Čovek - nuklearni reaktor

Jedno od pitanja koje sam čuo najčešće u životu je svakako - Da li je opasno da se ovoliko zračim? Pitanje se odnosi na normalne medicinske dijagnostičke procedure. Zaista sam fasciniran strahom od radijacije. Mislim da je to jedan od najneracionalnijih strahova, možda je i na prvom mestu.

Razumem strah od nuklernog naoružanja. Opravdan je taj strah. Sa druge strane, kod nuklearnog naoružanja radijacija je problem, ali daleko manji nego što se misli i svakako daleko manje od same eksplozije. Zona ogromne radijacije se poklapa za zonom vatrene stihije gde je temperatura i do 14.000 C. 

Prezračenja su retka, toliko su retka da se o njima snimaju filmovi ili pišu knjige. Ono što se smatra incidentima sa zračenjem u mnogo slučajeva nisu ni bili samo radijacija već umnogome i toplota. Iako se misli da je najveći incident bio Černobilj a nakon njega Fukušima, ustvari incidet izazvan ljudskom rukom koji je ozračio najviše ljudi bio je Goiania incident u Brazilu kada je u dodir sa radijacijom došlo 112.000 ljudi, od toga je 249 bilo ozračeno više od dozvoljenih vrednosti a 4 osobe su preminule.

Prva osoba za koju se zna da je bila prezračena je Klarens Medison Dali, radnik u Edisonovoj laboratoriji, koji je dobio dermatitis od velike doze radijacije.

Druga poznata žrtva radijacije bila je Marija Kiri koja je preminula u 67. godini starosti od posledica aplastične anemije koja je mogla biti izazvana prekomernom radijacijom.

Sledeće na listi su devojke iz Orandža, Nju Džersi, koje su ukrašavale satove radijumom. Njihov slučaj je detaljno razrađen i predstavlja jedan od dokaza da niske doze ne izazivaju karcinome.

Denver, radnici rudnika radijuma su kontaminirali ulice Denvera.

1927. godina, Elen Bajers, golfer, industrijalac, povredio je rame a neki od tadašnjih šarlatana mu je prodao čudesni lek koji je radijum rastvoren u vodi. Popio je 1400 bočica. Preminuo je od karcinoma vilice pet godina kasnije.

2. juli 1956. godine eksplozija u Silvanija Elektrik Produkts u Kvinsu, jedna osoba preminula od trovanja torijumom.

Mart 1957. Hjuston Teksas, dva radnika dobila opekotine od izlaganja radioaktivnom materijalu.

10. 0ktobar 1957. godine najveći incident u UK, požar se dogodio u nuklearnom postrojenju za izradu nuklearnih bombi, Vindskal Pajl i trajao je 3 dana. Došlo je do znatnog curenja radiaktivnog joda i polonijuma. Smatra se da je bilo 240 karcinoma kao posledica padavina i oko 100 smrti od karcinoma (po LNT modelu), dok se u inicijalnim izveštajima navodi da je bilo oko 33 smrti od karcinoma tireoidee zbog joda i od karcinoma pluća zbog polonijuma, tokom 50 godina, što su realnije brojke, iako i one mogu biti preterane. Za incident se saznalo tek nakon 30 godina, što je uticalo na broj ozračenih.

Jun 1958. Y-12 Ouk Ridž, osam radnika povređeno u incidentu.

15. oktobar 1958. Vinča, poznati incident sa reaktorom koji je bio bez zaštite, 6 osoba prezračeno, 1 preminuo.

1975. Breša, radnik slučajno ušo u polje gde se vršilo zračenje iz 4 izvora, bio izložen 500TBq jakom izvoru, primio 12Gy, umro od akutnog radijacionog sindroma

1977. Donrej, eksplozija u nuklearnom postrojenju, bez žrtava

13. juli 1978. godine Institut za nuklearnu fiziku Protvino u Rusiji, jedan radnik slučajno bio izložen protonskom zraku koji je prošao kroz njegov mozak i preživeo.

16. juli 1979. Črč rok izlivanje 383.000 kubika radiaktivnog materija sa 1000 tona toksičnog otpada sa kiselinama i sulfidima. Istraživanja su dala oprečne rezultate, negde su tvrdili da nije bilo problema a u drugim da je bilo porasta karcinoma.

29. septembar 1979. tricijum je nađen u čokoladnim kolačima

1981. Daglas Krofut je ozračen i preminuo, i danas se ne zna čime je ozračen, bio je nezapošljeni industrijski radiološki tehničar.

1982 Tajvan, ljudi su godinama živeli u zgradama u čijim zidovima je bio radioaktivni kobalt, čak 7000 ljudi. Rezultat, drastično manja incidenca karcinoma.

1985 - 1987 aparat za zračenje pacijenata zbog kvara prezračio pacijente i ubio njih troje.

1989. Kramatorsk Ukrajina, 6 njih umrlo od izvora radijacije koji je tu slučajno ostavljen

1990. Sorek Izrael, jedan radnik svojom greškom ozračen sa 10Gy, umro nakon 36 dana

1992. Indijana pacijent preminuo jer su ignorisali znak za alarm

2000 - 2001. Panama, čak 28 pacijenata primilo letalne doze radijacije jer osoblje nije umelo da podesi aparat

2001. Blajstok, Poljska, 5 pacijenata opekotine od radijacije zbog aparata koji je bio u kvaru a popravljao ga je neki priučeni lokalni majstor koji je napravio još veći kvar

2001. Lia, Gruzija, drvoseče su u šumi slučajno našle bačene kanistere sa izotopima. Jedan je doživeo teške opekotine i nakon 893 dana lečenja preminuo od sepse.

2005 - 2006. Epinal, Francuska, zbog greške u softveru 4 pacijenta preminula od radijacije a 25 oštećeno.

2006. Liza Noris, pacijent sa tumorom mozga, primila preveliku dozu radijacije u Glazgovu i preminula

2011. Rio de Žaneiro, devojčica primila 8 x punu dozu zračenja zbog leukemije, umrla sa nekrozom delova mozga

Događaji na ostrvu Tri milje, Černobilju i Fukušimi su opisani posebno, kao i eksperimenti američke vojske.

Bilo je još minornih incidenata ali ovo su oni glavni. Osim Černobilja, nije bilo žrtava u nuklearnim elektranama.

A koliko čovek zrači?

Svake sekunde u našem delu se dogodi 12.000 do 20.000 radioaktivnih raspada, odnosno 12.000 do 20.000 bekerela a telo nam pogodi 15.000 gama zraka. Svako od nas zrači. Smešno je kada ljudi misle da je zračenje nešto veštčki, neprirodno. Naprotiv, sve na Zemlji i sve u svemiru zrači.

Nesreće se dešavaju. Nijedna nesreća nije mala za onoga ko je žrtva i svaka je tragična. Posebno bole medicinske greške kada su pacijenti umesto ozdravljenja dobijali smrt. ne umanjujem, još manje opravdavam. Sa druge strane broj žrtava je neuporediv u odnosu na bilo šta u životu. Smešno je da oni koji se opijaju, puše ili se drogiraju nemaju strah od svog poroka koji ih vodi u smrt a definitivno imaju strah od radijacije. Nije li to malo licemerno?

Hteli vi to ili ne, zračite, koliko god se opirali i mislili kako je to nemoguće - zračite.