Reklama i sujeta

Dva najjača utiska koja nosim na kraju ove godine su neodgovornost u reklamiranju i sujeta pojedinih lekara. Oba utiska su odvratna.

Reklama

Pacijent sa jako lošim zdravljem. Hronična bolest ili stanje koje se ne leči, ali se usporava značajno. Da bih koliko toliko očuvao integritet pacijenta koji može da se prepozna u tekstu, neću navesti o kojoj bolesti se radi. 

- Stanje vam je zabrinjavajuće, imate __________, morate da se javite specijalisti za ______.

- Znam za to, lečim se godinama.

- Možda da se promeni lek?

- Za ovaj lek kažu da je najbolji.

- U redu. Koji je to lek?

- Pijem _________ redovno već godinama.

- Ali znate, to nije lek, niti uopšte deluje na vašu bolest.

- Kažu da je to najbolji.

- Ko vam je to rekao?

- Na TV je jedan lekar pričao. Rekao je da je to najbolje. Reklamiraju ga svaki dan.

- Znate, to što se reklamira nije lek. Lekovi ne smeju da se reklamiraju.

- Ali zašto onda na TV tvrde da je najbolji?

Neću da napišem šta sam odgovorio, nisam štedeo ikoga. Pitam se ko je kriv, zaista, ko je kriv što je zdravlje ovog pacijenta uništeno i što to nije jedini?

Da li postoji neko ko je odgovoran da naredi da se suplementi i ostale besmislene, u lepe kutije upakovane, mamipare označavaju kao nešto što nije lek? Mada ja zaista mnogo tražim kada ministarstvo reklamira kladionice a pojedinci promovišu antinauku i sve teorije zavera.

I pitanje za one koji sebe nazivaju lekarima - da li im je težak novac koji uzmu reklamirajući zmijska ulja? Gluposti danas pitam, zaista.

Sujeta

Opšte je poznato da je sujeta jedno od najgorih i najčešćih obeležja lekara. Ne svih, ali mnogih koji su jako bučni i busaju se u svoje grudi hvaleći sebe i isključivo sebe.

- Baci taj nalaz u đubre. Što si išla kod te budale da te pregleda?

To su reči lekara specijaliste jedne značajne bolnice na nalaz privatne klinike. Usput, nalaz je tačan i što je još gore radi se o tumoru (prilično velikom).

Nadam se da je pacijent otišao kod nekoga ko je pametniji i makar prikriva sujetu i mržnju.

Ima li objašnjenja tome da se lekar specijalista igra životom pacijenta jer je prosto sujetna budaletina? Ima li opravdanja?

Kada pogledam oko sebe nemam želju ni da pišem, pitam se čemu sve to. Naravno, ne mogu ni da prestanem. Ako ne pišem ko će da nervira silne pobornike mržnje protiv nauke i razuma.

Znam, naivno je pitati da li su ljudski životi bitniji od reklama (novca) i sujete. Nekima su ljudi nevažni, život im je nebitan, tuđi. Očekivano je da je sasvim obratno kada se radi o njihovom ličnom životu ili komoditetu.

Možda nekada bude bolje?