Istinita priča o lekarskoj sujeti

Ne sećam se da je ovaj događaj imao medijsku pažnju, još manje da se izučava kao eklatantni primer kako lekari ne smeju da rade. Zarad istine i nauke a i nauka istina o ovom slučaju ne sme ostati skrivena. To je priča koju svaki dan gledamo u medijima gde se favorizuju pojedine spodobe jer imaju famozna dva slova dr ispred imena. Ovo je istinita priča i ne sme biti zaboravljena.

Glavni događaj se dogodio u Švedskoj, Karolinska Institut 2010. godine. Ako vam je nepoznato izguglajte Karolinska i Nobelova nagrada za medicinu. To ovoj priči daje čudan i zastrašujući tok.

Superstar hirurg švajcarsko-italijanskog porekla Paolo Macciarini je pristao da se zaposli u Karolinska Institutu kao viziting profesor i kao istraživač. Pre toga je radio u Barseloni, Hanoveru, Londonu. 

Da bi se shvatilo koliko je smatran super zvezdom treba reći da je on sam naveo kako je dogovorio da ga, sa Benitom Aleksander novinarkom koja je pravila dokumentarac o njemu, venča lično Papa Fransis a da na venčanju peva Bočeli. 

U Karolinsku ga je doveo lično predsednik odbora za Nobelovu nagradu za medicinu.

On je predstavio svoj metod regenerativne medicine zamene traheje drugom veštački uzgojenom od stem ćelija. Naveo je da je prvo imao eksperimente na životinjama.

Uz veliku medicinsku pompu i čak naslovnu stranicu Nju Jork Tajmsa izveo je niz operacija. Najpoznatija je bila na Andemariam Teklesenbet Beyene-u koji je imao karcinom bronha i hemoterapiju koja je dovela do suženja trahee. Macciarini se odlučio da mu ugradi kompletno sintetički napravljenu traheu, za razliku od ranijih relativno uspešnih operacija kada je postavljana trahea od kadavera. 

Sledile su operacije, po istom principu, Kristofera Lila, koji je imao karcinom, onda Julije Tulik koja nije ni bila životno ugrožena nakon sudara, Aleksandra Zozulija, koji takođe nije imao opravdan razlog za intervenciju, Jesima Cetira čija je trahea bila povređena tokom ranije hirurške intervencije, Hane Voran, Sadika Kenana i Dmitrija Onogda. Dmitrij je jedini živ jer mu je ubrzo izvađena veštačka trahea. Svi ostali pacijenti su preminuli zbog komplikacija nastalih raspadom trahee.

Nakon što su ga otpustili iz Švedske operisao je u Rusiji jer je tamo imao odlične konekcije od ranije.

Njegove radove su objavili Nature i Lancet, kao i drugi poznati i cenjeni medicinski časopisi.

Kada je konačno utvrđeno da pacijenti umiru počelo je zataškavanje koje nije uspelo i na kraju je rezultiralo ostavkama Predsednika Komiteta za Nobelovu nagradu za medicinu i njegovog zamenika (imena namerno nisu navedena jer ne zaslužuju ni da se pomenu).

Počelo je da se raspetljava klupko. Izašlo je na videlo da je Paolo Macciarini još 2012. godine optužen za pokušaj "izmuzavanja" para od pacijenta. Stvari koje je naveo u biografiji su se ispostavile kao izmišljotina a navodni planirani brak nije mogao da bude ostvaren jer je već bio oženjen. Čak je Papska kancelarija negirala da uopšte ima pojma ko je taj lekar. Poznate ličnosti koje je navodno lečio negirale su da ga poznaju. 

Lancet i Nature su povukli njegove radove a ostale su povukli koautori. Nije radio eksperimente na životinjama, izgleda da ih je više voleo nego ljude. U Rusiji su takođe shvatili da je prevarant i otpušten je uz obrazloženje da je operisao bez njihove licence.

Iako je Medicinski odbor doneo odluku da je kriv za pogrešno lečenje Sud u Švedskoj ga nije osudio jer su pacijenti imali prateće bolesti koje su mogle dovesti do smrti. U Italiji je osuđen na 16 meseci zatvora. U Švedskoj mu je suđeno ponovo i dokazano je da je kriv ali nije osuđen na zatvorsku kaznu već na uslovnu.

Sramotno je zataškavanje, zarad lične sujete nanesena je ogromna šteta čitavoj medicini. Macciarini nije napravio slučajnu grešku tokom operacije, on je svesno krivotvorio istraživanja, svesno i sa namerom je lagao. Njegov životni put pokazuje da je lagao u svim oblastima.

Užasavam se kada pročitam kako ljudi pišu da će doktori uvek braniti druge lekare. Užasno je kada se shvati da se to dešava i to ne u nekoj državi bez zakona već direktno tu gde dodeljuju Nobela za medicinu. A šta da kažem za niz propusta koje su napravili medicinski časopisi koji važe za najbolje. To što su radovi povučeni ne znači ništa. Ako je neko poznat može da objavljuje svakakvo smeće i da se svesno bavi prevarama. Šta da kažem na zakon koji ga oslobađa? Da li je to pravda?