Fašista i Mars

Wernher Magnus Maximilian Freiherr von Braun je, sasvim sam siguran, puno lagao o svojoj ulozi i poziciji u Hitlerovoj Nemačkoj. Na svako pitanje, a bilo ih je dosta, je odgovarao kako nije imao izbora i da bi sasvim sigurno stradao da je odbio poslušnost. Da li je baš tako?

Ne mislim da je lako reći NE suočen sa nemilosrdnom silom koja preti. Sigurno nije. Pokleknu ljudi i kod mnogo manjih prepreka. Saviju glavu i ćute. Neki klimaju glavom. Ima i onih koji oduševljeno prihvataju a znaju da su prigrlili zlo.

Opet, ima i onih koji ne umeju da spuste vrat, ne umeju da kleknu, ne umeju da se lažno osmehnu i podlegnu sili. Obično o njima ostaju legende ali i surova smrt. Setimo se Đordana Bruna, spaljen. Ostao je upamćen kao stub nauke, baš zbog tog NE koje je izgovorio Crkvi.

Apolo

Wernher Magnus Maximilian Freiherr von Braun nije ni blizu moralnim vrednostima Giordana Bruna. Još 1933. godine, kada sasvim sigurno nije morao, bio je kandidat SS-a, član njihove škole jahanja. Rado je zaboravio taj deo svoje lične istorije.

"1939. godine traženo je od mene da se priključim Nacional Socijalističkoj Partiji. Tada sam bio Technički Direktor Armijskog Raketnog Centra u Peenemünde (Baltic Sea) i plašio sam se da ću ako odbijem izgubiti svoja istraživanja a verovatno i glavu" - tako je objašnjavao svoje članstvo u Nacističkoj partiji.

Hajde da poverujemo u taj deo. Istina članska karta mu je izdata 1937. godine ali možda slučajno greši. Poverovaćemo. Nevoljno i teško. Ali, kako da poverujemo u to da je sasvim slučajno bio major zloglasnog SS-a? 

"U proleće 1940. godine pristupili su mi iz SS-a. Lično je Himler insistirao da budem član. Nisam imao hrabrosti da odbijem." - tako je objašnjao članstvo u ozloglašenoj paravojnoj organizaciji. Tvrdio je da je bio slučajno jednom u uniformi, jer tako su zahtevali, kod Himlera, o čemu postoje slike. Ipak svedoci kažu da je redovno nosio SS uniformu. 

Ko je bio von Braun?

Rođen je 1912. godine u delu Nemačkog Carstva koji je sada u sastavu Poljske u Wirsitzu, u Posen Provinciji. Bio je aristokratskog porekla i od rođenja je imao titulu Freiherr (Baron). Majka, Emmy von Quistorp (1886–1959), je bila rođaka Philip III Francuskog, Valdemar I Denskog, Robert III Škotskog, i Edward III Engleskog. Wernher je imao dva rođena brata. Majka mu je poklonila teleskop, što je, kako se ispostavilo, bilo presudno.

U srednjoj školi mu nije išla fizika i matematika. Menjao je škole. Ipak završio je Tehnički Fakultet u Berlinu gde je upoznao Hermanna Obertha, vrhunskog naučnika koji se uz  Frencuza Robert Esnault-Pelterie-a, Rusa Konstantina Tsiolkovskog i Amerikanca Robert Goddarda  smatra pionirom raketne nauke. Von Braun je doktorirao fiziku i postao raketni inženjer.

Von Braun je stvorio V-2 rakete kojima je gađan London. 

Reklo bi se po dotadašnjoj istoriji kako je postao miljenik režima. Dodajmo i da je koristio logoraše kao besplatnu radnu snagu. 

Ipak. Diktatori i njihovi najbliži satrapi nikada ne vole intelektualce. Mogao je von Braun da bude i oficir SS ali je ipak bio pod prismotrom. Na kraju je uhapšen 1944. godine zahvaljujući podmetnutoj zubarki koja je lažno posvedočila da je ljubitelj komunizma, da sabotira V2 program i da će pobeći avionom u Englesku.

Ništa čudno. Po nekom pravilu primitivci uvek mrze pametne a von Braun je bio čudo. Um stvoren za pravljenje raketa. Neviđeni um i sanjar, željan da istraži svemir a ne da bombarduje. 

Nakon dve nedelje zatvora oslobođen je jer je Šper uspeo da ubedi Hitlera da nije opasan.

Predao se Amerikancima 1945 zajedno sa rođenim bratom, koji je takođe bio raketni naučnik.

Iako je bio na Crnoj Listi kod pobednika, ipak je uvršten u Operaciju Paperclip u kojoj je 1600 nemačkih naučnika implementirano u američku nauku.

