Ozempic i stručnjaci za zdravlje

Ozempic je lek koji služi za lečenje dijabetesa tip 2. I to je osnovna informacija koja treba da se zna. Sve ostalo spada u stvari koje nemaju puno dodira sa medicinom.

Šta pokazuju studije. Semaglutide (to je supstanca, dok je Ozempic prodajno ime) služi da snizi vrednosti HbA1C u krvi što je jedan od parametara u lečenju dijabetesa. Oni koji se bore sa šećerom znaju šta je to, za one koji ne znaju to je, prosto objašnjeno, srednje vrednosti šećera u krvi u zadnjih par meseci.

Način kako se smanjuje nivo šećera, za oko 7% kod 73% pacijenata (placebo kod 29%) je stvaranje osećanja sitosti mnogo ranije. To omogućuje da se smanji potreba za hranom. Uz to se preporučuje redovno vežbanje. I to je sve OK. Mehanizam je delovanje na GLP-1 receptore koji služe da daju signal mozgu da je postignuta sitost i da se prestane sa hranom. Semaglutid to postiže mnogo ranije.

Problem je nastao kada je lek počeo da se koristi kod osoba koje nemaju dijabetes i lek koriste samo da bi oslabile bez previše napora. To je tzv off-label upotreba leka. Da bi rešio problem gojaznosti proizvođač je proizveo lek koji je isti po sastavu ali nije po količini aktivne supstance (Wegovy).

Ko je gojazan odlično zna kakav je to problem i koliko je teško lišiti se viška kilograma, svakako je dobro pomoći im u tome. Gojaznost je često udružena sa dijabetesom tip 2.

U čemu je onda problem? Lek sa istim sastavom zaista smanjuje kilažu, zašto da se ne koristi onda? Na prvi pogled je tako. Zaista, zašto zabraniti ljudima da koriste sredstvo za smanjenje kilaže? I da li je važno da li lek propisuju lekari ili priučene kozmetičarke ili life-couchevi različitog obrazovanja? Zaista, ako je efekat samo jedan čemu drama oko toga i zašto onda samo lekarima pravo da propisuju?

Svaki lek, pa i ovaj, ima svoje stroge indikacije, kontraindikacije, nuspojave, kao i potencijalne štetne efekte. Lekovi nisu igračke za neodgovorne osobe. Osim propratnih nus pojava kao što su mučnina, povraćanje, proliv i zatvor, koja prestaju nakon nekog vremena, tu može doći i do ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što je pankreatitis, gubitak vida ili čak karcinom tireoidee.

Terapija je namenjena ljudima kojima je zaista potrebna i spada u dugotrajne, možda čak i doživotne terapije i nije namenjena da bi se lakše ušlo u neku haljinu ili u bikini, ili da bi neke dedice glumile muškost i privlačnost. Ne koristi se na načine na koje nestručni predlažu. Takva upotreba je ismevanje ljudi koji su stvarno bolesni.

Napravljen je manjak na tržištu jer se mnogi prosto utrkuju da ga preporuče iako nemaju nikakva medicinska znanja, očigledno ni odgovornost.

Vraćamo se na osnovno pitanje - Ko je ovde stručnjak za zdravlje? Hajde da se jednom odlučimo. Hoćemo li da verujemo stručnjacima u svojoj struci ili ćemo da verujemo totalnim šarlatanima kojima je bitna jedino jeftina popularnost i verovatno politički poeni. 

Da li je tamo neka polupismena likuša vrednija za savete o zdravlju od mene? Žalosno je što će većina više verovati njoj (njemu, nije rodno usmereno). U polupismene svrstavam i one sa fakultetom i čak profesorskim zvanjima kojima je bitniji profit, bilo kog tipa, od nauke. Profit ne mora nužno biti iskazan u novcu, ima i drugih oblika.

Možda zaista treba ukinuti lekare, neka leče ovi politički ostrašćeni, njima su i tako važni jedino glasovi i moć, a ne životi drugih. Zato će oni svesrdno biti protiv vakcinacije ali i svakog uređenog društva jer normalan a njima je uvreda. Cilj im je neobrazovanost i siromaštvo, beda, jer samo tako mogu da vladaju.

Nije moje da odlučujem umesto vas, dato vam je pravo i moć da birate, čak se ni obavezna vakcinacija ne sprovodi kako treba. Da ne pominjem neobaveznu. Ovde vlada uverenje da je magija ono što leči i da su lekari zli jer eto kriju lekove koji su delotvorni i dostupni svima, kao soda bikarbona i kurkuma, čak smatraju da će lekari pre umreti nego priznati postojanje čarobnih lekova koji leče sve. 

Džabe meni škole i desetine hiljada pacijenata iskustva, kada neko pogleda na YouTube-u klip sa žutim titlom na kome piše da je zabranjen za gledanje i posiše svu mudrost ovog sveta.

Postoje načini da se težina smanji. Odlično znam koliko je teško. Godinama sam pokušavao i ako imalo uspem kilaža se vraćala. Znam koliko je to teško. Čak i kada sam konačno uspeo da se oslobodim većine viška, opet ostaju problemi kože, čak se javio i problem jedne stare operacije i ožiljka koji je gubitkom masti došao u poziciju da pravi tegobe, mast je bila tampon zona. Može da se uspe, kao što se može rešiti bilo koje zavisnosti. Rešenja svakako nisu magijska, samo upornost i disciplina. Ako su potrebni lekovi, njih propisuju oni koji su za to stručni a ne neki fensi tipovi sa tiktoka ili selebriti ličnosti, zarad popularnosti. Ali, sami birate, zar ne?