Još jedno proleće - o filmu

Zvali su ga Moljac, bio je kao zvrk, dolazio je iz susedne sobe, pitao je Hotija - Čiko, kako si, mogu li da pomognem? Zbog kožnog oboljenja nije bio vakcinisan. Dobio je najteži, hemoragični, oblik boginja i preminuo je.

Jedno od prvih sećanja koje imam u detinjstvu je na veliki red u školskom dvorištu. Red za vakcinaciju protiv variole vere, velikih boginja. Mnogo ljudi i svi mirno čekaju. Niko se ne buni. U očima ima straha, ali i neke svečanosti. Otac tiho govori mojoj majci kako su neki njihovi prijatelji u karantinu.

Tada sam prvi put shvatio neke reči i koliko zvuče zastrašujuće - karantin, izolacija, virusi, boginje, vakcina. Tada još nije bilo vakcina za male boginje, još ih nisam preležao. Kada sam ih preležao sa svih komplikacijama shvatio sam koliko je bitno da postoji zaštita.

Možda je to moje iskustvo sa ljudima koji mirno čekaju u redu i jedva čekaju da prime vakcinu, presudno uticalo na moj stav o medicini i na to da ne mogu da shvatim ljude koji uporno lažu o vakcinaciji i o tome kako je štetna.

Ušli smo u salu u kojoj se prikazivao film. Tu je bio Profesor Zoran Radovanović, pričao je filmu, malo sam kasnio. Profesor je pričao o festivalima na kojima se film prikazuje. Kada sam ušao u salu nisam znao da li se radi o igranom filmu ili dokumentarnom.

Narator koji sve vreme priča i objašnjava film je profesor. Govori o ličnim iskustvima tokom epidemije velikih boginja 1972. godine. Priču počinje sa time kako je tri godine išao u Indiju (vrlo lično sam doživeo taj deo, put kolima u Indiju) i da je zato bio sveže vakcinisan.

Film je, profesor kaže nije dokumentarni već umetnički, u ritmu koji je spor (kasnije je objašnjeno da je to zato da se ne šokiraju oni koji nemaju medicinski staž) i niz je snimaka tog doba, originalnih. 

Flm je dokument sam po sebi iako zvanično ne spada u prave dokumentarce. Ubitačan je, precizan, jednostavan i bez trunke laži. Nije pretenciozan, iako ne ostavlja prostor za razmišljanje o događajima, već samo o budućnosti i nekim drugim epidemijama.

Spadam u osobe koje mnogo znaju o epidemiji 1972. godine, ali i ja sam bio zatečen. Da se razumemo, nema tu novih podataka, nema prostora raspravama i dokazivanjima, doslovce je prenesen život iz doba epidemije.

Ovaj film je udžebenik o epidemiji. Ne samo o epidemiji variole koja je bila nekad davno, već o svakoj budućoj koja će doći. Tada je Jugoslavija izvela poduhvat, vakcinisani su skoro svi ljudi koji su živeli tada. Nije bilo onih koji su pametovali kako virusi ne postoje. Možda ih je bilo ali niko nije slušao takve gluposti.

Pogledajte film. Ako ste navikli na užas bolesti biće vam normalan. Ako niste navikli, dobićete onu dozu koja vam je potrebna da bi razumeli koliko vredi zdravlje.