Metode lečenja kod nas

Možda bi naslov trebalo da bude "Algoritam lečenja kod nas", ali ima onih koji ne bi shvatili je je u modi vraćanje na dobra stara vremena.

Voleo bih i žarko želim da je ovo samo satiričan tekst, nažalost nije. Stvarnost me svakoga dana uverava kako glupost sve više uzima maha. U jednom od svojih prvih tekstova, mnogo godina ranije, napisao sam kako se bojim da će glupost postati obavezna i kao da to vreme dolazi. Ovo se više ne uklapa ni u čuvenu račenicu koju Salijeri izgovara u filmu (nema dokaza da se to stvarno dogodilo) - Živeli prosečni, uništićemo talentovane. Talentovani beže, na redu je uništavanje prosečnih.

Pogledao sam nekoliko tekstova u jednom, nekada poznatom i stabilnom, mediju (ranije novinama), i sledio sam se. Još me služi sećanje kako je moj otac svakoga dana u 6:20h izlazio iz kuće, svratio na trafiku, kupio te novine, otišao na posao, skuvao kafu i popio je čitajući te iste novine, da bi u 7:00h počeo da radi. Najranija sećanja koja imam su kada se otac vraća kući i baci novine na sto a ja ih sa strahopoštovanjem uzmem u ruke. Nekada su izlazili romani u nastavcima, bile su tu ukrštene reči, čak i dečije strane (čini mi se četvrtkom). Dok sam živ ostaće mi to sećanje na oca i novine. Pomalo mi nedostaje taj osećaj štampanog papira i njegov miris. Sada je sve brže i štampane novine tek donose jučerašnje vesti. Nije više isto.

Pročitam par tekstova i prosto ne mogu da poverujem. Leglo antinaučnih gluposti, slično kao ona emisija o zdravstvu koja ide nedeljom na državnoj televiziji. Lov na prosečne je odavno počeo, nauka se doima kao neki zabranjeni kult. Shodno tom trendu ide i lečenje.

1. Prepoznavanje bolesti

Svako od nas će se pre ili kasnije suočiti sa nekom bolesti ili makar povredom. Šta se prvo radi? Moram reći da tu postoje dve grupe ljudi (izuzimam one preostale iz kulta nauke). Prva grupa uporno krije, čak i od sebe. Druga grupa to razglasi po društvenim mrežama. Da se vratim na prvu grupu, druga je već dobila sve savete ovoga sveta. Sledećeg dana bolest nije prošla. Nije bitno proći će. Ni sledećeg. Ma nije to ništa. Znam ljude koji su i po mesec dana trpeli prelome a da nisu uradili ništa. Znam ljude koji su imali evidentne probleme više od dve godine i da nisu uradili ništa.

Situacija koja se ponavlja i ponavlja i nije karikirana: Dolazi ćerka, u srednjim godinama i dovodi majku koje se opire i tvrdi da joj nije ništa. Ćerka je uporna jer je primetila, najčešće, krv a majka i dalje odbija pomisao na bolest. Obično se radi o formama karcinoma koje više ne mogu da se leče. Da neko ne pomisli da se radi samo o ženama, muškarci su gori. Oni dođu sami i glume kako to njih nimalo ne dodiruje i kako su zdravi. Video sam muškarca koji nije mogao da hoda pravo, ali je i dalje tvrdio kako mu nije ništa i jako se naljutio na mene kada sam ga poslao na konzilijum.

2. Traženje saveta

To se već odnosi na drugu grupu. 

Saveti za decu. Kada ih čitam imam utisak kao da čitam neki uvrnuti kuvar za ljudoždere sa posebnom ljubavi ka mariniranju. Nakon mariniranja raznim začinima slede saveti koji odaju jaku analnu fiksaciju, klisatiranja svim i svačim. I glavni saveti - nikako kod lekara i nikako vakcinacija.

Saveti za odrasle. Tu je već širok dijapazon. Ljudožderska ljubav se odnosi isključivo na decu, ali sada počinje da radi mašta. Razne trave i čajevi. Čarobni kristali. Razni vračevi. Bioenergetičari, kvantna biorezonantna prevara, Sirova hrana. Čarobne dijete za izgladnjivanje ionako bolesnih. Samo prirodno pa makar to bile fekalije. Glavni savet - nikako god lekara.

3. Traženje uzroka

Uzrok broj jedan su vakcine. Uzrok broj dva prskanje iz aviona. Pročitao sam komentar jednog "genijalca". U besu, suočen sa argumentima, napisao je - Bolje smrt nego vakcinacija. Zamislite taj um koji tako razmišlja. Naravno uvek je bolje biti bolestan ili mrtav i nevakcinisan, nego biti živ, zdrav i vakcinisan.

Imam tu sreću da radiologe niko ne smatra lekarima, počev od drugih lekara, tako da pacijenti često pričaju ono što drugima ne bi. Naslušao sam se raznih teorija.

4. Lečenje

Samo prirodno. Nikako kod doktora, sve do smrti. Kada je evidentno da je smrt blizu onda kod lekara da bi oni bili krivi za bolest i smrt. Ako se nekim slučajem preživi, obavezno se zahvaliti bogu, ali nikada ne priznati da je  medicina umešala prste.

Najveći apsurd, pseudovernici traže izlečenje u crkvi a popovi se leče u bolnici. 

Objašnjenja koja daju za svoje fantazije ne bi mogla da prođu ni u filmovima šlj kategorije. Jednostavno, to je toliko glupo da bi psihijatri trebali da se uključe.

Nauka koji bi trebalo da stoji iza njihovih blebetanja liči na priče u letnje podne nakon gajbe toplog piva ispred dragstora a hladovine nigde. Kao ni smisla u onome što pričaju.

Svaka vest o nečijoj smrti je praćena sa par stotina komentara da je uzrok vakcina. Toliko su iritantni u tome i toliko bez ikakvog smisla, osim pritajene želje da smrt stigne sve koji su vakcinisani. A mi koji smo se vakcinisali uporno zabušavamo i nikako da nas smrt stigne.

Ljubitelji povratka u prirodu (iz klimatizovanog stana) nikako da shvate da se medicina razvila i da te stare metode mogu biti samo deo istorije, ništa više. Ali i tako nam obrazovanje i društvena klima klize u nazad, ka srednjem veku tako da me zaista više ništa ne čudi. Uništavanje nauke kreće iz škola i medija.