Da li je kuga pobegla iz ruske laboratorije?

Kuga, jedna od najopasnijih reči iz istorije. Ostala je duboko u svesti svih iako se dešavala u dalekoj prošlosti. Zato sam pomen izaziva strah. Mediji vole strah. Šta je istina?

Jedna mrtva laboratorijska radnica, oko dve stotine ljudi pod nadzorom, bolnice u karantinskom režimu i glasina o razbijenoj epruveti sa bakterijom koja je nekada ubila desetine miliona ljudi. Zvuči kao početak filma. Problem je što se nešto zaista dogodilo. Samo još ne znamo šta.

Priča dolazi iz Sibira, iz Irkutska, grada koji već samim geografskim položajem dovoljno dobro odgovara scenaristima katastrofičnih filmova. Tamo se nalazi Irkutski istraživački antiplagni institut Sibira i Dalekog istoka, ustanova koja se, između ostalog, bavi upravo onim mikroorganizmima koje čovek baš ne želi da vidi van laboratorije.

U toj ustanovi radila je dvadesetosmogodišnja Darja Šipilova. Krajem septembra teško se razbolela. Razvila je pneumoniju, završila u bolnici i umrla 2. oktobra.

Tu prestaje jednostavni deo priče.

Jer ono što se zatim dogodilo veoma lepo pokazuje razliku između činjenice, sumnje, epidemiološke predostrožnosti i internetske panike. Prema zvaničnim ruskim informacijama, žena je umrla od „pneumonije nepoznate etiologije“. Rospotrebnadzor, ruska institucija odgovorna za javno zdravlje, tvrdi da ispitivanjima nisu pronađeni mikroorganizmi povezani sa njenim profesionalnim radom i da u institutu nije registrovan incident sa patogenim mikroorganizmima.

Ako se priča tu završi, imamo tragičnu smrt mlade žene od još neutvrđene infekcije.

Ali onda dolazi druga verzija.

Prema nezavisnim ruskim medijima, pozivajući se na izvore čiji identitet nije objavljen, Šipilova je nekoliko dana pre bolesti u laboratoriji navodno razbila epruvetu u kojoj se nalazila živa bakterija kuge.

Yersinia pestis.

I od tog trenutka internet više nema vremena za nijanse.

Naslovi počinju da govore o „virusnom curenju iz laboratorije“, misterioznom patogenu, stotinama ljudi u karantinu i mogućem zataškavanju epidemije. Pojavljuju se poređenja sa Wuhanom, COVID-19, pa čak i filmom Resident Evil.

Samo postoji jedan sitan problem. Kuga nije virus.

Uzročnik kuge je bakterija Yersinia pestis. To možda zvuči kao cepidlačenje nekoga ko je previše vremena proveo sa medicinskim knjigama, ali razlika između bakterije i virusa nije baš detalj koji bi trebalo izgubiti kada naslov počinje rečima „smrtonosni virus pobegao iz laboratorije“.

Ali priča zbog toga nije neozbiljna.

Naprotiv.

Ono što privlači pažnju jeste reakcija ruskih zdravstvenih vlasti.

Oko dve stotine ljudi koji su mogli biti u kontaktu sa preminulom ženom stavljeno je pod medicinski nadzor ili izolaciju. U bolnicama su uvedene restriktivne mere. U pojedinim ustanovama ograničene su posete. U fabrici aluminijuma u Šelehovu uvedene su maske. Neki javni događaji su otkazani.

A iz Moskve je u Irkutsk doputovala i Ana Popova, šefica Rospotrebnadzora i glavna ruska sanitarna zvaničnica.

Sve to zbog „pneumonije nepoznate etiologije“.

Naravno, postoji sasvim racionalno objašnjenje. Kada od teške nepoznate pneumonije umre osoba koja profesionalno radi sa naročito opasnim patogenima, zdravstvene vlasti imaju obavezu da pretpostave najgori razuman scenario dok ga ne isključe.

Karantin zato nije dokaz epidemije.

On je upravo ono što bi epidemiološka služba trebalo da uradi da epidemije ne bude.

Tu nastaje jedna od najčešćih grešaka kada javnost prati ovakve događaje. Vidimo ljude u izolaciji, maske, zatvorene bolničke hodnike i epidemiologe koji traže kontakte, pa zaključujemo da vlasti „očigledno znaju nešto što kriju“.

Ponekad je upravo suprotno. Možda ne znaju šta se dogodilo, pa zato postupaju kao da je opasna mogućnost realna.

Ali zašto bi kuga izazvala toliko uzbuđenja?

Zato što Yersinia pestis ima jednu od najstrašnijih biografija među bakterijama.