Von Braun i Kenedi

Ostalo je legenda

Pravi um i vrednost von Braun je pokazao sledećih godina. Sve što imamo u svemirskim istraživanjima možemo zahvaliti njemu. Stvrorio je koncept Svemirske Stanice koja rotira oko svoje ose i stvara veštačku gravitaciju, ideja Slovenca Hermana Potočnika.

Prvi je stvarao ideje o putu na Mesec. Njegov koncept je bio put u tri rakete sa 50 astronauta. 

Ideja o osvajanju Marsa je njegova. Prvobitna je bila da se istovremeno krene sa deset raketa i 70 astronauta ali je kasnije smanjio na dve rakete.

Kada je Amerima postalo jasno da gube svemirsku trku setili su se von Brauna. Von Braun je došao u NASA-u. Za one koji bi odmah, na pomen ičega američkog, da kritikuju, moram dodati da je jedan od osnivača Mihajlo Pupin, setite se makar toga sledeći put kada otvorite usta da napadate Svemirsku Agenciju koja stalno vodi rat protiv svojih političara. U Svemirskoj Stanici su zajedno i Rusi i Ameri i Japanci i Evropljani. Politika je nešto drugo.

Tokom 1967 bio je na Antartiku u izolovanoj zajednici da bi stekao što bolji uvid u probleme izolovanih grupa a radi puta na Mars. Sada se vraćamo na njegove korene. Tek nakon skoro 50 godina smo dostigli njegovu ideju.

Von Braun i astronauti u inspekciji rakete

Stvorio je Apolo program i poslao ljude na Mesec.

Kada je napravljena raketa Saturn V svima je bilo jasno da je pravljena za Mars, za Mesec je bila nepotrebno moćna. Cilj Wernhera je bio jasan - ljudi na Marsu.

Nažalost, opet se umešala politika. Za razliku od Kenedija, koji je video potencijal svemirskog programa, Nixon jednostavno nije. Između Marsa i Space Shutlea je izabrao pogrešno. Letelica koja ide nigde i vraća se na Zemlju. Von Braun je duboko razočaran napustio NASA-u i ubrzo preminuo od karcinoma bubrega.

Mars

Nacista i Mars

Von Braun je pre svega bio genijalni um. Volim o njemu misliti samo u tom aspektu. Ipak kao ljudsko biće koje se gadi svakog oblika diktature, zvao se to fašizam, komuniza ili neki drugi izam, ne mogu a da zaboravim taj deo njegovog života. Možda se jednostavno našao gde ne treba, možda je verovao u ideje fašizma. Nije na meni da sudim, još manje da presuđujem.

Jedna stvar mora biti jasna. Da su ga poslušali ljudi bi već osamdesetih godina prošlog veka bili na Marsu. Do smrti je skupio 12 doktorata nauka. Bez njega Amerikanci ne bi stigli do Meseca, ne pre Rusa, nego uopšte.

Glavna karakteristika njegovog dizajna je bila sigurnost.

Šta o njemu misle drugi? 

Navešću neke primere. Pored toga što je odlikovan i od nacista i od pobednika o njemu postoji puno drugih kontraverzi.

• Krater na Mesecu je nazvan po njemu.
• Zaslužan je za stvaranje Istraživačkog Instituta na Alabama Univerzitetu u Huntsvilu
• Postoji Von Braunovo Astronomsko društvo
• avenija u Staten Ajlandu je dobila ime po njemu
• ima ulice u nekoliko gradova u Nemačkoj
• Gimnaszija u Fridbergu je nazvana po njemu ali nakon velikih kritika logoraša promenila ime

 Njegov lik se pojavljuje u:

• "Man in Space" i "Man and the Moon", iz 1955
• I Aim at the Stars (1960) sa satiričnom rečenicom "...ali ponekad pogodim London."
• From the Earth to the Moon (TV, 1998)
• October Sky (1999)
• Space Race (TV, BBC sa NDR (Germany), Channel One TV (Russia) i National Geographic TV (USA), 2005)
• The Lost Von Braun
• Wernher von Braun – Rocket Man for War and Peace
• Timeless 
•   

 Ipak najzanimljivije je to da je film Dr. Strangelove, or: How I Learned to Stop Worrying and Love the Bomb (1964) napravljen koristeći njegov lik.

Da nema ratova i podela, da nema politike...zamislite kako bi izgledao svemirski program da su zajedno mogli da rade Sergej Korolev i von Braun. Gde bi bili sada?

Ne mogu i neću da opravdavam njegovo ponašanje i stavove dok je bio u Nemačkoj. Nikada to neću ni pokušati.

Ipak, ne mogu a da se ne divim takvom vizionaru koga tek sustižemo.

Gledam sletanje Insight lendera na Mars. Gledam raketu koju je izgradio Space X koja je tek sustigla Saturn V. Ne mogu a da se ne divim tome.