Napadi panike i fMRI

To dođe iznenada, nenadano, kao oluja, kao da se nalazite u dubokoj vodi i davite se. Um vas uverava da nema nade i da sigurno tonete, ali telo odbija da posluša um. Doživeo sam jednom dok sam se budio iz anestezije. Nisam mogao da dišem i činilo mi se da je situacija bespomoćna. Tako je delovalo iz mog ugla. Anesteziolozima i ostalima je problem bio da ne počupam igle i da tek sveže ušiven ne skočim sa stola.

 

Napadi panike su iznenadne epizodieintenzivnog straha ili nelagode praćeni fizičim i psihičkim simptomima, kao što su ubrzan rad srca, znojenje, drhtavica, osećaj gušenja, strah od gubitka kontrole ili smrti. Iako su obično kratkotrajni, oni mogu biti izuzetno iscrpljujući i remetiti svakodnevni život.

fMRI (funkcionalna magnetna rezonanca) i istraživanje napada panike

fMRI je tehnika koja meri promene u cerebralnom protoku krvi (BOLD signal) kako bi mapirala aktivnost mozga. Koristi se u istraživanju neuroloških osnova napada panike i poremećaja panike.

Ključna otkrića fMRI istraživanja kod napada panike:

1. Aktivacija amigdale

   • Amigdala, deo mozga povezan s procesiranjem straha i emocija, često pokazuje povećanu aktivnost tokom napada panike i anticipacijske anksioznosti.

   • Povećana osetljivost amigdale može dovesti do prekomernog reagovanja na neutralne podražaje.

2. Disfunkcija prefrontalnog korteksa (PFC)

   • Ventromedijalni i dorsolateralni PFC (regije koje regulišu emocije) mogu biti manje aktivne kod osoba s poremećajem panike.

   • Ovo smanjuje sposobnost "gašenja" paničnih reakcija.

3. Promene u insuli i anteriornom cingularnom korteksu (ACC)

   • Insula je povezana s interoceptivnom svešću (osećaj unutrašnjih fizioloških stanja), što može objasniti preterano fokusiranje na telesne simptome (npr. lupanje srca).

   • ACC igra ulogu u detekciji opasnosti i regulaciji emocionalnih reakcija.

4. Hipokampus i memorija straha

   • Neka istraživanja ukazuju na smanjenu zapreminu hipokampusa, što može uticati na formiranje i pamćenje strašnih iskustava.

5. Poremećaji u serotoninergičkim i GABA-ergičnim putevima

   • fMRI studije pokazuju promjene u neurotransmiterskim sistemima, što je u skladu s učinkom lekova (npr. SSRI) koji moduliraju serotonin. 

 

Primena fMRI u dijagnostici i lečenju

• Biomarkeri: Istražuje se mogućnost korištenja fMRI uzoraka aktivnosti mozga kao bioloških markera za ranu dijagnozu.

• Terapijski odziv: fMRI može pratiti promene u mozgu nakon psihoterapije (npr. kognitivno-bihejvioralna terapija) ili farmakoterapije.

• Neurofeedback: Neke studije testiraju mogućnost treninga pacijenata da moduliraju aktivnost amigdale kroz fMRI-neurofeedback.

Ograničenja fMRI istraživanja

• Kompleksnost napada panike: Epizode su teško predvidive, što otežava snimanje u stvarnom vremenu.

• Individualne razlike: Heterogenost simptoma može dovesti do različitih fMRI obrazaca.

• Visoka cena i dostupnost: fMRI je skupa i nije rutinski alat u kliničkoj praksi.

fMRI istraživanja pružaju dragocjen uvid u neuralne mehanizme napada panike, posebno ulogu amigdale, PFC-a i insule. Uprkos izazovima, ova tehnika ima potencijal unaprediti personalizivane pristupe lečenju. Međutim, trenutno se fMRI uglavnom koristi u istraživačke svrhe, a ne u rutinskoj dijagnostici.

