Sujeta - neprijatelj medicine broj 1

Kažu da reč sujeta vodi poreklo od ruske reči sueta koja označava slavoljublje ili taštinu. Kada kažemo za nekoga da je sujetan obično mislimo na potrebu za dokazivanjem svoje više vrednosti. Možemo označiti i kao otimanje za slavu.

Sujetne osobe su jako uvredljive. Sve što bilo ko radi doživljavaju kao napad na sebe i svoj ego. Obožavaju tračarenje i pažnju koju im drugi poklanjaju. Uz sujetu uvek ide narcisoidnost i njihovu naklonost najlakše dobijate laskanjem. Obožavaju da drže laskavce oko sebe.

Jedan od oblika sujete je negiranje tuđih vrednosti. Njima nikada niko drugi nije dobar, uvek znaju bolje. Sujeta vodi u paranoju kada počnu da misle da svi rade protiv njih.

Svi smo mi pomalo sujetni, neki malo, neko previše, ali kada sujeta postane glavna osobina lekara, e to je onda veliki problem.

Dovoljno je pogledati medije i društvene mreže. Uporno držanje, čvrsto stiskanje svojih greški dovodi da i osobe koje su bile ispravne postaju pogrešne.

Posao lekara nije da drži nos u nebesima. Medicina nije lepa nauka, naprotiv, to je nauka o patnji. Nema ničega lepog u gledanju tuđe patnje iz dana u dan, iz sata u sat, iz minuta u minut. Nema, bol, suze, muka, smrt, to je medicina.

Lečenje je skopčano sa novom patnjom. Uvek moramo da se vratimo na samu istoriju medicine. Dva momenta koja su dovela do nastanka šarlatana. Velika kuga u Londonu kada je većina lekara pobegla iz grada i prepustila ga prevarantima. Drugi je sama suština početka sadašnje medicine. Amputacije, uspavljivanje udarcem čekićem u glavu, obično na kraju bolna smrt. Ipak poneko je preživeo. Nasuprot medicini šarlatanija koja ne boli, koja nudi slatke reči i laži. Ne donosi zdravlje, ali važno da se nudi nada.

Da sam pacijent stvarno bi mi bilo strašno da sam na pregledu kod lekara koji ne želi da me sasluša. Kod onoga ko gleda kroz mene ili kod onoga ko vidi novac u meni. 

Stalno slušam kako lekar nije hteo ni da čuje šta pacijent govori. Situacija od pre par meseci. Tu smo anesteziolog i ja. Ulazi pacijent da pregleda kičmu. Obojica kažemo da se radi o kamenu u bubregu. Ono, s'vrata. Ali leče je već mesec dana od diskusa. Kako su ustanovili? Po anamnezi, bez pregleda. Nateramo pacijenta da pregleda bubrege. Epilog kamen koji je zaglavljen u ureteru. Nakon deset dana dolazi da se zahvali, spasili smo joj bubreg. Zašto se to desilo? Jednostavno lekar nije hteo da pobedi svoju sujetu. Pomislio je na diskus, OK, slični su bolovi, ali kada nije bilo poboljšanja nije ni pomislio da promeni svoju pretpostavku jer, sujeta. Nije bitno kako je pacijentu, bitno je da je on bezgrešan.

Znam puno svojih kolega koji svoju slavu grade ogovarajući druge. Nemaju kvalitete, zato to menjaju ogovaranjem. Još ako im se da vlast? Strašno. Kvaka 22, nikada ne treba dati vlast onome ko je žarko želi.

Slušam političke govore o omikronu. Nisu medicinski. Onima koji se bave medicinom a ne sujetom pristup medijima je ograničen. Još ako se nisu politički izjasnili, e tek onda su neprijatelji.

Ko je najbolji lekar? Onaj koji sebe najviše hvali, onaj koga drugi najviše hvale? Onaj ko ima najviše lajkova? Onaj ko ima najviše pratilaca? Onaj kome pišu bljutave i ponizne komentare? Ne. Najbolji lekar je onaj ko izleči pacijenta. Tu ne pomažu titule i hvalospevi, niti blaćenje drugih.

Svaki pacijent je bolestan za sebe, ne za druge i nije mu važno koliko hvalospeva stoji iza lekara koji ne ume da ga leči. I nije to krivica pacijenta Znam da pojedinci očekuju da se bolest prilagodi njihovoj sujeti, kada nije tako onda im je kriv pacijent ili neki drugi kolega, nikada oni.