Vratimo zdravlje narodu

Naleteo sam na tekst koji je objavljen na Science-Based Medicine. Na kraju ovog teksta je link ka originalnom. Nedavno sam bio teže bolestan. Nakon završetka terapije ruke se nisu razlikovale od onih koji se svaki dan drogiraju, modrice u više redova, nivoa i dubina, ubodi po rukama i nogama. Na kraju sam rekao da više nikada neću da se lečim. Naravno i sutra sam strpljivo primio terapiju. 

Razumem želju da sve bude lakše, ali nije. Šta tek sa onima koji imaju operacije ili teške onkološke terapije, kako je njima. Medicina nije laka, lečenje nekada liči na horor film, puna je bola i patnje. Kada na to dodamo nerazumevanje mediciskog osoblja, javlja se revolt koji je često pogrešno usmeren na nauku umesto na loše pojedince ili na samu bolest, koje je ponekada mogla biti sprečena. 

 

Kada „vratimo zdravlje“ postane rat protiv medicine

Postoji jedna ideja koja zvuči toliko lepo da joj je teško odoleti.

Ljudi su umorni. Umorni od skupog zdravstva. Umorni od industrije suplemenata. Umorni od osećaja da se za svaki problem nudi nova tableta, novi pregled i nova pretplata na aplikaciju koja meri koliko ste duboko disali dok ste spavali.

I u tom umoru pojavi se obećanje:

Vratićemo zdravlje narodu.

Ko bi bio protiv toga?

Problem nastaje tek kada neko počne da tvrdi da je gotovo sve što moderna medicina radi zapravo greška.

Tu počinje priča.

Pokreti koji koriste poruke tipa „učinimo Ameriku ponovo zdravom“, ili šire ideje da je čitava savremena medicina zastranila, često ne napadaju pojedinačne loše prakse. Oni napadaju samu ideju naučne medicine kao procesa.

A to je opasno. Nauka nikada nije tvrdila da je savršena. Naprotiv.

Nauka je verovatno jedini ljudski sistem koji otvoreno priznaje da greši, objavi rad, dobije kritiku, povuče preporuku, promeni smer i nastavi dalje kao da je sasvim normalno da se ljudi predomisle kada dobiju bolje podatke. Što je iskreno prilično neobično ponašanje za vrstu koja je izmislila internet komentare.

Medicina iz 1950. nije ista kao medicina iz 2026.

I to nije dokaz prevare. To je dokaz napretka.

Naravno da postoje ozbiljni problemi:

• preterana medikalizacija,
• uticaj farmaceutske industrije,
• loša komunikacija sa pacijentima,
• zanemarivanje prevencije,
• nejednak pristup lečenju.

Ali odatle do zaključka da su vakcine sumnjive, epidemiologija „lažna“, klinička ispitivanja bezvredna, a TikTok video jednako validan kao meta-analiza, postoji veoma dugačak most. I taj most obično stoji na stubovima emocije, ne dokaza. Kako sam fin, nema mosta, između je provalija. Ideja da postoji most je samo fikcija u glavama onih koji veruju da je magija moguća

Postoji još jedna stvar koju ovakvi pokreti često rade. Uzmu stvaran problem. Pa ga rastegnu do apsurda.

„Ishrana je važna“ postane „lekovi nisu potrebni“.

„Industrija utiče na medicinu“ postane „nijedno istraživanje ne vredi“.

„Prevencija je bitna“ postane „bolesti ne postoje nego samo loš stil života“.

To zvuči revolucionarno, ali često završi kao povratak u vreme kada se terapija birala po harizmi čoveka koji najglasnije priča. Odatle i naziv šarlatani, pisao sam ranije dosta o tome.

Istina je mnogo dosadnija.

Zdravlje nije ni organska romantika ni laboratorijski kult.

Nije ni „prirodno je uvek dobro“, ni „ako je skupo sigurno radi“.

Zdravlje je beskrajno naporan proces u kome se hipoteze sudaraju sa podacima.

I upravo zato medicina opstaje. Nije nepogrešiva.

Za razliku od ideologije može da kaže:

„Pogrešili smo. Evo novih podataka.“

A to je mnogo manje glamurozno od revolucije. I mnogo korisnije kada temperatura pređe 39.

Upravo to da medicina priznaje greške koristi se kao najjači argument protiv medicine. Aha, znači sve je pogrešno. Medicina priznaje, alternativa ne priznaje, kod njih je sve idealno i imaginarno, osim groblja, ona su stvarna. 

 

Kada uđem u apoteku i sa vrata me bombarduju raznim probioticima nema nikakve razlike između njih i alternative. Uostalom, ako sam već ušao u apoteku onda želim lek koji je prošao na hiljade analiza a ne povratak u prirodu i lečenje po manastirima. Zato bi pokret trebalo da bude Vratimo lečenje medicini, ali to ne zvuči dovoljno atraktivno, kao što ni ovaj tekst nije atrakcija i ne nudi čarobne suplemente.

Kada već pominjem apoteke sve više mi liče na knjižare u kojima nema knjiga, tako je i u njima sve manje lekova a sve više raznih čuda koja ne koriste ničemu, ali su zato skupa. 

 

 

TEKST