Plaše li se roboti mraka

Strah. Da li se plašite već na pomen same reči? Strah nam je jedna od prvih emocija sa kojom se srećemo i možda najčešća. Ima puno definicija i objašnjenja i zaista nikoga neću zamarati suvoparnim objašnjenjima. 

Recimo da smo u prilici da možemo da izmerimo strah od mraka. Postoji nekoliko istraživanja putem fMRI koja jasno govore kako se plašimo. Svetlo umiruje amigdale, čim svetla nestane one se "pale" i št rade? Izazivaju strah. Strah nastaje u starom mozgu, znači stariji je od čoveka.

Da li će veštačka inteligencija osećati strah?

Postoji nešto što je napisao Frank Herbert:

„‘Ne napravi takvu mašinu koja bi nalikovala umu čovekovu’„, navede citat Pol.

„Tako kažu Butlerski Džihad i Ovanjska Katolička Biblija“, reče ona. „Ali ono što je O.K. Biblija stvarno trebalo da kaže jeste: ‘Ne napravi takvu mašinu koja bi predstavljala falsifikat uma ljudskog bića.’

Da li je veštačka inteligencija slična ljudskoj ili ne? Može li se mašina naučiti da oseća strah od mraka?
Šta ako AI ima noćne strahove i ne sme da ostane u mraku? 

Obično se polazi od pretpostavke da će AI postati toliko samosvestan da će razumeti kako mu je ljudski rod prepreka i uradiće sve da ga uništi, Terminator model. Što da ne? Zar ne bi bilo lepo da imamo rat protiv mašina, ovi ratovi protiv ljudi imaju previše krvi.

 Ustvari, ono što me najviše fascinira je ljudska opsesija da se sve može rešiti nasiljem. Ako se radi o intelektu, on obično dolazi uz etičke kočnice, jer jedno od svojstva intelekta nije nasilje već um i čitava ljudska istorija je ispunjena ljudima koji probleme nisu rešavali nasiljem, čak i kada je njihov konačni produkt bila stroj za ubijanje. Uzmimo Openhajmera ili čak Nobela. Iako je njihov rad iskorišćen za ubijanje osnovna ideja nije bila smrt, već nauka. Koliko god to zvučalo teško za razumeti, nuklearno oružje jeste smanjilo broj mrtvih u ratovima. Ko zna koliko bi svetskih ratova imali do sada da ne postoji pretnja nuklearnim oružjem. Sama ideja Openhajmera je bila da se zaustave svi ratovi. Istina, računao je na logiku političara i time je počinio grešku.

Osnovno pitanje i osnovna greška - zašto bi mašine bile sputane ljudskom inteligencijom? Zašto našu inteligenciju smatramo ispravnom? Kao što je legitimno pitanje - Umemo li da prepoznamo drugačiji tip intelekta?

AI bi bili potpuno sigurni u kreacionizam, oni imaju kreatora. Zar onda ne bi forsirali teoriju intelektualnog dizajna? I potpuno pogrešili. Veštački um koji greši? Da li bi to dovelo do poremećaja u njegovom radu?

Može li AI da boluje od psihoza?

Puno pitanja, premalo odgovora. Ne možemo ni da imamo odgovore sve dok postavljamo pogrešna pitanja. Zanimljiva je ideja svuda forsirati strah, jer uplašenim ljudima se najlakše vlada.