Recikliranje laži

Izlete mi tako, ponekad, objave avaksa. Poslednjih godina su to uglavnom protiv Ukrajine i Zapada, ali promakne im i neki oblik mentalne dijareje da ne zaborave kako su vakcine odgovorne za sve što se dogodi ili ne dogodi. Ovaj put njihova pažnja je usmerena gaženju po teškim ranama koje nose ljudi čija su odojčad preminula od sindroma iznenadne smrti. Oni inače uživaju u tuđoj nesreći, nebitno koja je, važno je da mogu da je povežu sa vakcinama. Ovaj put dele reči Pjera Korija (namerno bez dr) o tome kako čim su Japanci pomerili vakcine SIDS je nestao. Ah, kakva glupost, ali mnogo volim da im odgovorim.

 

Kada se govori o sindromu iznenadne smrti novorođenčadi (SIDS, Sudden Infant Death Syndrome) u Japanu, ta zemlja je zanimljiv primer jer se po mnogo čemu razlikuje od zapadnih zemalja.

Šta je SIDS?

SIDS je iznenadna, neočekivana smrt deteta mlađeg od godinu dana, najčešće između 2. i 4. meseca života, koja ostaje neobjašnjena čak i nakon obdukcije, detaljnog pregleda mesta smrti i analize medicinske istorije.

Koliko je čest u Japanu?

Japan ima jednu od najnižih stopa SIDS-a među razvijenim zemljama.

• Godišnje od SIDS-a umire približno 100 beba.
• Ukupna stopa je niža nego u većini zapadnih zemalja, mada novija istraživanja pokazuju da se deo slučajeva ranije pogrešno klasifikovao kao "nepoznat uzrok smrti".

Jedna veoma zanimljiva studija iz 2026. godine analizirala je sve iznenadne smrti odojčadi u prefekturi Šiga između 2018. i 2024. godine. Autori su pokazali da je, kada se sprovedu detaljne obdukcije i istraga mesta smrti, broj smrtnih slučajeva povezanih sa spavanjem veći nego što pokazuju zvanične statistike. To ne znači da je Japan opasniji, već da se dobija preciznija slika.

Ono što zbunjuje naučnike

Japan je poznat po tome što veliki procenat roditelja spava zajedno sa bebom (co-sleeping ili bed-sharing).

U mnogim zapadnim zemljama zajedničko spavanje smatra se faktorom rizika za SIDS, naročito kada postoje dodatni faktori:

• pušenje roditelja,
• alkohol ili sedativi,
• mekani dušeci,
• jastuci i debeli pokrivači,
• prevremeno rođena deca.

Međutim, u Japanu je zajedničko spavanje veoma često, a stopa SIDS-a ipak ostaje niska. Naučnici smatraju da postoji više razloga:

• tradicionalni čvrsti futoni na podu umesto mekanih dušeka,
• veoma niska stopa pušenja među majkama,
• visoka stopa dojenja,
• manje gojaznosti roditelja,
• drugačiji način postavljanja bebe tokom spavanja.

Drugim rečima, nije samo pitanje da li beba spava sa roditeljima, već u kakvom okruženju spava.

Glavni faktori rizika važe i u Japanu

I japanske studije potvrđuju iste faktore koji su poznati širom sveta:

• spavanje na stomaku,
• pušenje tokom trudnoće,
• izloženost duvanskom dimu nakon rođenja,
• pregrevanje,
• mekani dušeci i jastuci,
• prevremeno rođenje i mala porođajna težina.

Šta se danas preporučuje?

Bez obzira na kulturološke razlike, preporuke su gotovo iste u svim razvijenim zemljama:

• bebu stavljati da spava na leđima,
• koristiti čvrst i ravan dušek,
• bez jastuka, plišanih igračaka i debelih pokrivača,
• deliti sobu sa bebom, ali ne nužno isti krevet,
• izbegavati pušenje tokom trudnoće i nakon porođaja,
• dojiti ako je moguće.

Zanimljiva hipoteza

Poslednjih godina dosta pažnje privlače istraživanja koja ukazuju da neka deca imaju urođene poremećaje u moždanom stablu ili sistemima za buđenje iz sna. Smatra se da se SIDS razvija kada se poklope tri faktora:

1. urođena biološka ranjivost,
2. kritični period razvoja (prvih nekoliko meseci života),
3. spoljašnji stresor, poput otežanog disanja tokom sna.

To je poznato kao "model trostrukog rizika" i trenutno predstavlja najprihvaćenije objašnjenje nastanka SIDS-a.

Paradoks Japana lepo pokazuje koliko je biologija složenija od jednostavnih pravila. Zemlja u kojoj većina roditelja spava sa bebom ima jednu od najnižih stopa SIDS-a, što ukazuje da nije jedna navika sama po sebi presudna, već kombinacija čitavog niza faktora koji zajedno povećavaju ili smanjuju rizik.

Tvrdnja koju dele antivakseri je mešavina stvarnog istorijskog događaja i potpuno pogrešnog zaključka.

Kratak odgovor: ne, SIDS nije nestao u Japanu, Japan nije pomerio sve vakcine na uzrast od 2 godine i ne postoje dokazi da je promena kalendara vakcinacije dovela do nestanka SIDS-a.

Evo šta se zapravo dogodilo:

• 1975. godine Japan je privremeno odložio primenu tadašnje DTP vakcine (protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja) sa oko 3 meseca na oko 2 godine nakon dva smrtna slučaja koja su se vremenski poklopila sa vakcinacijom. Kasnijom analizom nije potvrđeno da je vakcina bila uzrok smrti.
• Nekoliko godina kasnije uvedena je bezbednija acelularna DTaP vakcina, a raspored vakcinacije je ponovo vraćen na uzrast u prvoj godini života. Japan danas rutinski vakciniše odojčad, ne čeka drugu godinu života.

