Naučni metod

Možemo li verovati nauci?

Ovo je jedno od čestih pitanja koja se postavljaju među laicima. Možda nesavršenost našeg jezika ne dopušta da se pitanje formuliše drugačije. Ili bi pravilnije bilo pitati imamo li poverenje u nauku. Možda naglasiti da se to ne odnosi na veru, jer onda bi pitanje bilo imamo li veru u nauku.

Mistifikacija pojma nauke postoji iz više razloga. Jedan je svakako želja prevaranata da zarade lak novac prodajući svakakve gluposti za koje ne postoje naučni dokazi. Oni su najveći kritičari nauke. Drugi je izostanak želje da se nauka objasni tako da bude dostupna svima.

Uzmimo neki banalan primer. Recimo opekotina od plamena.

Prevarant može da vam kaže (doslovce prenosim na šta sam naleteo) - Nije opasan plamen. Vatra nam je prijatelj. Nama vatra ne bi mogla ništa da ne deluju hemikalijama na nas. Opekotine nikako ne lečiti medicinski, to je pogrešno, samo meditacijom i grupnom meditacijom  a la Lujza Hej.

Drugi primer, ovo je od našeg poznatog nadrilekara (nadrilekarke) koja kaže da se masturbiranjem troši tečnost koja se nalazi u kičmi. 

Uzeo sam dva banalna primera. Sad, ako nauka drži nos u oblacima takve teorije će proći, ali može i da se objasni. Otvoreni plamen koji može da zapali papir ima temperaturu veću od 233 stepena (postoji dobra knjiga Reja Bredberija "451", odnosi se na temperaturu paljenja papira u Ferenhajtima što je 233C. Postoje i dva filma za one kojima je čitanje problem). Toplota tog tipa kompletno izaziva uništavanje belančevina kože i koža počinje da ugljeniše i da se raspada što ogoli nervne završetke koji onda nisu zaštićeni i na njih deluje sve što izaziva jak bol. Takođe to je put za infekciju jer nema više zaštite.

Što se tiče drugog primera treba pokazati sastav likvora i semene tečnosti i pokazati da ne postoji veza. Anatomski ne postoji veza.

Kako radi nauka?

Naučni metod

Poslužiću se primerom iz astronomije. Planeta Uran. Do 1757. godine smatralo se da postoje Merkur, Venera, Tera, Mars, Jupiter i Saturn. Te godine Heršel, koji je bio orguljaš u crkvi, amaterski astronom, napravio je teleskop u svom dvorištu i posmatrao nebo. I otkrio je nešto što do tada niko nije shvatio da je planeta. Sto godina ranije je viđen a smatran je da je zvezda iz sazvežđa Bika. Heršel ga je danima pratio i tako došao do saznanja o još jednoj planeti. Bio je došljak u Engleskoj i hteo je da novu planetu nazove Džordž, po Britanskom kralju. Tako je moglo da se dogodi da imamo planete Merkur, Venera, Tera, Mars, Jupiter, Saturn i Džordž. Francuzi su se pobunili i solomonsko rešenje je našao Johan Bode i nazvao ga Uran, što je odstupalo od ostalih imena koja su bila po rimskim bogovima, što bi značilo da treba da se zove Celes.

Ipak, nešto je bilo čudno. Uran se nije kretao kako treba. Irban le Verije, matematičar, nije mnogo voleo osmatranje neba noću kada mu je vreme za spavanje. Na osnovu kretanja Urana došao je do zaključka da postoji još jedna planeta. Došao je do tog zaključka jer je smatrao da je nepravilnost u kretanju zbog gravitacije neke planete koja se ne vidi. Nakon godina i godina proračuna odredio je tačno mesto gde se nalazi još jedna planeta. U Parizu u opservatoriji nisu imali vremena a ni sluha da proveravaju njegove tvrdnje. Bili su zauzeti osmatranjem neba i pravljenjem što tačnijih karti neba za navigaciju pomoraca. Irban je važio za arogantnu osobu, niko nije ni želeo da mu pomogne. Setio se da mu je neki asistent iz Berlina pisao godinu dana ranije (nije se trudio da odgovori) i sada je njemu poslao pismo sa verovatnom lokacijom planete. Johan Gale, asistent u opservatoriji u Berlinu je u svoje slobodno vreme usmerio teleskop tamo gde je Irban napisao i našao još jednu planetu. Bio je to Neptun. (nakon toga je došlo do sudskog procesa između Francuske i Engleske jer su Englezi tvrdili da je njihov matematičar iz Kembridža, Adams, koji je bio autističan, to isto izračunao ali da Kembridž nije želeo da objavljuje podatke).

Početak naučne misli, onakve kakva je sada pripisuje se Aristotelu koji je posmatrao procese u prirodi i izvodio zaključke. Dodajmo Bejkona i Njutna i imamo osnove naučne misli. Dedukcija i indukcija.

Indukcija podrazumeva posmatranje iz koga izvodimo zaključak a dedukcija izvođenje zaključaka na osnovu datih podataka.

