Zašto i kako ljudi žive u Hirošimi

Ovaj tekst pišem isključivo kao odgovor na konstantno širenje straha i panike u medijima. I nikako ne tvrdim da je dobro biti bombardovan ili da se uranijum maže na hleb.

 

Opšte je poznato da je strah jedan od najboljih načina za manipulaciju ljudima. Strah udružen sa neznanjem je uvek najopasniji. Oduvek se koristi u političkim igrama. U relativno novijoj istoriji imamo primer Gebelsa koji je stalno davao uputstva da se gađaju emocije a ne da se insistira na istini, jer istina nije bitno. Uputstva su bila i da se ne obaziru na šačice obrazovanih, oni će uvek da se bune, ali ih je malo i nisu bitni. Svaki manipulator se plaši istine.

Da se vratimo na Hirošimu i nepobitnu činjenicu da je to sada jedan lep grad pun zelenila i bez povećanog broja karcinoma ili drugih bolesti. Kao i na činjenicu da je bio prvi grad na koji je bačena atomska bomba. Dve činjenice koje nikako ne bi trebale da idu zajedno, ako je verovati medijima i sejačima straha. 

Bomba bačena na Hirošimu je imala 5kg U-235. Smatra se da je u eksploziji reagovalo 0.5kg, što znači da je preostalo 4.5kg uranijuma koji je razasut na površinu koja se procenjuje da obuhvata, tu dolazimo do dva različita merenja. Da je detonacija bila na zemlji onda bi to bila površina od 26 kvadratnih kilometara, ali to nije bio slučaj. Detonirana je na visini od 458 metara što znači da, ukupno sa fallout-om pokrivena površina od 518 kvadratnih kilometara, računajući i more.

 

Da ne iznosim kompletnu matematiku, ali to je količina od 0.0000000097 kg/m2. U sat vremena koncentracija uranijuma na površini je bila 0.00018 čestica na milion (ppm). Normalna koncentracija U-235 je 0.036ppm. Odnosno povećana je koncentracija za 0.5% što je manje nego što je prirodna radijacija na mnogim mestima ove planete.

Sada će da svi kažu a šta sa stroncijumom i cezijumom? Oni se vezuju za biljke. Odgovor je jako prost, nemojte jesti biljke sa zero-ground pre nego ih operete.

Plus, poluživot U-235 je 700 miliona godina a on je alfa emiter. Inače to je obogaćeni uranijum.

Opasnost od radijacije tokom nuklearne bombe traje par sekundi i užasno je opasna, smrtonosna u sekundi i niko ne želi da negde neka bomba eksplodira, mada je radijacija kod nuklearnih eksplozija zaista najmanji problem. 

Imam osećaj da nuklearne bombe nikada neće biti upotrebljene ne zato što mogu da unište svet, već baš zato što ne mogu. Ne verujem u svest onih koji se bave politikom i istorija je pokazala da diktatore nikada nije bilo briga koliko će biti mrtvih, ali baš ta mogućnost da neće postići ništa ih sprečava.

Možda je nekome čudno, ali obrazovanje je ključ a ne verovanje. Nisu bitne diplome, može se učiti i bez njih. Teško je manipulisati ljudima koji imaju znanje.

„Verovanjem se može upravljati. Jedino je znanje opasno.“

(Frank Herbert – Mesija Dine)