Ebola, horor bez vakcine

Ebola nije nova bolest, odlična je za filmove, lepo zvuči, prilično je smrtonosna, ime je egzotično i lako se pamti i izgovara. Problem nastaje kada više nije na filmu, problem je kada uđe među stvarne ljude. Znam, većina će reći da je Afrika daleko i da to nije važno, ali... Entebe ima više linija sa Dohom, Kinšasa sa Istanbulom a Kampala sa Adis Abebom. Očas posla virus je u bilo kom delu sveta i to ne direktno već sa presedanjem na ogromnim aerodromima. Srećna okolnost je da se ne širi kao grip ili kovid.

Sad očekujem komentare sveznalica koji će da iznose niz totalnih budalaština i da tvrde da je sve to da bi se propagirale vakcine. To što za ovaj soj ne postoji vakcina, to im nije važno. 

 

Kada se stari horor vrati bez vakcine: Ebola ponovo pod globalnim alarmom

Svet je ponovo dobio podsetnik da prirodu apsolutno nije briga za ljudski optimizam, konferencije za štampu i motivacione Facebook objave o “otpornosti”. WHO je upravo proglasio novu epidemiju ebole u Demokratskoj Republici Kongo i Ugandi međunarodnom zdravstvenom vanrednom situacijom. Razlog nije samo broj umrlih, već činjenica da se radi o ređem i mnogo problematičnijem soju za koji trenutno ne postoji odobrena vakcina niti specifična terapija.

Prema dosadašnjim podacima, prijavljeno je više stotina sumnjivih slučajeva i desetine smrti u provinciji Ituri u Kongu, dok je Uganda potvrdila importovane slučajeve povezane sa istim sojem. Poseban problem predstavlja pojava infekcija u urbanim centrima i pograničnim oblastima sa intenzivnim kretanjem stanovništva.

---

Šta je zapravo ebola?

Ebola virus disease je teška virusna hemoragijska groznica izazvana virusima iz roda Orthoebolavirus. Virus napada više organskih sistema, izaziva masivnu inflamaciju, oštećenje krvnih sudova, poremećaj koagulacije i kod težih oblika unutrašnja i spoljašnja krvarenja.

Bolest počinje simptomima koji liče na grip:

• visoka temperatura
• malaksalost
• bolovi u mišićima
• glavobolja
• bol u grlu

Zatim dolaze ozbiljnije komplikacije:

• povraćanje
• dijareja
• oštećenje jetre i bubrega
• poremećaji zgrušavanja krvi
• hemoragije
• multiorganska insuficijencija

Virus se prenosi direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima zaražene osobe ili kontaminiranim predmetima. Nije “vazdušni virus” poput morbila ili kovida, ali kada zdravstveni sistem pukne, ebola koristi svaki propust. Jedna rukavica manje, jedno loše odlaganje tela, jedna improvizovana nega u kući i epidemija dobija novo gorivo.

---

Odakle dolazi ebola?

Prvi put je identifikovana 1976. godine u tadašnjem Zairu i Sudanu. Ime je dobila po reci Ebola u današnjoj Demokratskoj Republici Kongo. Nauka danas smatra da su prirodni rezervoar verovatno određene vrste slepih miševa, dok se virus povremeno “preliva” na ljude preko kontakta sa zaraženim životinjama.

Postoji više sojeva ebole:

• Zaire ebolavirus
• Sudan ebolavirus
• Bundibugyo ebolavirus
• Taï Forest
• Reston
• Bombali

Neki su smrtonosniji od drugih, ali svi imaju zajedničku osobinu: kada zdravstveni sistem kasni, virus dobija ogromnu prednost.

---

Najpoznatije epidemije ebole

Zapadna Afrika 2014-2016.

Najveća epidemija u istoriji. Pogođene su Gvineja, Liberija i Sijera Leone. Više od 28.000 obolelih i preko 11.000 mrtvih. Tada je svet prvi put video koliko brzo lokalna epidemija može postati globalni bezbednosni problem.

