Hanta virus

Postoje bolesti koje zvuče kao da pripadaju starim medicinskim udžbenicima, prašnjavim arhivama ili dokumentarcima koje ljudi gledaju tek kada žele da se podsete da planeta i dalje ume da proizvodi horor bez pomoći interneta.

Hanta virus je jedna od njih.

A onda se odjednom pojavi na luksuznom kruzeru usred Atlantika i podseti svet da prirodu apsolutno nije briga koliko je skup apartman sa pogledom na okean.

 

Ovog trenutka, pažnja svetskih medija usmerena je ka kruzeru MV Hondius, gde je registrovan klaster infekcije povezan sa hantavirusom. Brod sa skoro 150 ljudi danima je bio praktično izolovan kod Zelenortskih Ostrva, nakon više smrtnih slučajeva i sumnje na retko širenje virusa među ljudima. Svetska zdravstvena organizacija prati situaciju, nekoliko država pokušava da organizuje evakuacije, a stručnjaci pokušavaju da odgovore na pitanje koje niko ne voli da čuje: da li se virus širio samo preko glodara ili i između ljudi?

I upravo tu priča prestaje da bude egzotična vest sa kruzera i postaje ozbiljna tema.

Jer hantavirusi nisu novi.
Samo su dovoljno retki da ih ljudi zaborave između dve epidemije.

Hantavirus nije jedan virus već grupa virusa koje uglavnom prenose glodari. Ljudi se najčešće zaraze udisanjem čestica iz osušenog urina, pljuvačke ili izmeta zaraženih životinja. Drugim rečima: priroda je uspela da napravi bolest koja se često prenosi kroz prašinu. Kao da je neko dizajnirao infekciju posebno za ljude koji misle da “malo prljavštine jača imunitet”.

Postoje dve glavne kliničke slike:

• hantavirusni plućni sindrom (HPS), dominantan u Amerikama
• hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom, češća u Evropi i Aziji

Ono što trenutno zabrinjava stručnjake jeste sumnja na Andes soj hantavirusa, jedini poznati hantavirus koji u retkim slučajevima može da se prenosi sa čoveka na čoveka. Upravo zbog toga situacija na kruzeru izaziva toliku pažnju.

Simptomi u početku često izgledaju skoro banalno:

• temperatura
• bolovi u mišićima
• malaksalost
• glavobolja

I to je deo problema.

Mnoge ozbiljne infekcije počinju kao “verovatno je neki virus”.
Čovek popije čaj, proguta paracetamol i nastavi dalje.
Organizam meanwhile vodi mali građanski rat u plućima.

Kod težih oblika bolesti dolazi do naglog razvoja respiratorne insuficijencije. Pluća počinju da se pune tečnošću, disanje postaje dramatično otežano, a smrtnost može biti veoma visoka. Kod nekih sojeva prijavljena smrtnost ide i do 30-40%.

Ne postoji specifičan lek koji “ubija” hantavirus.

Ne postoji ni univerzalna vakcina koja rešava problem.

Terapija se uglavnom svodi na intenzivnu negu i održavanje pacijenta u životu dok organizam pokušava da dobije bitku. Moderna medicina je fantastična, ali ponekad se i dalje svodi na veoma sofisticiranu verziju rečenice:

“Pokušaćemo da vas održimo dovoljno dugo.”

Ono što celu priču čini dodatno neprijatnom jeste činjenica da su hantavirusi direktno povezani sa ekologijom, klimom i ljudskim ponašanjem.

Kada se menjaju klimatski uslovi, menjaju se populacije glodara.
Kada ljudi zadiru u prirodna staništa, menjaju se kontakti između ljudi i životinja.

A kada se veliki broj ljudi zatvori u ograničen prostor poput kruzera, dobijate savršen scenario za epidemiološku noćnu smenu.

I zato je trenutna situacija sa kruzerom toliko zanimljiva epidemiolozima.
Ne zato što je broj slučajeva ogroman.

Nego zato što pokazuje koliko je granica između “retke egzotične bolesti” i “međunarodnog problema” zapravo tanka.

Istina je da većina ljudi nikada neće dobiti hantavirus.

Ali istina je i da civilizacija voli da se ponaša kao da je pobedila prirodu.

Dok onda jedan miš ne prošeta pogrešnim skladištem, jedna osoba udahne pogrešnu prašinu, i odjednom cela planeta ponovo otkriva naziv bolesti za koju je mislila da pripada fusnotama iz infektologije.

Priroda ima veoma morbidan smisao za humor.

I uporno odbija da prestane da ga koristi.

 

Pre više od 15 godina napisao sam neke radove o Hanta virusu. To je zapravo zanimljivo iskustvo za ovu temu, jer je hantavirus jedna od onih bolesti koje većinu vremena žive u zapećku medicine. Retko se pominju, studenti ih uče “za ispit”, lekari ih retko vide uživo, pa deluju skoro teorijski. A onda se pojavi događaj poput ovog na kruzeru i odjednom svi otkriju da priroda i dalje drži nekoliko veoma neprijatnih karata u rukavu. 

Hantavirus je dugo bio “omiljen” među epidemiolozima baš zato što ruši onu lažnu granicu između infektologije, ekologije i društva. Nije to samo virus. To je priča o glodarima, klimi, urbanizaciji, skladištima, ratovima, siromaštvu, migracijama, pa čak i ljudskoj psihologiji. Ljudi vole da zamišljaju epidemije kao nešto spektakularno i filmski. U stvarnosti, mnogo češće počinju veoma dosadno. Prašina. Miš. Neprovetrena prostorija. Vikendica zatvorena cele zime. Savršeno antiklimaktično za vrstu koja je izmislila CGI katastrofe.

Zanimljivo je i koliko se percepcija hantavirusa promenila posle Andes soja i dokumentovanih prenosa među ljudima. Decenijama je osnovna mantra bila:
“Ne prenosi se čovek-čovek.”

Onda se pojavila nezgodna fusnota:
“Osim kada ponekad ipak može.”

A medicina baš ne voli rečenice koje sadrže “uglavnom”, “retko” i “osim”. To su reči od kojih epidemiolozi dobijaju tikove.

Ljudi često imaju utisak da je hantavirus neka egzotična američka priča iz pustinja Novog Meksika. A zapravo su hantavirusi prisutni i u Evropi decenijama, uključujući Balkan, posebno kroz hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom. Ratovi devedesetih su, recimo, doneli dosta slučajeva zbog boravka ljudi u rovovima, napuštenim objektima i kontaktu sa glodarima. Civilizacija se raspadne na par meseci i odmah se jave bolesti koje podsete koliko je tanka zaštitna boja preko haosa.

I postoji još jedan detalj koji je jezivo fascinantan: mnogi hantavirusi praktično ne prave ozbiljnu bolest svojim prirodnim domaćinima. Miševi ih nose relativno mirno. Čovek je taj koji uspe da od kontakta sa nekoliko virusnih čestica napravi katastrofu u sopstvenim plućima ili bubrezima. Evolucija. Proces toliko elegantan da povremeno izgleda kao aktivna mržnja prema sisarima sa viškom samopouzdanja.

Hajdelberg, tu sam prikazivao rad o Hanta virusu. Uvek sam se borio protiv neznanja, odnosno uvek sam se borio za znanje. Mnogo puta sam dolazio u situacije da budem ismejan, kao recimo sa tvrdnjom da će doći do digitalizacije radiološke slike. Isto su pokušavali da ismevaju komplikacije gripa, pa i pomenuti Hanta virus. Nisu verovali da je on bitan. E pa jeste.