Nije zlato uvek dobro

Ako vam je bilo malo virusa koje ste lečili antibioticima koji uopšte ne deluju na njih, sada imamo malo i gljivica, što je recimo očekivano sa zloupotrebom antibiotika, ali i nakon epidemije. Ko voli zlato, mislim da će se razočarati.

 

Šta je Candida auris (Candidozyma auris)?

C. auris je vrsta gljivice (kvasaca) otkrivena relativno nedavno (2009. godine, u Japanu). Postala je globalni zdravstveni problem zbog nekoliko ključnih karakteristika:

1. Multirezistencija na lekove: Veoma je često otporna na više, a ponekad i na sve standardne antifungalne lekove (azole, polieni, ehinokandine). Ovo lečenje čini izuzetno teškim.

2. Teško je identifikovati: Standardne laboratorijske metode ga često pogrešno identifikuju kao druge vrste Candide. Za tačnu dijagnozu potrebne su specijalizovane metode (kao što je MALDI-TOF masena spektrometrija).

3. Izaziva epidemije u zdravstvenim ustanovama: Širi se lako u bolnicama i domovima za starije, putem kontaminiranih površina (tepisi, zavese, medicinska oprema) i direktnim kontaktom.

4. Visok mortalitet: Invazivne infekcije (kada gljivica uđe u krvotok) imaju visoku stopu smrtnosti, delom zbog same težine infekcije, a delom zbog toga što oboleli često imaju ozbiljna osnovna oboljenja.

Epidemije u Evropi

Evropa se suočava sa kontinuiranim širenjem C. aurisa od otkrića, sa posebnim žarištima u nekoliko zemalja.

Prva veća epidemija u Evropi dogodila se u Ujedinjenom Kraljevstvu, naročito u Londonu, počev od 2015-2016. godine. Od tada se sojevi šire i u druge zemlje.

Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), situacija je sledeća (podaci se kontinuirano ažuriraju, ovo je stanje do kraja 2023/početka 2024):

• Zemlje sa najvećim brojem slučajeva: Ujedinjeno Kraljevstvo, Španija, Italija i Grčka su prijavile najveći broj potvrđenih slučajeva i nosilaca (kolonizacija).

• Trend: Broj slučajeva u EU/EEA dramatično raste. Godine 2022. prijavljeno je više nego duplo više slučajeva nego 2021. (335 slučajeva 2021. naspram 808 slučajeva 2022. – ovo su samo invazivne infekcije, broj kolonizacija je mnogo veći).

• Kolonizacija vs. Infekcija: Važno je napraviti razliku:

  • Kolonizacija: Gljivica je prisutna na koži ili sluznici (npr. u grlu) ali ne izaziva bolest. Osoba je "nosioc" i može da je prenese na druge. Ovo je najčešći oblik.

  • Infekcija: Gljivica uzrokuje invazivnu bolest (npr. sepsu, upalu pluća, infekciju rane).

Većina evropskih zemalja ima aktivne programe nadzora koji testiraju pacijente po prijemu u neke jedinice (intenzivna nega) kako bi identifikovali nosioce i sprečili širenje.

 

Broj umrlih (Mortalitet)

Navođenje tačnog broja umrlih je veoma teško iz nekoliko razloga:

1. Osnovna oboljenja: Skoro svi pacijenti sa invazivnom C. auris infekcijom imaju teška osnovna oboljenja (šećerna bolest, imunodeficijencija, nedavne velike operacije, višestruki antibiotici, ležanje na intenzivnoj nezi). Smrt je često posledica kombinacije infekcije i ovih teških stanja.

2. Podaci se prijavljuju različito: Neke zemlje prijavljuju smrtnost "u roku od 30 dana od dijagnoze", druge "u roku od 90 dana".

3. Stopa, a ne apsolutni broj: Zbog navedenog, korisniji pokazatelj je gruba stopa smrtnosti (case-fatality ratio - CFR).

Procene stope smrtnosti (CFR) za invazivne infekcije kreću se između 30% i 60%. Na primer, ECDC navodi da se stopa smrtnosti u Evropi kreće oko 29-53%, u zavisnosti od soja i zemlje.

Apsolutni brojevi su retko dostupni, ali za ilustraciju: Španija je tokom jedne veće epidemije u jednoj bolnici prijavila nekoliko desetina slučajeva infekcije, od kojih je preko 40% pacijenata preminulo. Međutim, ovo su brojevi iz pojedinačnih izveštaja, a ne ukupni broj za celu Evropu.

Ključni podaci i statistika (sintetizovano)

Kategorija	Podaci i komentar
Otkriven	2009. (Japan)
Prva pojava u EU	~2015-2016 (UK, Španija)
Glavne zemlje u EU	UK, Španija, Italija, Grčka
Trend	Eksponencijalni rast. Broj slučajeva se udvostručio između 2021. i 2022.
Broj slučajeva (invazivnih)	808 u 2022. (samo EU/EEA), u odnosu na 335 u 2021. (ECDC podaci).
Broj nosilaca	Višestruko veći od broja infekcija. Na stotine ili hiljade u zemljama sa epidemijom.
Stopa smrtnosti (CFR)	~30% - 60% za invazivne infekcije (kandida sepsa).
Osetljivost na lekove	Visok procenat izolata je rezistentan na najmanje jedan, a često i na više antifungalnih lekova.
Rizici po grupe	Pacijenti na intenzivnoj nezi, sa uronjenim kateterima, na mehaničkoj ventilaciji, sa širokom upotrebom antibiotika.

 

Zašto je toliko opasan?

1. Nema lekova: Kada je soj otporan na sve tri glavne klase lekova, opcije za lečenje su veoma ograničene.

2. Preživljava u okruženju: Može da opstane nedeljama na kontaminiranim površinama, što zahteva agresivne mere dezinfekcije.

3. "Tihi" prenos: Nosioci koji nisu bolesni neznano ga šire.

Mere prevencije

Evropske zemlje primenjuju stroge protokole:

• Rano otkrivanje i skrining pacijenata pri prijemu u rizične odeljenja.

• Stroga izolacija obolelih i nosilaca.

• Temeljito čišćenje i dezinfekcija soba i opreme.

• Korišćenje zaštitne opreme (mantili, rukavice) od strane osoblja.

• Higijena ruku alkoholnim sredstvima je neophodna, ali sama po sebi nije dovoljna (C. auris je otporniji od mnogih bakterija).

Candida auris predstavlja jednu od najozbiljnijih pretnji od bolničkih infekcija u modernoj medicini u Evropi i svetu. Njegova kombinacija rezistencije, sposobnosti širenja

Postaje zamorno upozoravati ljude na epidemije. Možda je bolje sve prepustiti sudbini pa neka se snalaze kada bude bilo kasno. Ipak, ne mogu. Nisam to ja. Teško me je ućutkati.

Idemo dalje u susret novoj epidemiji.