 

Povezanost PTSS-a (Posttraumatski stresni poremećaj) i napada panike

PTSS i napadi panike često se javljaju zajedno, s obzirom da oba stanja uključuju hiperaktivaciju delova za reakciju na strah. Osobe s PTSS-om imaju povećani rizik od napada panike, a kod nekih se razvije i komorbidni poremećaj panike.

---

Ključne veze između PTSS-a i napada panike

1. Neurobiološke sličnosti

• Hipersenzitivnost amigdale – I PTSS i poremećaj panike uključuju prekomernu aktivaciju amigdale, što dovodi do preteranog reagovanja na pretnje (stvarne ili percipirane).

• Smanjena regulacija prefrontalnog korteksa (PFC) – Kod oba stanja, PFC (koji obično smiruje reakcije straha) manje efikasno kontroliše amigdale.

• Promene u HPA-osi (hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda) – Hronični stres kod PTSS-a može poremetiti ravnotežu kortizola, što povećava osetljivost na napade panike.

2. Preklapanje simptoma

• Intruzivni fenomeni – Flashbackovi kod PTSS-a mogu izazvati napad panike zbog intenzivne emocionalne i fizičke reakcije.

• Hipervigilnost i prekomerna reakcija – Osobe s PTSS-om često doživljavaju pojačanu telesnu budnost (npr. ubrzani rad srca, znojenje), što može potaknuti paničnu reakciju.

• Izbegavanje i strah od gubitka kontrole – I PTSS i poremećaj panike mogu dovesti do izbegavanja situacija koje se percipiraju kao opasne.

3. Psihološki mehanizmi

• Kondicioniranje straha – Kod PTSS-a, neutralni nadražaji (mirisi, zvukovi) mogu postati okidači zbog povezanosti s traumom, što može dovesti do paničnih reakcija.

• Katastrofalno interpretiranje telesnih oseta – Osobe s PTSS-om često previše fokusiraju na telesne simptome (npr. lupanje srca), što može eskalirati u napad panike.

---

Dijagnostički izazovi

• Preklapanje simptoma – Neke reakcije (npr. osećaj gušenja, strah od smrti) mogu biti prisutne i kod PTSS-a i kod napada panike.

• Razlika u okidačima – PTSS obično ima jasne traumatske okidače, dok napadi panike mogu biti spontani ili vezani uz fizičke senzacije.

---

 

Lečenje komorbidnog PTSS-a i napada panike

1. Trauma-fokusirana psihoterapija

   • Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) – Posebno prolongirana ekspozicija (PE) i obrada kognitivnih distorzija.

   • EMDR (Eye Movement Desensitization and Reprocessing) – Efikasno za smanjenje intruzivnih simptoma.

2. Farmakoterapija

   • SSRI (npr. sertralin, paroksetin) – Deluju i na PTSS i na poremećaj panike.

   • Benzodiazepini – Mogu pomoći u akutnoj fazi, ali se izbjegavaju dugotrajno zbog rizika zavisnosti.

3. Intervencije usmerene na telesne simptome

   • Dijafragmalno disanje i relaksacijske tehnike – Smanjuju hiperventilaciju i telesnu napetost.

   • Mindfulness i grounding tehnike – Pomažu u smanjenju disocijacije i paničnih reakcija.

---

PTSS i napadi panike dele zajedničke neuralne i psihološke mehanizme, posebno u pogledu reakcije na strah. Komorbiditet otežava lečenje, ali kombinacija trauma-fokusirane terapije, lekova i tehnika za regulaciju anksioznosti može biti vrlo efikasna.

Napadi panike nakon kovida-19

Produženi COVID (long COVID) može dovesti do različitih neuroloških i psihijatrijskih simptoma, uključujući povećanu učestalost napada panike. Ovo stanje može biti posledica kombinacije fizioloških promena (npr. upala, oštećenje živaca) i psiholoških faktora (strah od bolesti, socijalna izolacija).

---

Mogući uzroci napada panike kod long COVID-a

A) Neurološki i fiziološki mehanizmi

• Neuroinflamacija i oštećenje nervnog sistema

  • COVID-19 može izazvati upalu mozga (neuroinflamaciju), što utiče na područja poput amigdale i prefrontalnog korteksa, ključna za regulaciju straha i anksioznosti.