U nauci sve potiče od hipoteze. Oni koji zaista ne razumeju nauku smatraju da je posao naučnika da potvrdi hipotezu koju ima. U stvari je obrnuto. Posao nauke je da dokaže da je ta hipoteza pogrešna. Nijedan zaključak nije trajan. Posao nauke je da dokaže da nije dobar i da postoji bolji. 

Hipoteza koja prođe što više provera raznih ljudi, u kojima oni pokušavaju da dođu do različitih rezultata, postaje Teorija. Teorija u nauci je ono što je prošlo složen sistem dokazivanja da je netačno. Teorija je ono što nismo uspeli da dokažemo kao netačno a zaista smo se trudili. Zato imamo Teoriju evolucije, kao i druge Teorije. Zato što su prošle sva moguća ispitivanja kojima je pokušavano da se dokažu kao netačne.

Naučni metod predstavlja beskonačno traženje nelogičnosti. Ono što važi u Malom Mokrom Lugu, mora da važi i u Albukerkiju, Bamaku, Aledaidi, Dramenu, Šangaju, Novosibirsku. Ako ne važi svuda onda je pogrešno, onda to nije teorija već promašaj.

To je osnovna greška koju čine ljudi koji žele da je njihovo mišljenje bitno. Oni su ubeđeni da se prvo nađe rešenje a da se tek onda traži problem za to rešenje. Zaključak je posledica dugotrajnog procesa dokazivanja. Kod svepametnih prvo ide zaključak pa se onda traže dokazi.

U medicini naučni metod podrazumeva dvostruko slepe probe. Ispitanici ne znaju da li su dobili lek ili placebo, ispitivači ne znaju ko je dobio lek a ko placebo. Tek kada se završi isitivanje svakog pacijenta dolazi se do pojedinačnih zaključaka i tek tada se sazna ko je šta dobio.

Da bi se neki lek priznao kao lek potrebno je da bude ispitano 10.000 do 30.000 ljudi. Tokom epidemije kada su mRNA (iRNK) vakcine stigle na tržište, ljudi koji se zaista nikada nisu potrudili da shvate naučni metod, počeli su odmah da trvde da treba da prođe najmanje deset godina i da zato ne treba da se daju vakcine. Pored očigledne monstruoznosti njihovih izjava (bolje da umiru ljudi nego da se daju vakcine) tu se proteže suštinsko ne poznavanje naučnog procesa. Tokom epidemije lako je imati više desetina hiljada ljudi koji će primiti vakcinu. Kada nema epidemije neke bolesti problem je naći toliko ljudi i nekada se to protegne na desetak i više godina. Od 500 kandidata za lekove tek jedan prođe sistem dokazivanja.

Jedna od osnovnih stvari koja se u nauci traži je mehanizam dejstva. Ako ne može da se objasni način na koji nešto deluje onda to nije pogodno za korišćenje. Apsolutno se mora znati šta, kako, zašto. Objašnjenje tipa - deluje, ne znam kako, nije bitno, važno je da deluje - jednostavno ne mogu da prođu. Zašto je to važno? Ako nije ispitan mehanizam dejstva onda se može desiti da deluje na neki drugi način i na neki drugi sistem u organizmu i da napravi štetu. Nema magije.

Nauka je ponekad dosadna. Nauka je često dosadna. Kada po hiljaditi put ponavljate isti eksperiment samo da bi dobili isti rezultat to sigurno nije zabavno. Kada hiljadu treći put ponovite i dobijete drugačiji rezultat i shvatite da je sve bilo uzalud, tek onda shvatite šta je nauka i naučni metod i zašto su tvrdnje ignoranata bezumne.

Da li ima podvala u nauci? Ima pokušaja, ali neko negde, na drugom kraju sveta ponovi sve i dobije drugačiji rezultat. Onda neko treći, četvrti i prevara pada u vodu. Jer to je naučni metod. 

Ovih dana česte su tvrdnje raznih hohštaplera kako su super olujekoje su se dogodile napravljene u laboratoriji. Što bi se mučili da objasne kako se to prave? Kako i da objasne kada je u startu samo znak bezumnosti? I onda neko to čita i sluša i veruje u to. Veruje nekoj osobi koja je na časnu reč dobila neku diplomu srednje škole. Zašto? Ubeđen je da je mnogo bitan i da je neko napravio oluju baš zbog njega. Inače oluje nikada nisu bile, to se ne dešava. Ni poplave, ni grad, ni vetar. Ma ne, to je iz laboratorije. 

Pitanje sa početka teksta - da li verujete u nauke?, fundamentalno je pogrešno na mnogo nivoa. Pravo pitanje je - Razumete li način na koji nauka funkcioniše?

Da li će neko da veruje u klimatske promene ili gravitaciju, ne utiče na klimu i gravitaciju. Može neko da veruje u šta god želi, to ne menja činjenice o predmetu verovanja već samo o osobi.

Gledam neki klip, balavac neki priča o tome kako je Zemlja ravna, tri nacrtane ovce neko da mu da, dve bi izgubio, ali on priča i priča i kaže Severnjača je nepokretna i tako se setih Heršela i Irbana le Verijea i razmišljam kakav je to život kada ti je mozak neopterećen znanjem i razumevanjem a toliko si tabula rasa da se još hvališ time.