Da li je kafa stvarno štetna

Naleteo sam na interesantno istraživanje o štetnosti kafe, kao i na tekst koji objašnjava istraživanje. Kao neko ko pije dosta kafe i kao direktni odgovor na pitanje prijateljice koliko je opasno ako pije više kafa dnevno.

 

Suština teksta je uglavnom tačna, ali nekoliko zaključaka treba malo ublažiti. Nova izjava Američkog udruženja za srce zaista predstavlja važnu promenu tona: kafa se više ne smatra navikom koju zdravi ljudi moraju da ograničavaju radi zaštite srca.

Najvažnije je razlikovati tri stvari: kafu, kofein i druge sastojke kafe.

Šta znači granica od 400 mg?

Do 400 mg kofeina dnevno smatra se bezbednim za većinu zdravih odraslih osoba. To je gornja prihvatljiva granica, a ne preporučena „terapijska doza“. Broj šoljica je vrlo nepouzdan jer sadržaj kofeina veoma varira:

Napitak	Približno kofeina
Instant kafa, 200–250 ml	50–90 mg
Jedan espresso	60–80 mg
Dupli espresso	120–160 mg
Kapsula Dolce Gusto	približno 50–120 mg, zavisno od vrste
Velika jaka filtrirana kafa	120–200+ mg

Zato „pet šolja“ može značiti 300 mg, ali i više od 600 mg. Preciznije je govoriti o miligramima nego o šoljicama. AHA pritom misli na običnu kafu bez većih količina šećera, sirupa i pavlake. AHA scientific statement summary

Da li kafa zaista štiti srce?

Velike opservacione studije redovno nalaze krivu u obliku slova J ili U:

• osobe koje piju približno 2–4 kafe dnevno često imaju nešto niži rizik od kardiovaskularnih bolesti i ukupne smrtnosti;
• veoma visoke količine uglavnom ne donose dodatnu korist;
• rezultat nije dokaz da kafa sama sprečava infarkt ili produžava život.

Mogući zaštitni efekat nije veliki i ne može se izjednačiti sa efektima nepušenja, regulisanog pritiska, fizičke aktivnosti, statina kada su indikovani ili dobre kontrole dijabetesa.

Deo asocijacije može poticati od „healthy-user“ efekta: ljudi koji dobro podnose kafu razlikuju se od onih koji je izbegavaju zbog hipertenzije, nesanice, aritmije ili drugih bolesti. Ipak, ponavljanje sličnog nalaza u mnogim populacijama čini verovatnim da bar deo koristi jeste stvaran.

Kafa i atrijalna fibrilacija

Ovo je možda najzanimljiviji deo. DECAF je randomizovana studija u kojoj su učestvovali ljudi sa perzistentnom atrijalnom fibrilacijom ili flaterom nakon uspešne električne kardioverzije. Jedna grupa je nastavila da pije najmanje jednu kofeinsku kafu dnevno, dok je druga apstinirala.

Recidiv se pojavio kod približno:

• 47% u grupi koja je pila kafu;
• 64% u grupi koja je apstinirala.

To odgovara relativnom smanjenju rizika od oko 39%. Međutim, studija je obuhvatila približno 200 ljudi, bila je otvorena i odnosila se na osobe koje su već redovno pile kafu i dobro je podnosile. Ona zato ne dokazuje da svakom pacijentu sa AF treba „propisati kafu“, ali prilično snažno ruši staru automatsku zabranu. DECAF randomizovana studija

Kofein može kratkotrajno ubrzati puls i izazvati osećaj preskakanja, naročito kod nenaviknutih osoba, ali to nije isto što i dokumentovana atrijalna fibrilacija. Ako pacijent jasno uočava ponovljivu vezu između kafe i aritmije, individualno ograničavanje i dalje ima smisla.

Zašto bi kafa mogla biti korisna?

Kafa sadrži stotine biološki aktivnih jedinjenja. Hlorogenska kiselina i drugi polifenoli u eksperimentalnim istraživanjima mogu:

• smanjiti oksidativni stres i inflamatornu signalizaciju;
• poboljšati funkciju endotela i produkciju azot-monoksida;
• donekle poboljšati insulinsku senzitivnost;
• uticati na metabolizam glukoze i masti.

Ali najveći deo tih mehanističkih podataka potiče iz ćelijskih, životinjskih i manjih metaboličkih studija. Ne treba tvrditi da je dokazano da hlorogenska kiselina direktno sprečava infarkt kod ljudi. Pregled mehanizama hlorogenske kiseline

To što je i kafa bez kofeina povezana sa delom koristi podržava ideju da kofein nije jedini, a možda ni glavni zaštitni sastojak.

Metabolički sindrom

Umeren unos kafe povezan je sa manjom učestalošću metaboličkog sindroma i dijabetesa tipa 2. I ovde je reč uglavnom o opservacionim podacima. Važan praktični detalj: crna kafa ima zanemarljivo malo kalorija, dok kafa sa šećerom, kondenzovanim mlekom ili sirupima može potpuno poništiti tu prednost. Sistematski pregled o kafi i metaboličkom sindromu

 

Gde tekst preteruje?

Tvrdnja da su „četiri ili više šoljica opasne kod ljudi sa kardiovaskularnom bolešću“ zasniva se uglavnom na jednoj opservacionoj analizi. Ona jeste našla veći mortalitet pri većem unosu kafe, čaja i kofeina kod ljudi sa već postojećom kardiovaskularnom bolešću, ali ne može dokazati uzročnost niti postaviti univerzalnu granicu od četiri šoljice. Studija kod osoba sa kardiovaskularnom bolešću

Praktičan zaključak

Za većinu ljudi 2–4 obične kafe dnevno deluju bezbedno, a moguće i blago korisno. Nema razloga da čovek koji dobro podnosi kafu prestane da je pije iz straha od infarkta ili atrijalne fibrilacije. Ali nema ni dovoljno dokaza da nepušač kafe treba da počne da je pije kao lek.

Kod vas bi dve do četiri Nescafé, Dolce Gusto ili espresso kafe verovatno ostale znatno ispod 400 mg, osim ako se koriste vrlo jake kapsule ili dupli espresso. Važnije od same vrste jeste koliko ukupno kofeina unosite, šta dodajete u kafu i da li primećujete nesanicu, porast pritiska, tremor ili palpitacije.

Najkraće: kafa je rehabilitovana, ali nije proglašena lekom. Umerena količina je za većinu ljudi bezbedna; moguća kardiometabolička korist postoji, ali je pouzdanija kao epidemiološka asocijacija nego kao dokazana terapija.

 Neću ni ja da komplikujem. Suština je u tome da se mnoge "istine" uvek moraju ispitati. Za života sam dočekao previše ispravki pogrešno naučenog. Najpoznatii primer je radijacija, ali ima zaista puno toga. Uvek moramo da učimo i težimo nauci i saznanju a ne da se slepo držimo nečega što je bilo. Budućnost nas čeka bili spremni ili ne.