Kad slepi progledaju

Jedno od glavnih osobina prevaranata je da ne osećaju ni trunu odgovornosti za svoje postupke. Govorim o medicinskim prevarantima, oni su mi posebno mrski. 

Bolestan čovek uglavnom ima samo jednu želju, da bude zdrav. To je vekovna mudrost i uglavnom je tačna. Osoba sa samo jednom željom lako postane neoprezna ili je jednostavno previše uplašena posledica bolesti i eventualne smrti i lako postane plen.

A hohštapleri su lukavi, samo vrebaju i čekaju žrtve. Što je neko bolesniji i uplašeniji više mu se raduju. Prevaranti su kao hijene. Nepravedno je da ih poredim sa životinjama, one nisu krive. Prevaranti u belim odorama su svesno izabrali da budu ono najgore što postoji, za njih ne postoji dovoljno teška reč ni u jednom jeziku ljudi da bi opisala tu bezdušnost i tu pokvarenost.

Ipak, nisu samo oni krivi. 

Kada sam bio mali išao sam u školu i u kabinetu za istoriju stajao je natpis na zidu - Istorija je učiteljica života. Bio sam suviše mlad da shvatim da nas prošlost uči o sadašnjosti i budućnosti. Šarlatanstvo uvek prosperira tamo gde medicina podbaci. Istorija nas uči da su iz Londona, tokom epidemije kuge, pobegli lekari. Njihova mesta zauzeli su šarlatani. U očima bolesnih upravo su šarlatani ti koji se nađu uz narod. Nikada to ne sme da se zaboravi.

Neka mi neko objasni razliku između lopova koji sretne nemoćnog i bolesnog penzionera koji čeka penziju da kupi lekove ili ode na pregled i tog nemoćnog opljačka i lekara koji prodaju čudotvorne pilule od kojih slepi progledaju? Kažete postoji razlika, ovi u belim mantilima su zaštićeni zakonom, odnosno zakon im dozvoljava da budu osobe koje nemoćnim otimaju penziju.

Da ponovimo:

- ne postoje čarobne pilule

- ne, ne postoje čarobni lekovi

- kad razmislim, i dalje ne postoje čarobni lekovi

Kakva god da im je reklama radi se samo o pokušaju da se prevarom dođe do novca.

Očekivano je da u svakom društvu postoje lopovi, negde su romantizovani i kradu samo od bogatih dajući zaradu siromašnima. Ovde je obrnut slučaj, kradu od siromašnih a zaradu koriste da pokažu kako lepo žive od svog plena.

Sećate se Hipokrata? To je neki stari Grk koji je brinuo da profesija lekara bude časna. Napisao je i zakletvu i red je da se podsetimo kako je prvobitno izgledala:

"Kunem se Apolonom lekarom, Asklepijem, Higejom, i Panakejom, i za svedoke uzimam sve bogove, i sve boginje, da ću se u skladu sa svojim sposobnostima i svojim rasuđivanjem držati ove Zakletve.

Da ću smatrati dragim kao roditelja onog koji me je naučio ovoj umetnosti; da ću živeti u slozi sa njim i, ukoliko je to potrebno, deliti svoja dobra sa njim; da ću njegovu decu gledati kao svoju braću, da ću ih, ukoliko to zažele, podučiti ovoj umetnosti bez naplate ili pisane obaveze, da ću podeliti sa svojim sinovima, sinovima učitelja i učenicima koji su se upisali i prihvatili pravila profesije, ali samo sa njima, pravila i instrukcije.

Prepisivaću lečenje na dobrobit svojih pacijenata u skladu sa mojim sposobnostima i mojim rasuđivanjem i nikada nikome neću naneti zlo.

Nikome neću, čak i ako me zamoli, prepisati smrtonosan otrov niti ću mu dati savet koji može prouzrokovati njegovu smrt.

Niti ću dati ženi sredstvo za pobačaj.

Održaću čistotu mog života i mog umeća.

Neću operisati kod kamena, čak i ako je bolest očigledna kod pacijenta; ostaviću ovu operaciju specijalistima tog umeća.

U koju god kuću da uđem, ući ću samo za dobrobit mojih pacijenata, držeći se podalje od bilo kakvog namernog nedela i od zavođenja žena i muškaraca zarad ljubavnih zadovoljstava, bilo da su slobodni ili robovi.

Sve što saznam prilikom vršenja moje profesije ili svakodnevnog poslovanja sa ljudima, a što ne treba širiti dalje, čuvaću kao tajnu i nikada neću otkriti.

Ukoliko se verno držim ove zakletve, neka uživam u mom životu i praksi moje umetnosti, poštovan od strane svih ljudi za sva vremena; ali ukoliko zastranim sa nje ili je prekršim, neka me sve suprotno zadesi."