Njene pandemije vekovima su menjale istoriju. Crna smrt u XIV veku odnela je desetine miliona života. Sama reč „kuga“ zato u kolektivnoj svesti još uvek priziva gradove bez stanovnika, masovne grobnice i srednjovekovne lekare sa maskama u obliku ptičjeg kljuna.

 

Današnja medicina, srećom, živi u sasvim drugom svetu.

Postoji više oblika bolesti. Najpoznatija je bubonska kuga, kod koje se pojavljuju karakteristično uvećani i bolni limfni čvorovi, buboni. Postoje i septikemijska i pneumonična forma.

Upravo je pneumonična kuga razlog zbog kojeg bi mogući slučaj u Irkutsku bio posebno važan.

Kada Yersinia pestis zahvati pluća, bolest može napredovati izuzetno brzo. Pacijent razvija visoku temperaturu, teško opšte stanje, kašalj i respiratornu insuficijenciju. Za razliku od bubonske forme, pneumonična kuga može se preneti direktno između ljudi respiratornim kapljicama pri bliskom kontaktu.

Inkubacija može trajati svega jedan do tri dana. Bez terapije bolest može biti smrtonosna veoma brzo.

I upravo tu treba zaustaviti horor muziku koja nam se već uključila u glavi.

Godina je 2026, a ne 1348.

Yersinia pestis je bakterija i postoje antibiotici koji protiv nje deluju. Ako se bolest prepozna dovoljno rano i započne odgovarajuća terapija, prognoza se dramatično menja. Kontakti mogu da se identifikuju i prate, rizične osobe mogu dobiti profilaksu, oboleli mogu biti izolovani, a kapljične mere predostrožnosti značajno smanjuju mogućnost transmisije.

Pneumonična kuga jeste opasna. Ali nije novi COVID. Još manje je nekakav filmski supervirus koji će preko aerodroma za nekoliko dana osvojiti planetu.

Za sada postoji još jedan veoma važan podatak: nema potvrđenog lanca sekundarnih slučajeva koji bi pokazao da se kuga širi među ljudima. Među kontaktima preminule žene pronađene su i sasvim obične respiratorne infekcije, uključujući COVID-19, ali do sada nije potvrđena Yersinia pestis.

Zato trenutno postoje dve priče.

Prva kaže da je mlada laboratorijska radnica obolela od pneumonije nepoznatog porekla, da je zbog njenog radnog mesta sprovedena maksimalna epidemiološka predostrožnost i da laboratorijski incident nije utvrđen.

Druga kaže da je u laboratoriji razbila posudu sa živom Yersinia pestis, bila izložena bakteriji, razvila pneumoničnu kugu i umrla, dok vlasti pokušavaju da umanje značaj događaja.

U ovom trenutku nemamo dovoljno pouzdanih dokaza da drugu priču proglasimo činjenicom.

Ali nemamo ni dovoljno podataka da kažemo da je sve definitivno razjašnjeno.

I upravo je to možda najzanimljiviji deo cele priče.

Posle pandemije COVID-19 svet je postao gotovo patološki osetljiv na dve reči: „laboratorija“ i „patogen“.

Dodajte tome Rusiju, tajnoviti institut, mrtvu naučnicu, karantin i bakteriju odgovornu za Crnu smrt i dobili ste savršenu smešu za eksploziju društvenih mreža.

Za takvu eksploziju čak nije potrebna bakterija. Dovoljan je naslov.

Zato ovu priču treba pratiti, ali bez proglašavanja presude pre nego što stignu dokazi. Potrebno je znati rezultate mikrobioloških analiza, utvrditi da li je zaista postojao laboratorijski incident, šta se nalazilo u navodno razbijenoj posudi i da li će se među kontaktima pojaviti slučajevi infekcije Yersinia pestis.

Ako se potvrdi laboratorijska ekspozicija, biće to veoma ozbiljan incident biološke bezbednosti koji će zahtevati detaljnu istragu.

Ako se ne potvrdi, ostaće još jedan fascinantan primer koliko brzo nepoznata pneumonija može na internetu postati početak nove pandemije.

A do tada najtačniji naslov nije:

„Kuga je pobegla iz ruske laboratorije.“

Mnogo manje uzbudljiv, ali naučno pošteniji naslov glasi:

„Radnica instituta za kugu umrla je od nepoznate pneumonije. Postoji sumnja na laboratorijsku infekciju, ali ona još nije dokazana.“

Znam.

Katastrofalno loš naslov za holivudski film.

Ali prilično dobar za nauku.

Šta pametno dodati na kraju teksta? Postoji li opasnost ili ne? Ne znam, ali kada saznam objaviću. Činjenica da se radi o institutu koji se bavi kugom ne ide u prilog ignorisanju. Činjenica da se radi o državi koja je u ratu i manje pažnje obraća nauci, takođe nisu ohrabrujuće. Opet, ne znači da postoji stvarna opasnost.