASA (njoj je predhodila NACA kojoj je jedan od osnivača bio Mihajlo Pupin).
Napravljene su i dve agencije, jedna koju vodi vojska, druga koju vodi CIA (da li samo mene ovo podseća na Gestapo i Abwehr). Prva je razmatrala mogućnosti vojnih operacija u svemiru a druga mogućnost špijunaže iz svemira, projekat Corona.
Ali 1959. godina donosi novi korak napred Sovjetima. Lansiraju Luna 2 koji treba da stigne do Meseca, bez ikakve ideje o vraćanju.
Aprila 1961. godine jedan istinski svetski junak postaje prva osoba u svemiru. Radi se Juriju Gagarinu. Malo je reči izmišljeno koje bi mogle dovoljno pohvaliti njega. Obleteo je Zemlju u jednoj, blago rečeno, kanti, koja se zvala Vostok 1. Nezamislivi heroizam. Njegov let je nastupio neposredno nakon što su Amerikanci u svemir poslali šimpanzu.
Petog maja iste godine Alan Shepard je postao prvi amerikanac u svemiru. Nešto kasnije Kenedi drži svoj čuveni govor kojim obećava svemirska istraživanja.
Istorija je zapisala da je prvi čovek na mesecu bio Nil Armstrong. Malo teže se nalazi podatak o istovremenoj katastrofi prilikom ruskog lansiranja. Ili o tome da su Sovjeti najveći dokaz da je Nil prvi čovek na Mesecu, bili su u orbiti.
Inače Apolo 11 misija je bila 72. misija ka Mesecu. Gomila katastrofa pre toga. O sletanju se zna sve ili skoro sve. Gledao sam ga uživo sedeći na podu, na tepihu, kao i ostala deca, dok su naši roditelji, dede i babe bili na stolicama, kaučima, na bilo čemu što koristi za sedenje. Zamišljam sebe (ipak sam bio mali) kako na kolenima otvorenih usta gledam. Milivoj Jugin je bio naš heroj toga doba. Jedan skroman i stručan čovek koji je znao sve o svemiru.
Malo ko pominje žrtve, znane i neznane. Prva u Svemiru, najpoznatija, herojska Vladimir Komarov. Pisao sam već o njemu. Žrtvovan zbog politike. Svestan da se neće vratiti. Ucenjen da ako ne krene u smrt da će onda morati njegov najbolji prijatelj Gagarin.
Prva osoba poginula u toku vežbi, priprema za svemiriski let je bio Valentin Bondarenko, 23. marta 1961. godine. U toku specijalnog 15-dnevnog testa u sklopu Vostok programa. Slučajno je ispustio alkoholom natopljeno odelo na električnu grejalicu i doživeo opekotine III stepena. Pokušali su da ga spasu ali je preminuo u bolnici nakon 16 sati.
Niko skoro ne zna da su prve američke žrtve u svemirskom programu bili Gus Grissom, Edward White II, Roger Chaffee. Poginuli 27. januara 1967. godine u Apolo kapsuli, tokom vežbe, NASA's AS-204 Apollo. Eksplodirao je kiseonik zbog varnice.
Pre njih su poginuli Theodore Freeman, 31. oktobra 1964. godine tokom trenažnog leta a 28. februara 1966. godine, takođe tokom trenažnog leta Elliot See i Charles Bassett. Tokom 1967. godine poginuli su Clifton C. Williams, Robert Henry Lawrence Jr. i Michael J. Adams.
U našoj javnosti se malo zna o svemiskim stanicama. Tu su Rusi daleko potukli Amerikance. Prva svemirska stanica je bila Saljut 1 koja je bila operativna već 1971 godine, prosto neverovatno. To je bila stanica dugačka 20 metara a široka 4. Zamislite, samo zamislite ono doba i odsustvo tehnike i nešto tako kao što je Svemirska stanica.
Prvi pokušaj ulaska u stanicu je završio neslavno. Tri kosmonauta nisu uspela da otvore vrata i morali su da se vrate pre vremena. Prilikom povratka desio se kvar ali su ipak preživeli, samo je jedan izgubio svest. Katastrofa je izbegnuta.
Prva trojica koji su uspeli da uđu u stanicu i provedu 3 nedelje u njoj su bili Georgij Dobrovoljski, Vladislav Vokov i Viktor Pašajev. Prilikom povratka došlo je do dekompresije i sva trojica su izgubili život.
Tom spisku moramo dodati dva duga sa imenima žrtava potpuno pogrešnog Space Shutle programa Gregory Jarvis, Christa McAuliffe, Ronald McNair, Ellison Onizuka, Judith Resnik, Michael J. Smith Dick Scobee u Chalengeru 1986 kao i Rick D. Husband, William McCool, Michael P. Anderson, David M. Brown, Kalpana Chawla, Laurel B. Clark, Ilan Ramon u Columbiji.
Da pomenemo još i Rusa Sergeja Vozikova koji je poginuo 1993. godine i Amerikanca Michaela Alsbury-a 2014.