Ovu su već zaboravili, postoji modernija i kraća koja se izgovara prilikom dodele diploma:

"U času kada stupam među članove lekarske profesije svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu humanosti.

Prema svojim učiteljima sačuvaću dužnu zahvalnost i poštovanje.

Svoj poziv ću obavljati savesno i dostojanstveno.

Najveća briga će mi biti zdravlje mog bolesnika.

Poštovaću tajne onoga ko mi se poveri.

Održavaću svim svojim silama čast i plemenite tradicije lekarskog zvanja.

Moje kolege će biti moja braća i sestre.

U vršenju dužnosti prema bolesniku neće na mene uticati nikakvi obziri, etničko poreklo, rod, vera, nacionalnost, rasa, seksualna orijentacija, politička ili klasna pripadnost.

Apsolutno ću poštovati ljudski život od samog početka.

I pod pretnjom neću popustiti da se iskoriste moja medicinska znanja, suprotna zakonima humanosti.

Ovo obećavam svečano, slobodno pozivajući se na svoju čast."

Dobro, kako se na čast poziva osoba koja čast nema? Ovaj tekst skoro niko ni ne pamti, niti ga je briga šta piše, više dođe kao neki ritual iz pradavnih vremena kada se smatralo da lekar mora biti časna osoba. Odavno to ne postoji.

Kako bi svi bili jednaki predlažem da se uvede NeHipokratova zakletva jer to je jedina zakletva koju će pojedinci poštovati:

"U času kada stupam među članove lekarske profesije svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu bogaćenja.

Prema svojim učiteljima sačuvaću dužnu zahvalnost i poštovanje i olajavaću ih gde stignem.

Svoj poziv ću obavljati tako da nikada ne oskudevam u novcu.

Najveća briga će mi biti stanje mog džepa.

Poštovaću tajne onoga ko mi se poveri i ucenjivaću ga dokle god ima para.

Održavaću svim svojim silama svoje pravo da pljačkam pacijente.

Moje kolege će biti moja braća i sestre ako mi dovode ovce za šišanje a ako me kritikuju onda ću na njih sasuti sve što imam.

U vršenju dužnosti prema bolesniku neće na mene uticati nikakvi obziri, etničko poreklo, rod, vera, nacionalnost, rasa, seksualna orijentacija, politička ili klasna pripadnost, samo to koliko novca ima da mi plati.

Apsolutno ću biti posvećen svojim ličnim zadovoljstvima.

I pod pretnjom neću popustiti da slučajno nešto novo naučim što može loše uticati na moj novčanik.

Ovo obećavam svečano, slobodno pozivajući se na svoju lopovsku čast."

Da ih više niko ne proziva da ne poštuju zakletvu.

A lekarska komora mudro ćuti. 

Setio sam se jednog francuskog filma, mislim da se zove "Neka poteče krv". Razgovor ide negde ovako:

- Ako vam dam ključnu informaciju za vas i vaše ljude, imam li vašu reč oficira da ćete ga ostaviti u životu? - pukovnik Brajtner je tražio način sa spasi svog vojnika. Obraćao se oficiru koji je prešao na drugu stranu.

- Imate moju oficirsku reč.

Naravno da je lagao. Ubio ga je.

- Ali dali ste oficirsku reč? - negodovo je pukovnik Brajtner.

- Bože, otvorite oči. Pogledajte oko sebe. Pogledajte na čijoj sam strani. Zar ste toliko naivni da mislite da moja oficirska reč nešto vredi?

Uvek mi odzvanja u mozgu taj dijalog - Zar ste toliko naivni da mislite da moja oficirska (lekarska) reč nešto vredi?

Lekar specijalista koji prima državnu platu a privatno valja čarobne pilulice nepoznatog sastava napisao je da od njih i slepi progledaju. U hvalospevima samog sebe i čutotvornih pilulica je udarao na emocije i obećavao čudotvorna izlečenja dece. Ne čudi da je krivio vakcine.

Na poziv da objasni delovanje svojih šarenih pilulica brže bolje je blokirao sve na čija je imena naišao, nadajući se da mu posao tako neće biti pokvaren. Načuo sam da se krije iza neke svoje rođake koja je navodno ministarka, nisam siguran da je to istina, možda žena ne zna šta on radi, možda nikada nije ni čula za njega.

Posle svega zaista se nadam da će "slepi" progledati i da neće dopustiti prevarantima da ih pljačkaju. Kao i da će 99% lekara smoći snage da izvuku glavu iz peska i dignu glas protiv šarlatana (džabe se nadam, od toga nema ništa).