Čemu služe medicinski nalazi

Pre više godina, kada sam počeo aktivno da pišem i trudim se da razbijem zablude o bolestima i medicini, nisam ni sanjao da zablude treba razbijati kod lekara a ne kod pacijenata. Malo je reći da sam razočaran. Sebe nikada nisam smatrao nekih vrhunskim lekarom, još manje naučnikom i nikada edukatorom a došao sam u poziciju da se kao Don Kihot borim protiv vetrenjača, na dva fronta.

Stalno govorim da zaista nikada nije problem ako se nešto ne zna i traži se savet ili objašnjenje. Ne postoji pitanje koje je glupo, postoje pitanja na koje imamo odgovore ili ih još uvek nemamo.

Nikada nisam bio osoba koja se preterano služi narodnim mudrostima, ali uviđam da je mnogo toga u njima rečeno. Došla je epidemija. Moram reći da je bila užasna u nekim trenucima, posebno neposredno pred pojavu vakcina. Ukupan zbir je, izražen u višku smrtnosti, oko 70.000 mrtvih. 

Razumno očekivanje, zaista jedino razumno, bilo je da makar lekari odahnu kada se pojave vakcine. To se nije desilo. Izdvojile su se razne grupe, potpuno nevezano za znanje medicine. 

Grupa u kojoj sam očekivao da će biti 99% lekara koji znaju da je vakcina jedini način da se infektivna bolest iskoreni, ustvari je bila sastavljena od nešto lekara i puno ljudi svih struka i profesija i nivoa obrazovanja koji su potpuno razumeli situaciju, vakcinisali se i ohrabrivali druge da to urade.

Druga, verovatno veća grupa, sastojala se od onih koji su uporno odbijali vakcinaciju. Zastrašujuće, u tom galamatijasu ima puno lekara.

Pored vakcinacije epidemija je razotkrila još jedan od užasa neznanja, potpuna zloupotreba antibiotika. Davani su šakom i kapom, uglavnom bez ikakvog razloga i u doba kada nije moglo doći do komplikacija bakterijama na koje bi ti antibiotici delovali.

Ne pada sneg da pokrije breg već da otkrije tragove... 

Narodna mudrost je bila u pravu. Epidemija je pokazala svoje pravo lice otkrivača problema koje u svojim glavama imaju lekari. Naravno ne svi. Jasno je ko je ostao hermelin i nije zaprljao svoje belo krzno. 

Kao da je to bio triger da se nastavi dalje odstupanje od medicine i razuma. 

Pročitao sam u medijima da u nekoj državi lekari nisu obratili pažnju na nalaze radiologa, više nalaza od različitih medicinskih fotografa, u kojima su oni uporno opisivali tumor a niko nije ni pogledao te nalaze, ubeđen u svoj ego. Ili nešto slično gde jedan fotograf opisuje tumor, ali što bi neko ozbiljno shvatao fotografe i niko ne obraća pažnju na taj nalaz već se godinu dana kasnije čude kada tumor postane inoperabilan.

Šta očekivati od osoba koje nisu naučile da je prevencija najbolja medicina. Opet narodna umotvorina. Bolje sprečiti nego lečiti. Džabe.

Ego i sujeta su postale glavne osobine. Želja da se pomogne drugim ljudima nestala je, ne vidi se iz oblaka u kojima se nalazi nos.

Gde je nestalo, gde se izgubilo ljudsko dostojanstvo kada neko ko je vatreno govorio o epidemiji, lečenju, greškama i vakcini, stane na istu listu sa gomilom teoretičara zavera koji su ga besomučno pljuvali?

Ne postoje slučajnosti, postoji samo privid, iluzija da je ono što se dešava slučajno. Nešto je zaista trulo.

Čemu služi pregled i nalaz kada sudbinu pacijenta određuje ego i sujete. Vraćanje u srednji vek. Gomilanje ikona umesto knjiga i pravdanje bogom za greške napravljene neznanjem i nebrigom.

Više puta sam čuo od pacijenata rečenicu - Ne treba mi nalaz, samo slike, moj doktor nalaze odmah baci u đubre.

I to je surova istina zašto nam je dijagnostika dobra a rezultati lečenja katastrofalni.