Živim li ja u paralelnom Univerzumu

Probudim se i pogledam šta piše u medijima. Nešto mi je čudno. Odem do kupatila, umijem se, ponovo pogledam vesti, nisu se promenile. Uštinem se, ne pomaže. Ustvari nema ni potrebe, bole me leđa, znači živ sam i nikako nije san.

Nemam drugo objašnjenje sem da sam u paralelnom Univerzumu. Nisam imao sreće pa sam naleteo na neki uvrnuti.

Kada smo kod paralelnih svetova, skoro sam siguran, jer u kom to normalnom bi profesor medicinskog fakulteta naseo na priču satiričnog časopisa o tome da su naučnici uništili pet paralelnih svetova u laboratoriji. Sa druge strane, ni ostale mu izjave nisu smislenije. Kako je profesor šta uraditi sa njim? Neće valjda neko da mu uzme licencu? Neće, dobiće orden i postaće poslanik.

Počnem da čitam vesti, kad tamo virusolog objašnjava kako niko ne može istovremeno da ima dva virusa. Opet pomislim da je neki satirični časopis, ali nije. Upitno je ustvari, izgleda da su svi satirični, kada bi se šalili. Više su nebulozni.

Onda čitam stručnjak kaže da je bilo čak pet mutacija virusa. Pogledam datum, današnji, nije od pre dve godine. Onda drugi virusolog kaže maske narušavaju imunitet.

I svi u glas se raduju što je na snazi soj koji je mnogo zarazniji, jer to je kao mnogo kul da bude više bolesnih i što više umrlih. Logika, ako se svi razbole onda niko neće sledećih mesec dana.

A u onom svetu sa koga sam došao učili smo drugačije. 

Profesori Medicinskog fakulteta su bile vođe znanja i lečenja a mediji su prenosili istinu a ne providne laži kojekakvih spodoba.

Tamo ljudi slušaju savete lekara a ne osoba koje su pod vidnim hroničnim dejstvom alkohola. U tom nekom svetu sa koga sam pao, glavnu reč o nauci vode naučnici, nikako ljudi koji su prespavali osnovnu školu.

Ima i tamo onih koji bi do lake love lažima, ali izgube licencu.

Čudan neki svet.

Možda je ovo neki pakao za one koji smatraju da se nauka zasniva na dokazima.