Šta kada lekar lupa gluposti

Svaki put kada me neki pacijent pita šta da radi kažem da sluša savete lekara. Mislim da je to ispravan  put. Barem bi trebalo da bude tako. Ali šta ako lekar preporučuje vidne nebuloze, šta onda?

Gledajući da vidim sastav nekog čaja koji neki lekari preporučuju naleteo sam na odgovor nekog docenta, ginekologa, koji bukvalno preporučuje perlice od belog luka i homeopatiju.

Možda bih prećutao, ne moram ja svuda da se mešam, ali ovo je izgleda jedan od onih dana kada ne umem da prećutim. Jedva ih je 365 godišnje.

Imaju lekari pravo da budu dunsteri, niko im to ne brani, kod nas komora nema običaj da se meša u medicinu i rad. Još ako su u pitanju profesori, onda nikako.

Možda bih prešao preko toga, već sam navikao na svakakve nebuloze, ali ovo DOC ponosno nakačeno ispred imena... ne mogu, bode mi oči.

To DOC uči buduće lekare da se bave vradžbinama. Homeopatija čak nije ni vradžbina, to je legalizovana prevara. Kada DOC preraste u PROF onda će sa gnušanjem da odbacuje i lekove, sada se možda provuče neki.

Kada dođete u ordinaciju i vidite da vaš lekar očigledno ima problema sa znanjem, logikom i moralom, ne krivite samo njega. Krivi su profesori koji su ih učili.

Znamo za profesore uranijumske svedoke, antivaksere, ivermektinske svedoke, a i one koji su se odali komediji nakon odlikovanja. Znamo za lekare koji hrle na blesimetar (kvantno sokoćalo).

Očigledno je gde leži uzrok besomučnog propisivanja (ipak prepisivanja) antibiotika i probiotika. Mislio sam da je kriv doktor Haus, nepravedno sam ga optužio, krivi su profesori sa perlicama belog luka i ničemu u kapi vode.

Ima to i svojih prednosti, ne moraju pacijenti da idu kod omiljenih vračara i narikača oba pola, kod onih što sebe nazivaju alternativnim nešto (lekari sigurno nisu), odmah sve dobiju kod svog lekara iza kojeg stoje ovakvi profesori (trenutno samo docenti, ali ne sumnjam u njihovo napredovanje).

Šta uraditi kada se naleti na nešto ovako? Očigledno ništa, nikoga to ne zanima. Kad razmislim, možda neki deda u komšiluku ima prave lekove, bolje se obratiti njemu.

Zabrinut sam za pacijente studenata koji prihvataju ovakve savete svojih predavača. Uputstvo za studente, kada naletite na ovakve predavače, ma ništa, šta god pametno da uradite vi ćete biti krivi, ovo je obično izuzeto iz odgovornosti. Ali zapamtite jednu stvar, kada to nema ko da vas nauči, pacijenti nisu podloga za ispitivanje kulinarskih sposobnosti i lečenje svojih frustracija. Kuvanje, sujetu i frustracije ostavite kući da vam ih mama i tata leče.

Ne morate da slušate mene, ovakve savete daju vrhunski doktori, ja čak nemam posao, teram neku svoju pravdu u nadi da postoji neki red i da na kraju nauka i istina uvek moraju da pobede. Sigurno sam idealista, nema drugog objašnjenja.

Sram ne postoji, nestao je sa empatijom i brigom za zdravlje pacijenata. 

Ugrizem se za jezik svaki put kada pokušavam da branim medicinu. Ne treba da je branim od pacijenata, već od ovakvih lekara. Nisu pacijenti pokvarili lečenje već nadobudni lekari. U 21. veku treba da se dokazujemo da šećerna vodica i perle belog luka gurnute u šupljine tela, čak i kada vam to predloži vaš ginekolog, docent, jesu budalaština. Nema druge reči.