Elektronske cigarete i rak: gde leži istina

Ovo je jedna od tema koja izaziva kontroverze. Dok se jedni kunu kako su e-cigarete praktično bezopasne, drugi se kunu kako su strašno opasne. Ali lična mišljenja ne znače puno, ako uopšte nešto znače. Važno je šta kažu činjenice a mišljenja koje forsiraju prodavci nisu važna. Ili uživaoci duvanskog dima 

 

Elektronske cigarete i rak: šta zaista znamo, a šta ćemo saznati tek za dvadeset godina?

Jedno od najčešćih pitanja koje danas dobijaju lekari glasi: Da li elektronske cigarete izazivaju rak?

Iskren odgovor možda neće zadovoljiti ni najveće pristalice vejpinga ni njegove najveće protivnike.

Još ne znamo.

Ali to ne znači da nemamo razloga za zabrinutost.

Upravo je objavljen veliki pregled naučnih radova u časopisu Carcinogenesis koji zaključuje da su elektronske cigarete verovatno kancerogene za pluća i usnu duplju. Međutim, ono što ovaj rad čini posebno zanimljivim nije sam zaključak, već način na koji su autori do njega došli.

Kako proceniti opasnost pre nego što se bolest pojavi?

Rak je bolest koja se često razvija veoma sporo. Kod pušenja cigareta nekada prođe i 20 ili 30 godina između početka izlaganja i pojave tumora.

Elektronske cigarete jednostavno nisu dovoljno dugo prisutne da bismo imali takve podatke.

To znači da danas ne postoji studija koja može da kaže:

"Ljudi koji su isključivo koristili elektronske cigarete narednih 30 godina imali su toliko i toliko veći rizik od raka."

Za takvu studiju vreme još nije prošlo.

Pa kako onda naučnici procenjuju rizik?

Zamislite da forenzičar uđe u stan u kojem se dogodio zločin. Nema svedoka, nema snimka kamere, ali postoje otisci prstiju, tragovi krvi i razbijen prozor. Nijedan dokaz sam za sebe nije dovoljan, ali svi zajedno počinju da pričaju istu priču.

Upravo tako funkcioniše i moderna toksikologija.

 

Šta su naučnici pronašli?

Prvo, kod ljudi koji koriste elektronske cigarete pronađeni su markeri koji ukazuju na povećano oštećenje DNK, oksidativni stres i hroničnu upalu.

Drugim rečima, tkivo pluća nije ravnodušno prema aerosolu koji udišemo.

Drugo, aerosol elektronskih cigareta nije samo "vodena para", kako se često može čuti.

On može sadržati nikotin, nitrozamine, formaldehid, acetaldehid, isparljiva organska jedinjenja i sitne čestice metala koje potiču iz grejača uređaja. Njihove koncentracije su uglavnom niže nego u dimu klasičnih cigareta, ali nisu jednake nuli.

Treće, eksperimenti na životinjama pokazali su zabrinjavajuće rezultate. U jednoj studiji, oko 22% miševa izloženih aerosolu razvilo je adenokarcinom pluća, dok je u kontrolnoj grupi tumor razvila samo jedna životinja.

Naravno, miševi nisu ljudi. Takve studije služe kao upozorenje, a ne kao konačan dokaz.

Zašto je oštećenje DNK važno?

Rak ne nastaje preko noći.

Najčešće počinje malim greškama u DNK koje se godinama nagomilavaju. Naš organizam poseduje veoma efikasne mehanizme za njihovu popravku i većina tih oštećenja nikada ne dovede do bolesti.

Ali ako neka supstanca uporno izaziva nova oštećenja, povećava oksidativni stres i održava hroničnu upalu, raste verovatnoća da će jednog dana neka ćelija izmaći kontroli.

Zbog toga naučnici ne čekaju da se pojavi hiljade obolelih pre nego što počnu da upozoravaju.

Šta znači izraz "verovatno kancerogeno"?

To ne znači da je dokazano da izaziva rak kod ljudi.

To znači da postoje brojni nezavisni dokazi koji pokazuju da elektronske cigarete imaju osobine zajedničke poznatim kancerogenima.

Oštećenje DNK. Oksidativni stres. Hronična upala. Prisustvo poznatih kancerogenih jedinjenja. Eksperimenti na životinjama.

Svaki od ovih dokaza pojedinačno nije dovoljan, ali kada svi pokazuju u istom smeru, naučnici postaju oprezni.

Zašto postoje kritike ove studije?

Zato što nauka funkcioniše upravo tako što dozvoljava neslaganje.

Neki epidemiolozi smatraju da autori odlaze korak dalje nego što trenutni dokazi dozvoljavaju.

Njihov argument je jednostavan: oštećenje DNK nije isto što i rak.

Organizam svakodnevno popravlja milione sitnih grešaka. Zato prisustvo molekularnih promena ne znači da će se tumor zaista razviti.

To je sasvim legitimna primedba.

A šta pokazuju studije kod ljudi?

Tu dolazimo do najvećeg problema.

Najjača studija do sada pokazala je da ljudi koji istovremeno puše cigarete i koriste elektronske cigarete imaju znatno veći rizik od raka pluća nego oni koji samo puše.

Ali postoji jedan važan detalj.

Čak 97% korisnika elektronskih cigareta u toj studiji bili su istovremeno i pušači.

Zbog toga je gotovo nemoguće odrediti koliki deo rizika potiče od vejpinga, a koliki od klasičnih cigareta.

Šta je trenutno najpošteniji zaključak?

Elektronske cigarete gotovo sigurno nisu bezopasne. Postoje sve jači dokazi da njihov aerosol izaziva merljiva biološka oštećenja.

Istovremeno, još uvek nemamo dugoročne studije koje bi precizno pokazale koliki je rizik od raka kod ljudi koji isključivo koriste elektronske cigarete. To nije kontradikcija. To je jednostavno stanje današnje nauke.

Za pušača koji nikako ne uspeva da ostavi cigarete, prelazak na elektronske cigarete verovatno predstavlja manje štetnu opciju od nastavka pušenja.

Ali "manje štetno" nikada nije značilo "bezbedno".

Upravo tu leži najvažnija poruka ove studije.

Nije nikakva tajna da nisam ljubitelj cigareta. Ali nisam ni ljubitelj lažnih tvrdnji. Već sam pisao da statistika ne govori da će cigarete sigurno izazvati karcinom. Potrebno je više faktora koji moraju da se poklope.

Nije isto koje cigarete se puše, koliko cigareta se puši, koji razmak je između njih. Onda boravak u zagušljivom prostoru. Zagađenje u gradovima. Genetika. Nijedna priča nije jednostavna.

Uvek je važno znati istinu.