Novi udar antivakcinaša na zdravlje dece

Govoriti da smo opominjali i opominjali šta će se desiti, zaista nema više svrhe. Malo ko sluša, svi su umislili kako su pametniji. 

Antivakcinaši su uspeli još jednom. Svojim delovanjem su doveli do još jedne epidemije i umiranja dece. Upravo ono što su želeli.

Da ne pričamo više u rukavicama, krivi su za smrt i za epidemiju. Idealno bi bilo da zbog toga odgovaraju, veoma oštro budu kažnjeni, kako nikome više ne bi palo na pamet da izlaže decu neposrednoj smrti.

Od toga neće biti ništa, opet će neki antivakser u političku fotelju, ne bi me čudilo još nekom ordenu krivcima, od naše ili neke strane vlasti. Više me ništa ne čudi.

Upozoravamo godinama na epidemiju nekim od korona virusa i došla je. Nije imao ko da sluša. Upozoravamo godinama da će doći do epidemije bolesti koje su morale biti istrebljene, samo senka loše prošlosti, nije imao ko da sluša.

Ali ne brinite, ima još bolesti, stari asovi koji čekaju svoj trenutak da buknu a biće i novih, ne brinite. Ništa ne bi bilo neočekivano da u sledećih desetak godina imamo neki MERS-2 ili SARS-3. To je sasvim normalno.

Možda neki novi tip gripa, i to je očekivano.
Ali zašto da zaboravimo tetanus i besnilo?
Zamislite oblik besnila kakav je opisivao Pekić:
"Kad je u VIII pevanju Ilijade, kroz usta Ahejca Teukra, Homer opisao Trojanca Hektora kao Kion lisitir (κύων λυσσητήρ) ili “besnog psa”, čovek za Njega još nije znao. Kad ga je, godine 1962, pod elektronskim mikroskopom prvi put ugledao, imao je oblik metka, izdubljenog u podnožju, ispupčenog pri vrhu. Merio je 180 milimikrona po dužini, 75 u prečniku. Bio je trista miliona puta manji od životinje u kojoj se rodio, šezdeset miliona puta manji od čoveka koga će ubijati.
Živeo je u kosmosu koji se zvao Neuron i bio pet hiljada puta veći od Njega. Sve što živi, uostalom, bilo je od Njega veće. Ali ga ova nepravda nije brinula.
Jer – bio je jači od svega što je živelo.
Bio je Čudo prirode, čije je poreklo obavijeno misterijom, kao i poreklo svih čuda. Ali mu je delo bilo iznad sumnje i izvan nade. Pustošio je svoju rodnu sredinu s podmuklom, svirepom, bolesnom bezobzirnošću s kojom čovek zloupotrebljava i razara svoju. Bio je ubitačno crno sunce svog kosmosa, zapaljeno da bude sunce i svih ostalih."

Pekićev virus je mutant, reč koja prati svaku virusnu infekciju. Mi živimo u svetu virusa, ne oni u našem. Mi smo neka vrsta uljeza, odnosno bili bi to da virusi mogu da razmišljaju. Ne mogu.

Besan sam, zato pišem. Na vest o smrti dece neki bedni izgovori za ljudski rod se smeju, drugi tvrde kako su krive vakcine, prskanje iz vazduha. Nema krivaca do vas. Krivi ste. Niko vam još nije rekao? Da ponovim - krivi ste. Vi i oni koji vas inspirišu zbog krvvog novca koji dobijaju i moći koju će dobiti.

Nema opravdanja. Šačica ljudi koji se uporno trudi da objasni značaj prevencije bolesti i more onih koji ćute. 

(Moram da dopišem da ne bude nedoumice. Veliki kašalj ili Pertusis izaziva bakterija Bordetella pertussis a ne virus. Znam da će neki bukvalno shvatiti).

Pitam se čemu sve. Umesto činjenicama ljudi daju poverenje medijima i šarlatanima. Što veći šarlatan, to veće poverenje.

Činjenice kažu da od velikog kašlja umire oko 9% onih koji imaju nesreću da se razbole. Uglavnom mala deca. 

Činjenice kažu da su glavni krivci antivakcinaši i oni koji ih tolerišu. Nije to tolerisanje, imaju svoje televizije.

Vratiću se Pekiću: "Opet će biti ono za šta je stvoren i što mu je oholi uzurpator prirode – Čovek– na kratko osporio: najopasniji, najmoćniji, najnemilosrdniji stvor u Vaseljeni, nedokučivoj uniji svetova kojoj je pripadao i Njegov Neuron. Rođen da umre tek kad ostane sam, kad ne bude više smrti od koje bi mogao živeti."