Bolnice su kolabirale. Zdravstveni radnici umirali su u ogromnom broju. Ljudi su bežali preko granica, dok su internet eksperti objašnjavali da je “sve medijska laž”. Civilizacija očigledno nikada ne propušta priliku da spoji biologiju i glupost u jednu katastrofu.

Kongo 2018-2020.

Druga velika kriza dogodila se u istočnom Kongu. Poseban problem bili su ratovi, oružane grupe i napadi na zdravstvene timove. Lekari su pokušavali da zaustave virus dok su ih lokalne milicije napadale. Kao da je ebola sama po sebi bila previše dosadna pa je čovečanstvo rešilo da doda i pucnjavu.

U toj epidemiji korišćene su moderne vakcine protiv Zaire soja i smrtnost je značajno smanjena.

---

Šta je specifično kod novog soja?

Trenutna epidemija povezana je sa Bundibugyo ebolavirus sojem, ređom varijantom ebole koja je prvi put identifikovana 2007. godine u Ugandi.

To je razlog za ozbiljnu zabrinutost.

Za razliku od Zaire soja, protiv kog postoje odobrene vakcine poput Ervebo vakcine, za Bundibugyo trenutno nema registrovane vakcine niti standardizovane specifične terapije.

Novi talas ima nekoliko opasnih karakteristika:

• širenje kroz oblasti sa velikim migracijama stanovništva
• pojava slučajeva u urbanim sredinama
• kasno otkrivanje infekcija
• konfliktne zone sa slabom medicinskom infrastrukturom
• otežano praćenje kontakata

WHO upozorava da stvarni broj slučajeva verovatno prevazilazi trenutno prijavljene podatke.

Dodatni problem je što Bundibugyo nije proučen ni približno detaljno kao Zaire soj. Procene smrtnosti variraju, ali ranije epidemije pokazivale su fatalitet između približno 25% i 50%, uz velike oscilacije zavisno od uslova lečenja. 

---

Da li postoji opasnost od globalnog širenja?

WHO za sada ne govori o pandemiji, ali govori o visokom regionalnom riziku.

To znači nekoliko važnih stvari:

• postoji mogućnost izvoza slučajeva u druge države
• aerodromi i međunarodni saobraćaj postaju važan faktor
• rana identifikacija kontakata je ključna
• bolnice moraju biti spremne za izolaciju i zaštitu osoblja

Dobra vest je da ebola ipak nije respiratorni virus koji se lako širi među ljudima poput gripa ili SARS-CoV-2.

Loša vest je da čak i relativno “spor” virus može napraviti haos kada uđe u siromašne regione sa lošom zdravstvenom infrastrukturom i velikim migracijama stanovništva.

---

Zašto je ova epidemija važna i van Afrike?

Zato što savremeni svet više nema “daleke epidemije”.

Avion pretvara lokalni problem u međunarodni za nekoliko sati. A zdravstveni sistemi često funkcionišu savršeno samo u PowerPoint prezentacijama ministarstava.

Ebola možda neće izazvati globalnu pandemiju poput kovida, ali svaka nova epidemija pokazuje koliko su nadzor, laboratorijska dijagnostika i poverenje u nauku važni. I koliko brzo situacija postaje opasna kada se bolest sakrije, ignoriše ili pretvori u teoriju zavere za društvene mreže.

Virusima je potpuno svejedno šta ljudi “osećaju da je istina”. Biologija ne glasa na anketama.

Virusi nemaju planove, emocije, ideje, oni imaju samo jednu svrhu a to je replikacija. Prosto, hladno bez ičega preko toga i neće da se sažale ili promene bilo što jer to ne mogu. Hladna živo/neživa materija. Bolest koju izazivaju može biti laka, skoro neprimetna a može biti i smrtonosna u zavisnosti kako naš organizam reaguje. Ako nam je odbrana dobra nadvladaćemo bolest, imamo načina, počev od lučenja interferona preko mešanja u replikaciju pa sve do direktnog ubijanja. Nažalost nekada virusi pobede. Najbolji način zaštite je vakcina, ako postoji. Najbolji način da se pomogne virusu je da se slušaju prozarazaši i njihovi bezumni saveti.