Nauka i istina

Slučajno sam pogledao jedan kratki film o učenju. 

Suština je da učitelj dolazi u razred i na tabli piše 2+2=4. Onda insistira da svi đaci na glas ponavljaju kako je 2+2=5. Traži da se skoro deru. Jedan đak ustaje i kaže kako je to besmisleno i da je 2+2=4 i da ne postoji drugo rešenje. Učitelj urla na njega, ali učenik ostaje pri svome. Na kraju učitelj izlazi napolje. Đaci viču na nesrećnika koji ostaje pri svom stavu da je 2+2=4 i čak prstima pokazuje, jedna ruka dva prsta, druga ruka dva prsta i spoji ih.

 

Učitelj se vraća sa trojicom odraslih momaka koji imaju crvene trake oko ruke. Učitelj kaže da su ta trojica najznačajniji đaci te škole i da nesrećno dete pred njima ponovi ono što je rekao. Dečak ponavlja kako je 2+2=4. Učitelj ga izvodi na tablu i daje mu kredu i kaže kako mu je to poslednja šansa da napiše ono što je tačno a tri velika đaka sa trakama oko ruke drže puške uperene u upornog pojedinca. Dete uzima kredu i piše 2+2=4. Učitelj naredi da ga streljaju, što se dešava odmah. Ta trojica iznose leš dečaka a učitelj insistira da ponavljaju 2+2=5 i da upišu u sveske. Ipak, kraj ima dozu optimizma. Jedan od đaka upisuje 2+2=5, ali ipak kasnije precrta tu peticu i upiše broj 4.

E to je suština nauke i istine. Činjenice ostaju činjenice bez obzira koliko se ko drao, streljao i lagao. Nakon što nasilnici odu biće zaboravljeni i ostaće činjenica da je 2+2=4.

Kroz istoriju mnogo puta se ponavljao taj opisani film, u ovom ili onom obliku. Istina ostaje istina, koliko god se neko trudio da uvede neku svoju, izmišljenu.

Da li bi učitelj mogao da strelja tog đaka da su se svi pobunili? Možda bi ih streljao sve. Činjenica je da su se pobunili svi ta spodoba ne bi bila učitelj uopšte.

Bio sam više puta prekoren da se suviše držim toga da je 2+2=4 i da trebam biti fleksibilniji. Nažalost, to je nemoguće. Nikada ne treba ustuknuti pred neznanjem i povinovati se samo zarad nekog mira ili dobiti. Možda zbog toga imam probleme, ali imam i svoju ličnost.

 

Poznata priča koja se ponavlja od Đordana Bruna i Galileja, romantizovana. Zemlja je okrugla i kreće se, bez obzira na lomače i koliko god se ignoranti trudili da vladaju silom, 2+2 će uvek biti 4, koliko god to povredilo nečija osećanja. 

Koliko god se ko ljutio, činjenice ostaju činjenice a mišljenja ne vrede ništa. Kao u onoj priči da li se radi o broju 6 ili 9 i da to kao zavisi od toga ko gleda iz kog ugla. Ne zavisi, neko je napisao 6 ili 9 i jasno je znao zašto piše taj broj. Bilo bi kao da neko smatra da su 3+3=6 ili 9, zavisno ko odakle posmatra.

Kada su činjenice u pitanju nema odstupanja. Nema povlađivanja niti lažnog poštovanja nečijeg prava da bude pogrešan. 

„Verovanjem se može upravljati. Jedino je znanje opasno.“

(Frank Herbert – Mesija Dine)