Život lekara nakon pandemije

Odavno pokušavam da napišem tekst koji je posvećen lekarima koji su sebe žrtvovali tokom akutnog perioda pandemije kovida-19. Ne uspeva mi. Previše emocija koje će malo ko razumeti. Ali probaću. Zadnjih dana sam čitao niz radova koji se trude da objasne ponašanja i stanje lekara tokom najgorih dana. Ne mogu reći da imaju isto mišljenje, niti da ja delim njihove stavove.

 

Jedna grupa autora smatra da pandemija nije bila rat i da je to posao za koji smo obučeni i da niko ne sme da se posmatra van tog konteksta. U redu. Ima delimično istine. To nam je posao. Ali nije nam posao da radimo bez materijala. Nije nam posao da radimo bez dijagnostike. Nije nam posao da radimo uz ismevanje pojedinih ministara, niti nam je posao da radimo uz izdaju drugih lekara.

Druga grupa autora ističe ogroman problem koji se javio tokom najgorih dana epidemije. Sukob lekara na terenu sa salonskim lekarima koji su se sve vreme krili. Neki su se zaključavali da ih niko slučajno ne vidi, neki su se krili na druge načine. Tu je još jedan ogroman problem - zloupotreba lekova, naročito onih koji ne deluju na viruse. Antibiotici su propisivani šakom i kapom. Džabe upozorenja da kod intersticijskih zapaljenja pluća mogu da imaju katastrofalne posledice, koga je bilo briga. A tek besomučno davanje suplemenata koji sasvim sigurno ne mogu da pomognu? Nije važno, eto dao sam nešto. Posebna fela su oni koji su davali lekove koji su potpuno besmisleni, poput ivermektina.

Nije ni svako da bude lekar.

 

Retko ko se zapitao kako je onima koji su radili u sobama smrti. Kako je to uticalo na njih. Kako je uticalo na njihove živote, brakove, odnos sa decom, prijateljima i ostalim ljudima. Koga je briga. Priča mi jedna prijateljica - Noć, dođem u iznajmljenu sobu i na -17 se perem hladnom vodom a moram da se jako dobro operem. Zato je ordenje podeljeno onima koji nisu ni videli nekog pacijenta, valja su imali neke druge zasluge. Za neke se pitam da li su ih virusi nominovali jer su puno uradili da stanje bude što gore.

Kakvo je stanje zdravlja onih koji su bili na prvim linijama? Da li se iko zapitao? To je njihov posao, šta će im zdravlje.

Pratim zdravlje nekih lekara i zabrinut sam. Ne toliko stanjem, biće oni dobro, ali više nerazumevanjem da se radi o ljudima koji su pretrpeli ozbiljne borbe.

Mogu reći samo jedno - država vam nije dodelila ordenje a ni poštovanje. Nisam dovoljno moćan da uradim to umesto njih, siguran sam da će neko biti uvređen što uopšte to pominjem.

Ono što je u mojoj moći to je da napišem vaše priče iz epidemije i objavim ih. Možda ih niko neće čitati, ali ostaće zabeležene.