Izmišljena medicina: gde prestaje nauka, a počinje prodaja
Pitala me prijateljica za neko predavanje. Volim ja predavanja. I vidim reklama sa vrhunskim stručnjacima i ostale klasične navlakuše, ovoga puta sa uvlačenjem dece jer se kao brinu o deci.
Ne da mi đavo mira, nađem njihov sajt i vidim da jedan od tih stručnjaka promoviše metodu koja mi je nepoznata. A kad mi je nepoznato volim da saznam. Uglavnom, metoda ne postoji. Još jedan „novo-otkriveni pravac” koji misteriozno postoji samo u reklamama, ali ne i u ozbiljnoj literaturi. Kako zgodno.
To je praktično brendirana etiketa koja treba da zvuči naučno i jedinstveno. U prevodu: marketing pre terminologije.
Što znači da svako može da kaže „radim to i to” i da pod tim podrazumeva šta god mu padne na pamet tog dana. Danas disanje, sutra kosmičke vibracije, prekosutra naplata u kešu.
Ako neko mora da izmisli novu reč da bi objasnio šta radi, obično to nije zato što je otkrio novu dimenziju medicine, nego zato što stara objašnjenja ne zvuče dovoljno skupo.
Nova metoda, stari trik: kako se izmišlja medicina koja ne postoji
Postoji čitava industrija koja ne proizvodi lekove, a ipak uredno naplaćuje terapiju. Ne donosi rezultate, ali zato neumorno proizvodi nazive. U njenim katalogima nema aktivnih supstanci, ali ima dovoljno termina da popune nekoliko rečnika.
I ne, ne nalazi se tamo gde biste očekivali. Nije skrivena po opskurnim forumima niti rezervisana za mali broj lakovernih. Naprotiv, funkcioniše na otvorenom, u prostoru gde se medicina i marketing dodiruju toliko često da granica između njih počinje da bledi.
Dovoljno je da postoji publika spremna da poveruje da negde ipak postoji jednostavniji put. Brže rešenje. Nešto što će preskočiti komplikacije, neizvesnost i ono neprijatno „zavisi” koje stvarna medicina tako često mora da izgovori.
Jer ako postoji nešto što se u medicini prodaje bolje od znanja, to nije ni metoda ni terapija.
To je obećanje.
Prvi korak: smisli ime koje niko ne razume
Ne mora da znači ništa.
Naprotiv, bolje je ako ne znači.
Kombinuješ:
- malo latinskog zvuka
- malo psihologije
- malo „energije”
- i obavezno neki sufiks koji zvuči naučno
I dobiješ metod.
Ne proverava se. Ne postoji u literaturi.
Ali zvuči kao da bi mogao.
A to je dovoljno.
Drugi korak: zameni sadržaj rečima
Prava medicina ima problem: mora da objasni šta radi.
To zahteva:
- mehanizam
- indikacije
- kontraindikacije
- ograničenja
Izmišljena medicina nema taj problem.
Ona koristi:
- „balans”
- „integraciju”
- „proces”
- „aktivaciju”
Reči koje zvuče kao objašnjenje, ali ne objašnjavaju ništa.
Savršen sistem. Nemaš šta da proveriš, pa nemaš ni šta da oboriš.
Treći korak: proširi primenu do besmisla
Ako metoda „pomaže kod svega”, ne pomaže ni kod čega.
Ali to se ne govori.
Govori se:
- anksioznost
- bol
- trauma
- imunitet
- hormoni
I još malo, za svaki slučaj.
Lista se ne pravi da bi bila tačna.
Pravi se da bi bila duga.
Četvrti korak: napravi autoritet bez osnova
U stvarnoj medicini autoritet dolazi sporo.
Godine rada.
Greške.
Provera.
Kolege koje će da te ospore.
U izmišljenoj verziji, autoritet se napiše.
„Osnivač metode.”
„Pionir pristupa.”
„Jedinstvena tehnika.”
Nema ko da proveri.
A ni publika ne pita.
Zašto ovo prolazi
Zato što ljudi ne kupuju metod.
Kupuju nadu da će neko konačno imati odgovor.
U trenutku kada neko:
- pati
- ne dobija rešenje
- izgubi poverenje u sistem
pojavljuje se neko ko nudi nešto jednostavno, brzo i „drugačije”.
I to zvuči kao spas.
Nije.
Ali zvuči dovoljno dobro da premosti sumnju.
Problem nije u tome što je novo
Medicina se stalno menja.
Nove metode nastaju.
Ali imaju jednu nezgodnu osobinu: mogu da se objasne.
Ako nešto ne može da se objasni bez magle, onda nije ispred nauke.
Iza nje je.
Jednostavan test
Postavi jedno pitanje:
„Kako tačno ovo funkcioniše?”, odnosno moje čuveno pitanje - Koji je mehanizam dejstva?
Ako dobiješ:
- konkretan mehanizam
- jasne granice
- priznanje šta ne može
postoji šansa da je stvarno.
Ako dobiješ:
- priču
- metaforu
- „to mora da se doživi”
onda ne kupuješ terapiju.
Kupuješ naziv.
Na kraju
Problem nije u tome što ovakve „metode” postoje. Uvek su postojale i uvek će postojati. Svaka oblast koja se bavi ljudskom patnjom privlači i znanje i improvizaciju, i nauku i njenu lošu imitaciju.
Pravi problem nastaje u trenutku kada ta imitacija počne da liči na medicinu dovoljno dobro da se više ne pravi razlika. Kada termin zameni objašnjenje, kada ime preuzme ulogu dokaza, a osećaj postane jedini kriterijum uspeha.
Tada prestajemo da govorimo o terapiji i počinjemo da govorimo o iluziji koja se naplaćuje.
I dok god je lakše izmisliti naziv nego razumeti problem, postojaće oni koji će to raditi. Ne zato što mogu da ponude više, već zato što mogu da objasne manje, a da zvuče ubedljivije.
Na drugoj strani, postojaće i oni koji će takve stvari prihvatati. Ne zato što ne razumeju, već zato što im je potrebna nada koja dolazi brzo, jasno i bez komplikacija koje stvarna medicina nosi.
Zato granica između znanja i njegove imitacije nikada nije bila u rečima. Ona je u tome da li ono što se nudi može da se objasni, proveri i ponovi.
Ako ne može, onda nije nova medicina.
Samo je star trik, sa novim imenom.
Коментари
Постави коментар
Već više od godinu dana Google ne dozvoljava da komentarišem. Tako ne mogu da odgovorim. Zbirni odgovor za sve šarlatane, nadridoktore, mrzitelje ljudskog roda: "Jedino što umete je mržnja. Žalite se onom koga vidite u ogledalu, naučite nešto, smešno izgledaju vaši komentari i prilično bedno."