Tri milje - treća najveća nuklearna katastrofa

Svi znaju priče o Černobilju i o Fukušimi, ali njima je prethodila jedna nesreća u SAD na ostrvu Tri Milje. Bilo je to 1979. godine. Tu priču je iz naftalina izvukao Netflix da bi se svrstao rame uz rame sa ostalim lobistima  protiv nuklearne a za upotrebu fosilnih goriva.



Šta kaže dokumentarni film o incidentu?

Ponavlja se teza koju je HBO postavio, moglo je doći do uništenja značajnog dela Amerike, do najmanje dva miliona mrtvih, potpuno uništenje Istočne obale, na stotine hiljada mrtvih od karcinoma i slične pričice.

Kao dokazi za te tvrdnje su srceparajuće priče o nekoj devojci koja je dobila limfom sa 18 godina starosti i to 22 godine nakon incidenta (znači nije ni bila rođena kada se incident dogodio) i o nekom čoveku koji je dobio karcinom grla, koji je inače pušač, ali što bi se zamarali stvarnim uzrocima kada se mogu dati izmišljeni.

Kao stručni komentator, doveden je Mičio Kaku, nesumnjivo poznati teoretski fizičar koji je poznati lobista protiv nuklearne energije i ne bavi se nuklearnom fizikom (inače postavke o strunama koje su njegove nikako da se potvrde kao tačne).



Šta se stvarno desilo?

Sve moguće agencije koje postoje u SAD a bilo čime su vezane za bezbednost, zdravlje ili prirodu, ispitivale su incident.

Zbog ljudske greške i greške u konstrukciji, došlo je do delimičnog topljenja jezgra u jednom od reaktora. Radijacija koju su primili ljudi koji žive u okolini je na nivou jednog Rdg snimka. Niko nije poginuo, niko se nije razboleo, nije bilo povećanih defekata na rođenju a elektrana je nastavila da radi do 2019. godine.

Zaključak svih komisija je bio da je panika jedini štetni efekat. Kao da je bilo malo panike, tv industrija se trudi da je bude značajno više.



A šta su činjenice o štetnosti radijacije?

1. Nije bilo povećanog broja karcinoma nakon Tri Milje, Černobilja i Fukušime. Nije bilo povećanog broja karcinoma čak ni nakon Hirošime i Nagasakija

2. Nije bilo povećanog broja defekata na rođenju nakon Tri Milje, Černobilja i Fukušime, čak ni nakon Hirošime i Nagasakija

3. Radijacija je nešto sasvim prirodno. Sve je radioaktivno, tlo, vazduh, hrana, voda, čak i mi.

4. Jedini karcinom koga možemo povezati sa radijacijom je karcinom tireoidee i to kod dece u endemskim područjima u kojima nema dovoljno joda, što je itekako moguće sprečiti. Što je lako i potrebno sprečiti nevezano za nuklearne incidente.

5. Niske doze radijacije ne stvaraju nikakve zdravstvene probleme. Tamo gde žive ljudi sa prirodnom radijacijom koja je daleko viša od uobičajene, imaju manju incidencu karcinoma.

6. Visoke doze radijacije su opasne ali da dođe do njih je skoro nemoguće. 

7. Bilo je grešaka u razvoju nuklearnih elektrana, sve to je sagledano i ispravljeno. Černobilj nije imao zaštitnu kupolu, lako je dolazilo do pregrevanja, kontrolne šipke su nedostajale.

8. Karcinomi su bolesti čiji broj se povećava produžavanjem dužine života, predviđanje za SAD je da će 42% ljudi imati neku vrstu malignog oboljenja

Marija Kiri je davno rekla: "Ne trebamo se plašiti ničega u životu, već ga ispitati. Sada je došlo vreme da razumemo više, kako bi se plašili manje".
Ali strah se bolje prodaje, čemu istina i nauka kada je strah sigurna roba. Nauka je suvoparna, barata činjenicama. Strah udara na emocije a znamo da činjenice nemaju šansu pred emocijama. Nerazumno uvek pobeđuje ono što je razumno. Ko želi da proda neku priču, potrebno je samo da hrani strah, prodaja ide kao alva.
Na vama samima je izbor, strah ili činjenice? To je izbor koji donosite sami, biti uplašeni miš ili imati znanje?






References:

Коментари

Популарни постови