  • Neki pacijenti razvijaju disfunkciju autonomnog živčanog sustava (npr. POTS - posturalna ortostatska tahikardija), što može izazivati simptome slične panici (lupanje srca, vrtoglavica).

• Hipoksija (smanjena količina kiseonika) i oštećenje moždanih krvnih sudova

  • Teški COVID može oštetiti krvni sistem mozga, što dovodi do promena u raspodeli krvi i povećane osetljivosti na napade panike.

• Promene u neurotransmiterima

  • Dugotrajna infekcija može poremetiti ravnotežu serotonina, GABA-a i dopamina, što povećava rizik od anksioznosti i panike.

B) Psihološki faktori

• Strah od dugotrajnih simptoma (npr. "Hoću li ikad opet biti normalan?") → anticipacijska anksioznost.

• Socijalna izolacija i depresija – Dugotrajna bolest može dovesti do osećaja bespomoćnosti, što pogoršava panične reakcije.

• Preosetljivost na telesne simptome – Npr. osećaj gušenja (kao u COVID-u) može izazvati panični napad.

---

 

Klinička slika: Kako long COVID može izazvati napade panike?

Pacijenti s dugotrajnim COVID-om često doživljavaju:
✔ Iznenadne epizode intenzivnog straha bez jasnog okidača.
✔ Telesne simptome slične COVID-u (otežano disanje, bolovi u grudima), što podstiče strah od ponovne infekcije.
✔ "Brain fog" (magla u mozgu) i derealizacija, što može povećati osećaj gubitka kontrole.

---

Dijagnostički izazovi

• Preklapanje simptoma – Neki long COVID simptomi (vrtoglavica, ubrzani rad srca) mogu ličiti na napad panike.

• Organički uzroci vs. psihički uzroci – Potrebno je isključiti druge bolesti (npr. miokarditis, dysautonomiju) pre dijagnoze poremećaja panike.

---

Lečenje napada panike uzrokovanih long COVID-om

A) Medicinski pristup

• SSRI/SNRI antidepresivi (npr. sertralin, venlafaksin) – Pomažu u regulaciji anksioznosti i panike.

• Beta-blokatori (npr. propranolol) – Ako su simptomi uglavnom fizički (lupanje srca, drhtavica).

• Lečenje osnovnih fizioloških uzroka (npr. fizikalna terapija za respiratorne probleme, rehabilitacija za neurološke simptome).

B) Psihoterapija

• Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) – Fokus na prepoznavanje i prekidanje paničnih misli.

• Postupna ekspozicija – Ako je izbegavanje situacija (npr. telesne aktivnosti) pojačalo anksioznost.

• Acceptance and Commitment Therapy (ACT) – Pomaže prihvatanju neugodnih osećaja bez reakcije panike.

C) Promjene načina života

• Dijafragmalno disanje – Smanjuje hiperventilaciju i umiruje živčani sustav.

• Postupna fizikalna aktivnost (npr. šetnja, joga) – Pomaže u oporavku, ali bez preopterećenja.

• Redukcija kofeina i alkohola – Mogu pogoršati simptome panike.

---

Napadi panike kod long COVID-a mogu biti posledica neuroloških oštećenja, upale, psihološkog stresa i preosetljivosti na telesne simptome. Ključno je kombinovati medicinsko lečenje, psihoterapiju i rehabilitaciju kako bi se smanjila učestalost i intenzitet paničnih epizoda.

Pre par nedelja je neka devojka poginula jer je otkopčala sigurnosne pojaseve zbog napada panike. Situacija deluje strašno onima koji je doživljavaju, kao i posmatračima koji ne umeju da pomognu.

Meni je posebno zanimljivo kada istražujem koju štetu je sve kovid pravio ljudima. I onda dođe neko i počne da me ubeđuje kako kovid ne postoji, kako je to bila sama laka prehlada. Ljudi mogu biti očajno glupi.