Sudbina i nauka

Mislim da dnevno svako od nas čuje kako se pominje sudbina. Postoji li sudbina? Postoji li predodređenost? Da li takve izjave imaju uporište u nauci? Hajde da pogledamo zajedno.

Po narodnim verovanjima, sudbina je sila koja određuje sve događaje u životu svakog pojedinca. Od sudbine se ne može pobeći. Odnosi se i na tačno vreme smrti, ponekada i na način smrti. Ako se izbegne, onda smrt juri sve dok ne namiri svoje potraživanje (kao izvršitelji, recimo). Koliko god neko truda da uloži i nešto ne ostvari, to mu nije dosuđeno.

Idealno tlo za svaku pseudonauku, šarlatanstvo i neodgovornost. U medicini se karakteriše brojem ikona u ordinaciji, jer šta god da se desi "bog je tako hteo". Čemu onda medicina?

U slovenskoj mitologiji sudbinu određuju Suđaje. One se, trećeg dana po rođenju, okupe oko deteta i odrede mu čitav život. Kod Starih Grka su takođe tri žene - mojre. Prva je Klota ili Prelja i ona ispreda nit života. druga je Lahesa ili Deliteljica sudbine, koja odmerava i određuje dužinu svake niti. Treća je Atropa, Neumitna, ona preseca nit života. Na sudbinu ponekada utoču i erinije, boginje osvete i smrti.

Filozofski sudbina je red kojem je podvrgnuto svako biće. Nije slučajna, već racionalna.

Astrologija recimo pokušava da sazna čovekovu sudbinu. Naravno, besmislena je. Raspored planeta i zvezda na nebu tokom rođenja nemaju ama baš nikakvo dejstvo na ljude, kao što ni te planete nemaju i ne, retrogradno Merkur nije naučna kategorija (jeste u astronomiji i označava otpičku varku zbog brzine kretanja).

Preveliko verovanje u sudbinu je fatalizam.

U hinduizmu sve je unapred određeno mnogo pre rođenja - daivam. Islam, preislamska poezija je koristila reč maniya. Muhamed kaže - Znaj da ono što te je promašilo nije te ni moglo pogoditi a ono što te je pogodilo nije te moglo mimoići.

Neću objašnjavati zašto je lakše verovati u sudbinu nego prihvatiti život kakav jeste i tražiti racionalne razloge za nešto. Sudbina je uvek zgodno opravdanje.

Ipak, postoji li neko naučno objašnjenje za sudbinu?

Možemo reći da postoji. Ne u religijskom ili fatalističkom smislu, li postoje stvari koje su predodređene. Recimo genetske bolesti. Razvojem fMRI dolazimo do toga da je mnogo procesa koji se odigravaju predodređeno funkcijama mozga. 

Zaljubljivanje, seksualnost, sklonosti ka nečemu, predodređeno je genima i funkcijama mozga. Pored sklonosti ka nečemu, postoji i unakrsno delovanje okoline. Vaspitanje i obrazovanje će uticati na procese.

Ono što je nekada bilo sudbinski predodređeno, kao kod nekih karcinoma, moderna nauka uspeva u manjoj ili većoj meri da pobedi. Doći će vreme kada će se većina bolesti moći pobediti. 

“Ljudsko srce ima nezgodnu naviku da sudbinom naziva samo ono što ga satire.” rekao je Albert Kami. 

“Primijetio sam da čak i oni koji tvrde da je sve predodređeno i da ništa ne možemo promijeniti, opet gledaju dva puta prije nego pređu cestu.” To je rekao Stiven Hoking i to verovatno najbolje ocrtava pojam sudbine i verovanja u nju.