Arihiro Kanaya, Japanac je poginuo 1991. godine tokom testiranja rakete u Japanu.
Bror Thornéus, Šveđanin, poginuo 1993. godine tokom testiranja rakete.
Rekord u broju mrtvih drže Kinezi. 1996. godine tokom neuspelog lansiranja delovi su potpuno uništili jedno selo gde je, po nekim izvorima, bilo više od 100 mrtvih, kažu čak 500. Ipak mišljenja sam da je veća katastrofa bio Nedeljin incident kada je poginulo više od 100 ljudi kao i Maršal Nedeljin. To se dogodilo 1960. godine u Kazahstanu, Bajkonur poligon (uskoro više o tome).
Ali, isped svih, još daleke 1930. godine je poginuo Max Valier koji je za Fritza von Opela testirao raketno gorivo. On se smatra prvom žrtvom modernog raketnog doba.
Hteo sam dodati još neku reč o ISS ali shvativši koliko je ona grandiozna rešio sam da joj posvetim poseban blog. Dovoljno je reći da je veličine fudbalskog stadiona.
Tada kada je počeo prenos sletanja na Mesec bio sam u sobi sa oko 20 ljudi. Malo njih je živo sada. Čitav životni vek dok nekome nije ponovo došla ideja: Hej, idemo na Mars, može i Mesec prvo. Umrli su i velikani von Braun i Koroljov. Nil Armstrong je umro 2012. godine, Alen Shepard još 1998. Da ne pominjem Gagarina i Komarova. Živ je Buz Aldrin a i Michael Collins, obojica godište moga oca.
Živim pokušavajući da izbegnem politiku i da umanjim njene katastrofalne učinke ali mešaju se svuda dajući sebi za pravo da odlučuju umesto da slušaju.
Nadam se da ću biti živ kada ljudska noga bude na Marsu i kada negde u svemiru bude otkriven život. Ako neki političar to sve ne prekine.
Zanimljivo da je von Braun bio u zatvoru uhapšen od Hitlera a Korolev u Gulagu uhapšen od strane Staljina. To samo potvrđuje koliko političari mrze naučnike i samu nauku, nešto što im je nedostižno.
Politika i Svemir
Nakon završetka II svetskog rata izbio je novi sukob, ovoga puta poznat kao Hladni rat. Kasnih pedesetih svemir je postao novo poprište.
 |
| Sputnjik https://www.history.com/topics/cold-war/space-race |
04. Oktobra 1957. godine Sovjeti (sada Rusi onda SSSR) su lansirali Sputnjik (Putnik) koristeći R-7 Semyorka interkontinentalni balistički projektil koji je konstruisao Sergej Koroljov kopirajući von Braunove ideje (koji je kopirao Goddardove). Sputnjik je bio prvi ljudskom rukom napravljeni satelit, uopšte prvi objekat lansiran u Zemljinu orbitu.
Samo lansiranje je iznenadilo, zateklo Amerikace. Nisu ga očekivali, nisu ga dovoljno špijunirali i bilo im je jako neprijatno iznenađenje. Kao rukavica bačena u lice. Amerikanci su smatrali da imaju prirodno pravo da se jedini šire u svemir, da ga osvajaju, neka vrsta nove granice (idemo hrabro tamo gde niko nikada nije kročio - i zatičemo druge ljude). Da ne pominjem koliko ih je zastrašilo saznanje da R-7 može da odleti u svemir a još važnije da sleti iz svemira noseći nuklearne bombe.
Već 1958. godine USA je lansiralasvoj satelit Explorer I (Istraživač) naravno napravljen od tima kojim je rukovodio von Braun. Predsednik USA Ajzenhauver je izdao naređenje da stvori Nacionalna Aeronautička i Svemirska Administaracija - NASA (njoj je predhodila NACA kojoj je jedan od osnivača bio Mihajlo Pupin).
 |
| Predsednik Kenedi drži čuveni govor https://www.history.com/topics/cold-war/space-race |
Napravljene su i dve agencije, jedna koju vodi vojska, druga koju vodi CIA (da li samo mene ovo podseća na Gestapo i Abwehr). Prva je razmatrala mogućnosti vojnih operacija u svemiru a druga mogućnost špijunaže iz svemira, projekat Corona.
Ali 1959. godina donosi novi korak napred Sovjetima. Lansiraju Luna 2 koji treba da stigne do Meseca, bez ikakve ideje o vraćanju.
 |
| Jurij Gagarin https://www.history.com/topics/cold-war/space-race |
Petog maja iste godine Alan Shepard je postao prvi amerikanac u svemiru. Nešto kasnije Kenedi drži svoj čuveni govor kojim obećava svemirska istraživanja.
