Epidemija karcinoma

Izašla je skoro neverovatna vest da se značajno povećao broj karcinoma u svetu, kao i broj smrti kod mladih ljudi. Verujem da je to bila vest na koju su svi teoretičari zavera... znate šta već, jasno vam je.

Naravno, ta vest zvuči dramatično, kako i ne bi. I pokazuje zašto svako istraživanje treba pročitati do kraja. Nikada zaključak na osnovu naslova, nikada. Kao što očekujem da će ovaj tekst teoretičari besmisla navoditi kao dokaz jer oni čitaju samo naslove.

Podsetilo me na tvrdnje uranijumskih svedoka kada su tvrdili da postoji porast leukemije kod dece u nekim delovima. Jedne godine je bilo 2 slučaja a druge 3. Gledano strogo to je povećanje od 50% iako je na malim brojevima besmisleno govoriti o procentima.

Priznajem nisam matematičar, mogao bih i morao da matematiku znam malo više, poštujem one koji je znaju daleko više od mene. Za ovo ni ne moram da imam neka posebna znanja. Lako je objašnjivo. Pokazuje zašto sirovi podaci nisu merodavni, već samo  standardizovani.

Da rasčlanimo:

Porast neke bolesti se gleda na 100.000 ljudi a ne na ukupan broj. Dva na 100.000 je daleko više nego tri na 500.000 iako su se mnogi zaleteli da dokažu suprotno.

Drugo, poboljšanje zdravstva dovodi do porasta broja karcinoma i to naravno ne znači da medicina izaziva karcinome već da daleko veći broj ljudi živi i doživi starost. Gde je život najkraći ima najmanje karcinoma, gde je najduži ima najviše.

To mi liči na onu poznatu priču kako je porastao broj ranjenih kada su vojske počele da koriste šlemove. Za ove koji nisu baš jaki u razmišljanju to bi bio dokaz da su šlemovi nepotrebni. Oni zaista razmišljaju tako.

Brojke kažu da je 1990. godine bilo 1.82 miliona slučajeva karcinoma a 2019. 3.26 miliona. Ali brojke ne navode koliko je ljudi bila na Zemlji 1990. godine a koliko 2019. porast je veći od 2 milijarde ljudi, očekivana dužina života negde je porasla i za 20 godina.

Najveći porast je u državama koje 1990. godine nisu vodile preciznu statistiku. Tamo je porast veći od 1000%, dok je u državama Evrope očekivano pad a ne porast.

Slike su iz rada koji svi navode kao dokaz porasta broja karcinoma a koji pokazuje upravo suprotno. Mnogi navode da je razlika i zato što je sada dijagnostika bolja, daleko bolja.

Kada bi se životni vek produžio na preko 100 godina onda bi broj karcinoma značajno porastao, opet bi pisali kako je sada mnogo gore ne shvatajući osnovu matematike.

Naravno, epidemije karcinoma nema što ne znači da nema osnova da se njihov broj smanji. Zdrav život je osnova smanjenja šansi da se razvije karcinom u telu. Ljudsko telo ima jako mnogo ćelija, očekivano je da neke ne rade kako treba. Organizam ih se obično efikasno reši. Ako svom telu omogućimo da ima sve što je potrebno a da nema viškova. Zdrav život ne podrazumeva fanatizam i forsiranje nekih gluposti kao što su neke nezdrave dijete. Ishrana treba biti balansirana, aktivnost takođe, treba izbegavati zagađenost, opijanja i sve ono što je nezdravo.

A za one koji ne umeju da tumače podatke uputstvo, pustite stručnjake da rade svoj posao.