Tvrdnja da je "SIDS nestao" jednostavno nije tačna.

• Japan i dalje beleži slučajeve SIDS-a.
• Broj slučajeva jeste opadao tokom decenija, ali se isto dogodilo u mnogim drugim zemljama, uglavnom nakon kampanja za bezbedno spavanje beba ("Back to Sleep"), smanjenja pušenja u trudnoći i boljeg razlikovanja SIDS-a od drugih uzroka smrti.

 

Što se tiče dr Pjera Korija, on jeste javno iznosio ovu tvrdnju, ali nije pružio validne epidemiološke dokaze koji bi pokazali uzročno-posledičnu vezu. Njegova argumentacija se uglavnom zasniva na vremenskom poklapanju pojedinih događaja, dok velike populacione studije i sistematski pregledi ne nalaze da vakcine povećavaju rizik od SIDS-a. Naprotiv, više studija pokazuje da je kod vakcinisane dece rizik od SIDS-a čak niži, verovatno zato što vakcinacija smanjuje infekcije koje mogu predstavljati okidač kod ranjive dece.

"Antivakseri često tvrde da je Japan ukinuo SIDS pomeranjem vakcinacije na drugu godinu života. Istorijske činjenice govore drugačije: Japan je sredinom sedamdesetih privremeno promenio raspored jedne vakcine, kasnije ga vratio, danas vakciniše odojčad kao i druge razvijene zemlje, a SIDS nikada nije nestao. Nestala je samo preciznost u interpretaciji antivakserskih objava."

Ironično je koliko je ova priča uporna. Dovoljno je da se jedan istorijski detalj iz 1975. izvuče iz konteksta, preskoči narednih pedeset godina razvoja vakcina i epidemiologije, pa se dobije viralna objava. Internet, neumorni proizvođač "dokaza" sastavljenih od pola istine i cele mašte.

 Pierre Kory je američki lekar, specijalista intenzivne medicine i pulmologije. Pre pandemije COVID-19 imao je dobru profesionalnu reputaciju, radio je kao šef intenzivne nege na Univerzitetu u Viskonsinu i koautor je priznatog udžbenika o ultrazvuku u intenzivnoj medicini.

Tokom pandemije postao je jedna od najpoznatijih ličnosti antivakserskog i antiestablišment pokreta u medicini, iako on sam sebe ne naziva antivakserom. Bio je suosnivač i predsednik organizacije FLCCC (danas preimenovane u Independent Medical Alliance), koja je promovisala:

• ivermektin za prevenciju i lečenje COVID-19,
• hidroksihlorokin,
• velike kombinacije vitamina i suplemenata,
• kasnije i tvrdnje o "postvakcinalnim sindromima" koji nisu priznati u obliku u kojem ih je njegova organizacija predstavljala.

Problem nije u tome što je imao drugačije mišljenje, već što su njegove tvrdnje bile u suprotnosti sa rezultatima velikih randomizovanih kliničkih studija. Kada su završena velika ispitivanja, pokazalo se da ivermektin nije pokazao klinički značajnu korist u lečenju COVID-19, zbog čega ga World Health Organization, U.S. Food and Drug Administration i European Medicines Agency nisu preporučivali van kliničkih studija.

Zbog kontinuiranog širenja medicinskih dezinformacija, 2024. godine American Board of Internal Medicine opozvao je njegove specijalističke sertifikate iz interne medicine, pulmologije i intenzivne medicine. To ne znači da mu je automatski oduzeta lekarska licenca, već da više nije bio sertifikovan od strane tog stručnog odbora.

Koliko su pouzdane njegove tvrdnje?

To zavisi od teme.

• Kada govori o intenzivnoj medicini ili mehaničkoj ventilaciji, govori kao iskusan intenzivista.
• Kada iznosi tvrdnje o ivermektinu, vakcinama ili navodnim zaverama u vezi sa COVID-19, njegove stavove ne podržava većina dostupnih naučnih dokaza niti vodeće stručne organizacije.

Upravo zato treba biti oprezan sa tvrdnjama poput one o Japanu i SIDS-u. To nije informacija koja potiče iz japanskih epidemioloških studija ili zvaničnih zdravstvenih izveštaja, već narativ koji se godinama širi društvenim mrežama i alternativnim medijima. Kada se pogledaju stvarni podaci iz Japana, vidi se da SIDS nije nestao, a raspored vakcinacije nije ostao pomeren na drugu godinu života. Ironično, priča opstaje mnogo bolje od činjenica. Dezinformacije, za razliku od virusa, ne traže ni domaćina sa receptorom, dovoljan im je algoritam.

Nikad nisam zadovoljan kada mi se predviđanja ispune. Tako sam godinu ili dve pre kovida pisao o kursevima koje drže prevaranti i obukom da se koriste ivermektin, hlorokin, zink, vit. D, azytromicin. Nije to bilo uputstvo. Kako su mnogi skrenuli sa puta medicine i poverovali unapred smišljenoj propagandi koja ima samo jedan cilj i svrhu - stvaranje nepoverenja u medicinu zasnovanu na dokazima i forsiranje diktatura.

Nikada mi nije bilo jasno kako neko toliko može da mrzi decu, uglavnom tuđu, da se raduje smrti i uporno forsira mržnju ka deci koja ne mogu sama da se brane.