Bez dobrog naslova

 CDC je došla do zaključka da ipak nema dokaza da vakcine ne izazivaju autizam. Posledice toga će biti pogubne za mnoge, ali ako neko veruje političarima tako prolazi. Politika ima običaj da se meša u nauku. Nije im to prvi put.

 

Evo nekih od najpoznatijih i najbolje dokumentovanih primera:

1. Trofim Lisenko i Sovjetska Genetika (Lisenkoizam)

Ovo je možda najklasičniji primer uništavanja nauke politikom.

• Politički kontekst: U Staljinovom SSSR-u, ideologija je bila iznad svega. Lisenko, agronom bez pravog naučnog obrazovanja, promovisao je lažnu teoriju da su stečene karakteristike nasledne (lamarkizam), što je savršeno odgovaralo komunističkoj doktrini da se ljudi i priroda mogu potpuno preoblikovati.

• Mešanje: Lisenko je, uz Staljinovu podršku, postao diktator sovjetske biologije. On je osudio modernu genetiku (Mendelovu i Morganovu) kao "buržoasku pseudonauku". Pravi genetičari su smenjivani, hapšeni, a mnogi su likvidirani ili umrli u logorima (npr. Nikolaj Vavilov, vrhunski botaničar).

• Naučni i društveni haos:

  • Sovjetska genetika je uništena na decenije i zaostala je za Zapadom.

  • Njegove agronomske metode (npr. "jarovizacija" – hladenje semena pre setve) bile su neefikasne.

  • Ovo je doprinelo katastrofalnim žetvama i glađu koja je ubila milioni ljudi.

2. "Ribarska" Politika Margaret Tačer i Uništavanje Britanske Flote

Ovde je politika zanemarila naučne savete iz čiste ekonomske koristi.

• Politički kontekst: Krajem 1970-ih i početkom 1980-ih, Evropska ekonomska zajednica (EEZ) je imala zajedničku ribarsku politiku. Margaret Tačer je želela da smanji britanski doprinos budžetu EEZ-a.

• Mešanje: Kao deo pregovora, Tačer je pristala na ogroman porast kvota za ribolov za druge evropske zemlje u britanskim vodama, u zamenu za budžetske ustupke. Ovo je urađeno uprkos jasmim i uznemirujućim naučnim izveštajima koji su govorili da su riblje zalihe na rubu kolapsa.

• Naučni i društveni haos:

  • Došlo je do masovnog prekomernog izlova.

  • Riblje zalihe, posebno bakalara i sleđa, su se urušile do tačke bez povratka.

  • Britanska ribarska flota je praktično uništena, a hiljade ribara su izgubile posao. Ekosistem Severnog mora je trajno oštećen.

3. AIDS Denijalizam u Južnoj Africi za vreme Taboa Mbekija

Jedan od najsmrtonosnijih primera savremene ere.

• Politički kontekst: Južnoafrička Republika se borila sa ogromnom epidemijom HIV-a. Predsednik Tabo Mbeki je bio pod uticjem "dissidenta" koji su poricali da HIV uzrokuje AIDS.

• Mešanje: Mbeki je javno doveo u pitanje vezu između HIV-a i AIDS-a i zabranio javnim bolnicama da obolelima izdaju antiretrovirusne lekove (ARV) koji su dokazano spašavali živote.

• Naučni i društveni haos:

  • Procenjuje se da je politika poricanja AIDS-a direktno doprinela preko 330,000 smrtnih slučajeva i oko 35,000 novorođenčadi zaražene sa HIV-om koji se moglo sprečiti.

  • Oduzeto je više godina napretka u borbi protiv epidemije.

  • Izazvano je ogromno nepoverenje javnosti prema vladi i naučnoj medicini.

4. Politizacija Pandemije COVID-19 (Širom sveta)

Svetska pandemija je pokazala kako se politika može mešati u nauku u realnom vremenu.

• Politički kontekst: Gotovo svaka zemlja je suočena sa pandemijom donosila teške odluke koje su uticale na ekonomiju i slobode građana.

• Primeri mešanja:

  • SAD (Donald Trump): Predlažući injektiranje dezinfekcije kao leka, minimiziranje opasnosti uprkos izveštajima obaveštajnih službi, sukobi sa dr. Faucijem oko efikasnosti maski i lekova.

  • Brazil (Jair Bolsonaro): Poricanje ozbiljnosti virusa, podrška neproverenim lekovima poput hlorokina, podrivanje vakcina.

  • Kina: Cenzurisanje ranih podataka o virusu i njegovom širenju, sprečavanje nezavisnih istraživanja, nedavanje potpunih podataka stranim naučnicima.

• Naučni i društveni haos:

  • Širenje dezinformacija i teorija zavere.

  • Podeljenost javnosti oko osnovnih mera zaštite (maske, vakcine).

  • Verovatno produžena trajanje pandemije i veći broj žrtava u određenim regionima.

 

5. Cenzurisanje Klimatskih Promena od Strane Pojedinih Vlada

Dugotrajni i sistematski primer gde ekonomski interesi guše naučne dokaze.

• Politički kontekst: Industrija fosilnih goriva i političari koje ona podržava imaju finansijski interes da odlože akciju protiv klimatskih promena.

• Mešanje:

  • SAD (administracija Georgea W. Busha): Cenzurisanje izveštaja EPA (Agencije za zaštitu životne sredine) i uklanjanje referenci na klimatske promene.

  • SAD (administracija Donalda Trumpa): Uklanjanje stranica o klimatskim promenama sa vladinih sajtova, obaranje regulativa o emisijama, napuštanje Pariškog sporazuma.

  • Australija: Vlade su dugo minimalizirale pretnju klimatskih promena, pogotovo u vezi sa Veliki koralni greben, štiteći moćnu rudarsku industriju.

• Naučni i društveni haos:

  • Gubljenje dragocenog vremena za ublažavanje najgorih efekata klimatskih promena.

  • Stvaranje javne konfuzije gde su građani izloženi protivurečnim porukama, naučnom konsenzusu sa jedne strane i političkom poricanju sa druge.

  • Povećana verovatnoća budućih katastrofa poput ekstremnih vremenskih pojava, porasta nivoa mora i kolapsa ekosistema.

Ovi primeri pokazuju zajednički obrazac:

1. Politički ili ideološki cilj (moć, ekonomija, kontrola narativa) stavlja se iznad objektivnih činjenica.

2. Naučni konsenzus se ignoriše, cenzuriše ili napada, a naučnici koji govore istinu su marginalizovani.

3. Posledice su uvek ozbiljne, a često i katastrofalne: ljudski gubici, trajna ekološka šteta, ekonomski kolaps i gubitak poverenja javnosti u naučne i državne institucije.

Ovi istorijski podsetnici služe kao opomena od važnosti zaštite naučnog integriteta od političkog pritiska i donošenja odluka zasnovanih na dokazima.

Kako je politika u pitanju, i političari, duboko sam razmislio koju svoju sliku da postavim, koliko god da su AI. Grupacija koja se vređa za sve, jer tako im odgovara da pokažu sebe kao žrtve i uradili bi sve da bude po njihovom a činjenica je da se u nauku ni malo ne razumeju. O da, znam, reći će kako sam korisni idiot jer se ne bavim politikom a bavljenje politikom doživljavam kao izgovor za nerad. Ako procene da će gomila retarda da glasa za njih doneće odluke koje su pogubne za sve, jer bitni su glasovi a ne životi. Nakon par godina vratiće s sve u normalu, jasno a ko strada, pa sam je kriv što je verovao političarima.