Da li se loše stvari vraćaju počiniocu - postoji li univerzalna kazna

Nikada nisam verovao u priče o kletvama. Govorio sam sebi da je zlo samo ljudska slabost, a ne sila koja ume da se vrati. Ipak, kad sam učinio ono što sam učinio kada sam izdao poverenje, ukrao ono što mi nije pripadalo – znao sam da sam otvorio vrata koja je bolje da su ostala zatvorena.

Prvih noći čuo sam samo šapat. Kao da me neko doziva iz daljine. U ogledalu bih video senku koja nije pratila moje pokrete. Govorio sam sebi da umišljam, da je to samo nemir savesti. Ali onda su počele da se javljaju stvari koje nisam mogao poreći: ogledala su pucala sama od sebe, ptice su se vraćale mrtve na moj prozor, a svaki put kad bih zažmurio, u mraku bih video njeno lice.

Jedne noći, vratio sam se na mesto gde je sve počelo. Hteo sam da raskinem sa prošlošću, da bar sebi priznam šta sam uradio. Ali tamo me čekala ona. Ili ono što je od nje ostalo. Njena figura se dizala iz magle, oči su joj svetlele kao u ugljenisanom pepelu, a glas je bio hladan i tih:

- Sve što si mi uzeo, sada ću ti vratiti.

Koračala je ka meni, a svaki njen korak lomio je zemlju. Pokušao sam da pobegnem, ali noge mi nisu slušale. Osetio sam ruke, ledene, na svom vratu.

Tog trenutka shvatio sam, moje delo nije ostalo u prošlosti. Oživelo je, uzelo oblik, vratilo mi se kao prokletstvo. I kazna nije bila smrt. Kazna je bila večno gledati u njene oči, u tamu koja je rasla, sve dok nisam mogao da razaznam gde prestaje ona, a gde počinjem ja.

Ne postoji jedinstveno, naučno dokazano objašnjenje koje bi garantovalo da će se loše stvari uvek vratiti onome ko ih je učinio. Međutim, postoji nekoliko različitih perspektiva koje pokušavaju objasniti zašto se to, makar se tako čini, često događa.

Evo najčešćih objašnjenja, podijeljenih u nekoliko kategorija:

Psihološke i Socijalne Perspektive

Ovo su najkonkretnija i najlakše primetna objašnjenja.

• Socijalna dinamika i reputacija: Kada netko čini loše stvari (laže, vara, krade, povređuje), ljudi to vremenom primete. Gubi se poverenje. Ljudi postaju oprezniji prema toj osobi, manje joj pružaju prilike i manje joj žele pomoći. "Loša se reputacija širi brže od dobre." Na taj način, osoba sama stvara neprijateljsko okruženje koje se prema njoj odnosi na loš način, što je oblik "povratka".

• Unutarnja psihologija počinitelja: Osećaj krivnje, srama ili straha od otkrivanja može dovesti do stresa, anksioznosti i paranoje. Osoba može početi projektovati svoje loše namere na druge, očekujući da će i drugi prema njoj postupiti na isti način. To može dovesti do samo-ispunjavajućeg proročanstva gde njihovo ponašanje izaziva loš tretman od drugih.

• Princip reciprociteta (uzvraćanja): Ovo je duboko usađen društveni mehanizam. Ljudi su skloni uzvratiti onim što dobiju – i dobro i loše. Ako neko nekoga povredi, žrtva (ili njoj bliski ljudi) može osetiti potrebu za osvetom ili "pravdom", što direktno uzrokuje "povratak" loše stvari.

Filozofske i Duhovne Perspektive

Ovi koncepti više se temelje na vjerovanjima nego na mjerljivim dokazima.

• Karma: Ovo je vjerojatno najpoznatiji koncept "povratka". Karma, koja potječe iz dharmičkih religija (hinduizam, budizam), nije jednostavna osveta, već prirodni zakon uzroka i posledice. Svaka namera i radnja (dobra ili loša) stvara energiju koja će se, u ovom ili nekom budućem životu, vratiti početniku kako bi naučio potrebne lekcije i uspostavio ravnotežu.

• "Što poseješ, to ćeš i požnjeti": Ovo je zapravo zapadnjačka, hrišćanska verzija karme, izražena u Bibliji (Galaćanima 6:7). Ideja je da će čovekove akcije doneti odgovarajuće plodove. Ako seješ zlo, prirodno je očekivati da ćeš požnjeti zlo.

• Univerzalna pravda: Neki vjeruju da postoji inherentni, univerzalni moralni poredak koji teži ravnoteži. Kada se taj poredak naruši lošim delom, sam univerzum (ili Božja providnost) deluje kako bi ga vratio u ravnotežu, često na načine koje ne možemo predvideti.

 

Praktična i Slučajna Perspektiva

• Verovatnost i posledice: Ljudi koji konstantno riskiraju i čine loše stvari (npr. varaju u poslu, lažu ljude) statistički su izloženiji riziku da se otkrije. Što više puta nešto riskantno napraviš, veća je verojatnost da ćeš jednom "pogrešiti" i snositi posledice. To nije magična karma, već hladna matematika i logika ponašanja.

• Kognitivna pristranost: Mi ljudi imamo snažnu tendenciju primećivati i pametiti slučajeve kada se loše vrati početniku ("poetic justice"), ali zanemarujemo brojne slučajeve kada se to ne dogodi. Ovo je poznato kao pristranost potvrde. Zato se čini da se to događa "često", iako u stvarnosti mnogi ljudi koji čine zlo naizgled "prođu nekažnjeno".

Zašto se onda ponekad ne vrati?

Ovo je ključno pitanje. Ako promatramo stvarni svijet, vidimo da se loše stvari ne vraćaju automatski i uvek. Neki loši ljudi napreduju, a neki dobri pate. Razlozi su složeni:

• Sastavi moći: Ponekad su ljudi toliko moćni ili zaštićeni da ih uobičajeni društveni mehanizmi ne mogu dosegnuti.

• Vremenski okvir: "Povratak" se može dogoditi nakon mnogo godina, kada veza s originalnim događajem više nije očita.

• Slučajnost: Život je pun slučajnosti i nesretnih okolnosti koje pogode i dobre i loše ljude.

 

Ne postoji jedan univerzalni mehanizam koji garantuje povratak loših dela. Međutim, kombinacija društvenih pravila (gubitak povjerenja), psiholoških posledica (krivnja, paranoja) i principa reciprociteta čini da se loše ponašanje često na kraju okrene protiv onoga ko ga je počinio.

Postoji li sudbina? Da li se loša dela vraćaju onome ko ih počini? Sve to su pitanja koja nas često teraju da se zamislimo i pitamo se postoji li neka univerzalna pravda u svemiru i koja je svrha svega. Ima li je ili je sve samo obična slučajnost?