Kada je medicina više ličila na kuvar nego na nauku

Godinama već citiram ikone antinauke i njihove bisere. Glavno im je da dokažu kako medicina koja je zasnovana na dokazima nije dobra, što bi rekao naš narod - prilično su nedokazani. Tako im je omiljena tvrdnja kako je nekada medicina bila dobra a sada ne valja. Naravno dokazi im samo smetaju jer poznato je - nisu bitne činjenice već ono što ja mislim.

 

Od mumija do kokaina: šta su naši preci smatrali medicinom

Kada neko danas kaže da ne veruje savremenoj medicini i da više veruje „prirodnim metodama“, obično zamišlja mudre travare, lekovite biljke i vekovno znanje prenošeno generacijama.

Istina je, kao i obično, mnogo zanimljivija.

Tokom najvećeg dela ljudske istorije ljudi nisu znali za bakterije, viruse, hormone, gene, vitamine ili imuni sistem. Kada ne znate kako bolest nastaje, vrlo lako počnete da eksperimentišete sa stvarima koje zdravom razumu ne bi pale na pamet.

Rezultat su neki od najbizarnijih lekova koje je čovečanstvo ikada koristilo.

A verujte, konkurencija je bila ogromna.

---

1. Prah od mumija

Ako ste bogati Evropljanin XVI ili XVII veka i osećate se loše, postoji velika šansa da će vam lekar preporučiti nešto što je nekada bilo Egipćanin.

Da, dobro ste pročitali. Mada ko je čitao ranije tekstove već sam pisao o tome. 

Tokom nekoliko vekova evropske apoteke prodavale su prah napravljen od egipatskih mumija. Verovalo se da mumificirana tela sadrže posebnu životnu energiju i lekovita svojstva.

Prah od mumija korišćen je za:

• glavobolju
• unutrašnja krvarenja
• epilepsiju
• bolove različitog porekla

Potražnja je postala toliko velika da su se pojavile i falsifikovane mumije. U jednom trenutku Evropa je bukvalno počela da ostaje bez pravih mumija.

To je verovatno jedini slučaj u istoriji kada je arheologija stradala zbog farmacije.

---

2. Ljudska mast

Ako vam se prah od mumija učinio čudnim, sačekajte sledeću stavku.

U Evropi su vekovima postojali recepti koji su koristili ljudsku mast. Najcenjenija je bila mast uzeta sa tela pogubljenih kriminalaca.

Koristila se za:

• bolove u zglobovima
• povrede
• opekotine
• reumatizam

U nekim krajevima dželati su imali dodatni izvor prihoda prodajom delova tela pogubljenih ljudi. Zafali ti malo masti, organizuješ lov na veštice ili proglasiš nekoga kriminalcem, obesiš ga i eto potrebnih zaliha, posao ne sme da stane.

Današnji farmaceuti imaju mnogo problema.

Ali barem ne moraju da razmišljaju o nabavci sirovina na vešalima. Mada, kada pogledam šta prodaju u apotekama pitam se da li sam u XXI ili XVII veku. Nekada nisam siguran.

---

3. Mahovina sa lobanje pogubljenika

Ako ste mislili da ne može bizarnije, istorija medicine vas ponovo demantuje.

U XVII veku naročito je bila cenjena takozvana Usnea cranii humani. To je bila mahovina ili lišaj koji raste na lobanjama umrlih ljudi.

Po mogućstvu pogubljenih. Po mogućstvu nasilno umrlih. Po mogućstvu mladih.

Logika je bila da naglo prekinuti život ostavlja posebnu životnu snagu koja se prenosi na bolesnika.

Ova supstanca korišćena je za:

• epilepsiju
• krvarenja
• glavobolje

Danas je teško odlučiti šta je bizarnije.

Sama ideja ili činjenica da su ljudi ozbiljno zapisivali recepte za njenu upotrebu.

---

4. Izmet kao lek

Čovečanstvo je kroz istoriju pokazalo fascinantnu sposobnost da pogleda nešto potpuno odvratno i zaključi:

„Možda je lekovito.“

U starom Egiptu, Grčkoj, Rimu, Kini i srednjovekovnoj Evropi korišćeni su različiti životinjski izmeti.

Na primer:

• krokodilski izmet
• pseći izmet
• golublji izmet
• magareći izmet

Primenjivani su za:

• rane
• infekcije
• zubobolju
• neplodnost

Neki preparati su se mazali. Neki su se gutali. 

Ako vam se sada okreće želudac, to je verovatno najzdravija reakcija koju možete imati.

---

5. Urinoterapija kroz vekove

Malo je ideja koje odbijaju da umru upornije od urinoterapije. Praksa korišćenja urina kao leka stara je hiljadama godina. Može se pronaći u različitim kulturama i civilizacijama.

Korišćen je za:

• kožne bolesti
• rane
• infekcije
• bolesti zuba

Ponekad se nanosio spolja. Ponekad se pio.

Zagovornici su tvrdili da organizam proizvodi savršeno prilagođen lek za samog sebe. Problem je što organizam urin upravo koristi da se oslobodi materija koje mu nisu potrebne. Drugim rečima, priroda je već donela odluku šta želi da izbaci.

Čovek je samo odlučio da se ne složi. Najgore od svega i dalje ga propagiraju.

---

6. Kokain kao lek za svakodnevne tegobe

Za razliku od prethodnih primera, kokain je zaista imao određena farmakološka dejstva.

To ga nije učinilo dobrom idejom.

Krajem XIX i početkom XX veka prodavao se za:

• zubobolju
• umor
• depresiju
• kašalj

Nalazio se u brojnim preparatima koji su se mogli kupiti bez recepta. Istina, pacijent bi se često osećao bolje. Ali je postojala mala nuspojava. Postajao je zavisan od kokaina.

Farmakološki gledano, to nije idealan ishod terapije.

---

 

Šta nam sve ovo govori?

Lako je smejati se ljudima iz prošlosti. I treba se malo smejati. Neke od ovih ideja zaista zvuče kao da su nastale tokom veoma lošeg grupnog sastanka. Ali važno je razumeti da su naši preci radili najbolje što su mogli sa znanjem koje su imali.

Nisu znali za bakterije.

Nisu znali za viruse.

Nisu znali za hormone.

Nisu znali za DNK.

Pokušavali su da pronađu odgovore u svetu koji je bio pun misterija. Nekada su slučajno pronašli nešto korisno. Mnogo češće nisu.

Istorija medicine nije priča o tome kako su ljudi bili glupi. To je priča o tome koliko je teško pronaći istinu kada nemate naučni metod.

I zato, sledeći put kada čujete da je nekada sve bilo prirodnije i bolje, setite se da su među tim „prirodnim metodama“ bili prah od mumija, ljudska mast, mahovina sa lobanje pogubljenika, životinjski izmet i urin.

Savremena medicina ima mnogo mana.

Ali veoma retko zahteva da pojedete faraona.

Zaista mi nije jasno čemu tolika upornost da se isproba bukvalno sve sem medicine. Tolika uverenost da je sve što nauka donese loše zaista prevazilazi skepticizam i prerasta u maniju. Ljudi su spremni na svakakve gluposti osim da priznaju da postoji neko ko je pametniji od njih.

Toliko puta sam se susreo sa urinoterapijom da mi više zaista nije jasno šta je potrebno da shvate da ne treba unositi ono što organizam sam izbacuje.