Istorija je zapisala da je prvi čovek na mesecu bio Nil Armstrong. Malo teže se nalazi podatak o istovremenoj katastrofi prilikom ruskog lansiranja. Ili o tome da su Sovjeti najveći dokaz da je Nil prvi čovek na Mesecu, bili su u orbiti.
 |
| Prvo sletanje na Mesec https://www.history.com/topics/cold-war/space-race |
Inače Apolo 11 misija je bila 72. misija ka Mesecu. Gomila katastrofa pre toga. O sletanju se zna sve ili skoro sve. Gledao sam ga uživo sedeći na podu, na tepihu, kao i ostala deca, dok su naši roditelji, dede i babe bili na stolicama, kaučima, na bilo čemu što koristi za sedenje. Zamišljam sebe (ipak sam bio mali) kako na kolenima otvorenih usta gledam. Milivoj Jugin je bio naš heroj toga doba. Jedan skroman i stručan čovek koji je znao sve o svemiru.
Heroji i žrtve
Malo ko pominje žrtve, znane i neznane. Prva u Svemiru, najpoznatija, herojska Vladimir Komarov. Pisao sam već o njemu. Žrtvovan zbog politike. Svestan da se neće vratiti. Ucenjen da ako ne krene u smrt da će onda morati njegov najbolji prijatelj Gagarin.
Prva osoba poginula u toku vežbi, priprema za svemiriski let je bio Valentin Bondarenko, 23. marta 1961. godine. U toku specijalnog 15-dnevnog testa u sklopu Vostok programa. Slučajno je ispustio alkoholom natopljeno odelo na električnu grejalicu i doživeo opekotine III stepena. Pokušali su da ga spasu ali je preminuo u bolnici nakon 16 sati.
Niko skoro ne zna da su prve američke žrtve u svemirskom programu bili Gus Grissom, Edward White II, Roger Chaffee. Poginuli 27. januara 1967. godine u Apolo kapsuli, tokom vežbe, NASA's AS-204 Apollo. Eksplodirao je kiseonik zbog varnice.
Pre njih su poginuli Theodore Freeman, 31. oktobra 1964. godine tokom trenažnog leta a 28. februara 1966. godine, takođe tokom trenažnog leta Elliot See i Charles Bassett. Tokom 1967. godine poginuli su Clifton C. Williams, Robert Henry Lawrence Jr. i Michael J. Adams.
Prvi pokušaj ulaska u stanicu je završio neslavno. Tri kosmonauta nisu uspela da otvore vrata i morali su da se vrate pre vremena. Prilikom povratka desio se kvar ali su ipak preživeli, samo je jedan izgubio svest. Katastrofa je izbegnuta.
Prva trojica koji su uspeli da uđu u stanicu i provedu 3 nedelje u njoj su bili Georgij Dobrovoljski, Vladislav Vokov i Viktor Pašajev. Prilikom povratka došlo je do dekompresije i sva trojica su izgubili život.
Tom spisku moramo dodati dva duga sa imenima žrtava potpuno pogrešnog Space Shutle programa Gregory Jarvis, Christa McAuliffe, Ronald McNair, Ellison Onizuka, Judith Resnik, Michael J. Smith Dick Scobee u Chalengeru 1986 kao i Rick D. Husband, William McCool, Michael P. Anderson, David M. Brown, Kalpana Chawla, Laurel B. Clark, Ilan Ramon u Columbiji.
 |
| https://www.cbsnews.com/pictures/challenger-shuttle-disaster/ |
Da pomenemo još i Rusa Sergeja Vozikova koji je poginuo 1993. godine i Amerikanca Michaela Alsbury-a 2014.
Arihiro Kanaya, Japanac je poginuo 1991. godine tokom testiranja rakete u Japanu.
Bror Thornéus, Šveđanin, poginuo 1993. godine tokom testiranja rakete.
Rekord u broju mrtvih drže Kinezi. 1996. godine tokom neuspelog lansiranja delovi su potpuno uništili jedno selo gde je, po nekim izvorima, bilo više od 100 mrtvih, kažu čak 500. Ipak mišljenja sam da je veća katastrofa bio Nedeljin incident kada je poginulo više od 100 ljudi kao i Maršal Nedeljin. To se dogodilo 1960. godine u Kazahstanu, Bajkonur poligon (uskoro više o tome).
Ali, isped svih, još daleke 1930. godine je poginuo Max Valier koji je za Fritza von Opela testirao raketno gorivo. On se smatra prvom žrtvom modernog raketnog doba.
Hteo sam dodati još neku reč o ISS ali shvativši koliko je ona grandiozna rešio sam da joj posvetim poseban blog. Dovoljno je reći da je veličine fudbalskog stadiona.
Živim pokušavajući da izbegnem politiku i da umanjim njene katastrofalne učinke ali mešaju se svuda dajući sebi za pravo da odlučuju umesto da slušaju.
Nadam se da ću biti živ kada ljudska noga bude na Marsu i kada negde u svemiru bude otkriven život. Ako neki političar to sve ne prekine.
Коментари
Постави коментар
Već više od godinu dana Google ne dozvoljava da komentarišem. Tako ne mogu da odgovorim. Zbirni odgovor za sve šarlatane, nadridoktore, mrzitelje ljudskog roda: "Jedino što umete je mržnja. Žalite se onom koga vidite u ogledalu, naučite nešto, smešno izgledaju vaši komentari i prilično bedno."