Intrahospitalne infekcije

Nekada davno sam u jednoj pesmi čuo izraz "Izlečen od bolesti a bolestan od leka". U pesmi se mislilo na ljubavne probleme, ali taj izraz sam potpuno shvatio tek u bolnicama. Shvataćemo ga sve više zbog zloupotrebe antibiotika tokom epidemije.

Šta označava pojam "bolnička infekcija"? To je infekcija koju pacijent nije imao, niti je bila u inkubaciji pre nego je primljen na lečenje. Znači infekcija koja je nastala isključivo u bolnici tokom lečenja. U jakim zdravstvenim sistemima procenat je oko 5% dok je kod nas često veći od 15%.

Najčešći uzrok bolničkih infekcija su dugotrajna davanja antibiotika ili kortikosteroida. Loši higijenski uslovi i nebriga su u manjem procentu, mada nisu zanemarljivi.

Uzročnici mogu biti i bakterije i gljivice i virusi i paraziti. Najčešće bakterije su Ešerihija (Esherihia coli), koagulaza negativne stafilokoke (S. epidermidis, S. saprophyticus, S. capitis, S.auricularis), zlatni stafilokok (Staphylococus aureus), MRSA, Enterokok (Enterococcus), Pseudomonas (Pseudomonas auriginosa), Acinetobakter, klebsijela (Klebsiella pneumoniae), Enterobacter, Proteus mirabilis, Serratia a nakon njih nastupaju anaerobne Propinobacterium i Bacteroides. Nova moda je Klostridija (Clostridium difficile), Legionalla i Mikoplazma.

Nakon bakterija na red dolaze gljivice, što je normalno jer što više uništavamo bakterije to više omogućujemo tlo gljivicama. Tu je uvek prisutna, uporna i dosadna, Candida albicans, za njom slede Kriptokok (Cryptococcus neophormans), Aspergiloza a tu su i nove, mlade snage u naletu, Candida krusei, parapsilosis i lusitania. Imamo u TV serijama ozbiljnu opomenu (The last of us), ne kao nešto zaista moguće na taj način, vać kao ukazivanje da i gljivice mogu iznendriti nešto epidemijski.

Virusne bolničke infekcije su najčešće kod psihijatrijskih bolesnika a nakon toga kod dece. Uzročnici mogu biti svi virusi, kod dece RSV i rotavirusi a kod odraslih Hepatitis B i C, čak i HIV, pored svih ostalih.

Najčešće se radi o urinarnim infekcijama zbog katetera, nakon toga infekcije rana sve do gasne gangrene. Infekcija se može javiti svuda. Uzročnik može biti već u ili na samom pacijentu ili unesen dijagnostičkim ili terapijskim procedurama.

Na sve to što znamo, šta da kažemo o lekarima koji se protive nošenju maski i pranju ruku? Da li je takvima zaista mesto u zdravstvu? Uvek su isti  u pitanju. Oni su i antivakcinašia u zadnje vreme i ljubitelji istrebljenja naroda. Neko će reći da je i Mengele bio lekar, ali nije. Mengele je bio alternativac, neko ko je glumio da je lekar jer mu je moglo i zato jer je bio blizak sa jednim diktatorom, primećujete li vezu?

Bolničke infekcije su izuzetno ozbiljna stvar, od njih oboljeva i medicinsko osoblje, posebno sestre koje su u najbližem i najčešćem kontaktu sa pacijentima.

Zato medicina a ne šarlatanstvo i bežanje od odgovornosti.